Opremanje kupatila

1. Uređenje i opremanje kupatila

Obavezna oprema za kupatilo uključuje umivaonik, ogledalo, ormariće, toalet te tuš-kabinu ili kadu. Ako u domu nema posebnih ili pomoćnih prostorija, mašina/e za pranje i sušenje veša su takođe obavezni u enterijeru ove prostorije. Kada su mašine u kupatilu, uz njih uvek treba da stoji i korpa za prljav veš.

U većini kupatila radijatori i/ili bojleri su neizbežni, a ako se ubrajate u srećnike koji sebi mogu priuštiti nešto veći komfor, tu su saune, klupe i slično. Kada završite popis poželjnih elemenata, prema dimenzijama i raspoloživom prostoru, latite se njihovog rasporeda. Preporučuje se više konceptualnih verzija i kombinacija, s prednostima i slabostima svake, da bi se na kraju sve savršeno uklopilo. Samo se na taj način može doći do sveobuhvatnog rešenja. Ako je moguće, prilikom uređenja enterijera uzima se u obzir položaj prozora. Iako prozor u kupatilu ne spada u obavezni deo pokućstva, definitivno je dobrodošao i predstavlja dodatnu vrednost koja omogućava prodor dnevnog svetla.

Umivaonik

Prvo pravilo prilikom postavljanja umivaonika je da nikad ne ide odmah uz ili iza vrata, jer se često dogodi da neko uđe dok drugi, recimo, pere zube. Na ovaj način se, naravno, sprečava potpuno otvaranje vrata i otežava pristup. Takođe je preporučljivo da umivaonik bude u snopu prirodnog svetla, dakako, u slučaju da prozor postoji. Pravilo nalaže i da se oko umivaonika ostavi najmanje 80 cm prostora, ali ako se iza njega nalaze niži elementi poput toaleta ili bidea, rastojanje može biti i nešto manje.

Ormarići i ogledalo

Ormarići za kupatila, police i ogledalo su neophodni delovi opreme za odlaganje raznih stvari poput sredstava za higijenu, čišćenje, malih aparata, peškira i sličnog. Umivaonik ili umivaonici se mogu ugraditi u podne elemente ili stajati odvojeno. Ogledalo treba smestiti iznad umivaonika.

Toalet, bide, pisoar

Toalet ne bi trebalo da bude centralni deo kupatila, koji se vidi s vrata, čim uđete. Međutim, sve zavisi od raspoloživog prostora i instalacionih cevi, pa ponekad izbora i nema, naročito u stanovima.

Idealno uređenim smatra se kupatilo koje ima izdvojeni ili bar odvojeni deo sa toaletom, bilo sa vratima ili  pregradnim zidom koji ne mora nužno sezati do plafona. Pregradni zid može biti samo do izvesne visine, tek toliko da pruža malo privatnosti. Toalet se, takođe, u nekim slučajevima može odvojiti kadom ili tušem. Onda kada je prostorija dovoljno prostrana, toalet potpuno odvojen od ostatka prostora izgleda kao kupatilo u kupatilu. Time je potpuna privatnost zagarantovana. Ako mislite na bide ili pisoar prilikom planiranja kupatila, važno je da se smeste u neposrednoj blizini toaleta.

Tuš, kada

Pri pozicioniranju tuša ili kade, treba imati na umu da je to deo kupatila koji nužno mora biti obložen keramikom. U slučaju da se zbog dostupnosti odlučite za oba elementa, preporučuje se da se ugrade uz isti zid, zbog lakše ugradnje cevi i činjenice da će se jedan zid oblagati keramikom. Na ovaj način postiže se elegantniji izgled i obezbeđuje minimalna površina oblepljena keramičkim pločicama. Posebna vrsta su ugaone kade, koje se sve više traže; zauzimaju nešto više mesta, ali su kraće. Postavljanje samostojeće kade ima smisla samo u slučaju da je kupatilo veliko ili otvorenog tipa.

Mašina/e za pranje i sušenje veša, bojler, radijator

Ako u kući ima dovoljno mesta za zaseban, pomoćni toalet, dobro je da se da tamo, odvojeno od kupatila, postave mašina/e za pranje i sušenje veša. U nedostatku druge opcije, kada mašina/e moraju biti u kupatilu, preporučuje se barem pregrađivanje vratima, s obaveznom mogućnošću redovnog provetravanja. Vrata, između ostalog, služe i kao zvučna izolacija dok se veš pere. Isto važi i za bojler koji treba da se nalazi u ormariću. Radijator se obično postavlja na zid i uz njega ide sušilica, ali ako postoji podno grejanje on se može demontirati.

Podne i zidne obloge

Osnovne podne i zidne obloge kupatila su keramičke pločice koje su hidrofobne i lako se čiste. Zidovi na kojima je keramika do plafona stvar su prošlosti, pa se preporučuje postavljanje pločica samo na kritičnim tačkama, dok je vodootporna, periva boja najbolja za ostale zidne površine. Na taj će način, kupatilo biti više povezano sa ostalim, suvim delovima stana. Neophodno je obložiti zidove keramikom pored tuša ili kade i umivaonika. Na podu se, svakako, preporučuju pločice od zida do zida, ali njihov stil i dizajn zavise od vašeg ukusa. Možda ćete se odlučiti za mozaike u boji, pločice s imitacijom drveta, kamena i slično. Izbor je domalo neograničen.

Boje, dodaci, osvetljenje

Naravno, kupatilo nije kupatilo ako u njemu nisu sve sitne sitnice i stvarčice koji su apsolutno neophodne da biste se osećali prijatno i lakše sređivali. Neizostavni dodaci uključuju držače peškira, otvorene ili zatvorene police, fioke, posude za sapun i četkice za zube, niše za odlaganje pored tuša ili kade i drugo. Osvetljenje kupatila je definitivno neizostavan element. Tu spada plafonska rasveta različitih oblika i veličina, svetiljke iznad ogledala i umivaonika, ali i svetla oko ivice kade, podna svetla i LED trake u fugnama duž zida ili plafona.

2. Cena opreme u kupatilu

Renoviranje kupatila po određenim elementima bi otpriliki iznosilo ovako:

Umivaonik

Za manje umivaonike trebaće oko 50 EUR, premda mogu ići i do 450 EUR. Cena zavisi od dimenzija, materijala, proizvođača, načina ugradnje (ugaoni, ugradni, usadni, nasadni, zidni, stojeći…), boje, serije i sličnih stvari.

Ormarići, ogledala, kupatilski blokovi

Cena plastičnih ormarića i polica kreće se između 10-50 EUR, iako postoje i skuplje verzije od oko 150 EUR, u zavisnosti od dimenzija, vrste ugrađenog stakla, ugradnje, proizvođača i sličnog.

Kupatilski blok, koji pored ormarića i ogledala ima i umivaonik, košta između 180 i 400 EUR, opet u zavisnosti od dimenzija, materijala, vrste ugrađenog stakla, instalacije, proizvođača i sličnog.

Toalet, bide, pisoar

Cene WC-školjki kreću se između 40 i 300 EUR, u zavisnosti od načina ugradnje kotlića, proizvođača, serije, dimenzija i sličnih stvari.

Za bide ćete dati između 50 i 250 EUR, u zavisnosti od načina ugradnje, proizvođača, serije, dimenzija i ostalog.

Cene pisoara se kreću između 200 i 500 EUR, u zavisnosti od načina ugradnje, proizvođača, serije, dimenzija i drugog.

Tuš, kada

Cene tuš-kabina su u širokom rasponu i kreću se između 80 i 600 EUR, u zavisnosti od dimenzija, načina ugradnje, serije, proizvođača i sličnog.

Kade imaju još veći raspon vrednosti, približno 120 do 900 EUR, u zavisnosti od dimenzija, načina ugradnje, serije, proizvođača, dodatnih elemenata (sistem za masažu) i slično.

Mašina/e za pranje i sušenje veša

Za kombinovanu ili odvojene mašine plaća se u proseku 220 do 900 EUR, u zavisnosti od proizvođača, načina punjenja, mehaničkih i tehničkih karakteristika i sličnog.

Keramičke pločice

Cena keramičkih zidnih ili podnih pločica je 4-12 EUR/m2. Cena zavisi od dimenzija, debljine, raznih imitacija ili dezena, serije i proizvođača.