Šta sve treba da znate pre kupovine prozora: cena, okovi i drugo

1. Predračun troškova: cena je važna

Naravno, cena je opet jedan od ključnih činilaca izbora, kao i prilikom biranja svih drugih materijala i elemenata za gradnju kuće. Ona određuje veličinu i materijal prozora. Pri tom, to što cene toliko variraju, uopšte nije od pomoći. Nekad je važilo nepisano pravilo, za sve proizvode uopšte, da je najskuplje najbolje; danas to i nije uvek slučaj. Svakako, velike su razlike i između domaćih i stranih proizvođača i ponuđača te uopšte nije svejedno za koga ćete se opredeliti.

Naš je savet da prvo odredite svoje finansijske mogućnosti, zapravo maksimalan iznos do kog možete ići, a onda počnete da se raspitujete o kupovini. Dobar ponuđač će znati da vam izađe u susret i za svotu koju imate ponudi maksimalno dobre proizvode.

Prozori, u zavisnosti od veličine, oblika, materijala i kvaliteta mogu da budu između 100 i 1.000 EUR po komadu, pa ako imate na kući njih 10-15, to može izaći 1.000-1.500 do 10.000-15.000 EUR.

2. Energetska efikasnost prozora

Prozori ne propuštaju u dom samo svetlost, već i hladan vazduh, koji itekako utiče na visinu računa, a uz to i nepotrebno ugrožava prirodnu sredinu. Zato je energetska efikasnost prozora toliko važan faktor izbora koliko i cena. Energetska efikasnost prozora štedi novac time što dugoročno smanjuje izdatke za termoregulaciju.

Kada upoređujete ponude, obratite pažnju na dva ključna merila: 

1. U-faktor: U-faktor je oznaka koeficijenta prolaza toplote (W/m2K). Njime se označava koliko toplog vazduha odlazi kroz staklo kada je napolju hladno, i obrnuto. Uopšteno gledano, vrednosti na toj skali se kreću između 0,2 i 1,25. Što je koeficijent niži, izolacija je bolja - odnosno - što je viši, termoizolacija je lošija.

 2. Koeficijent solarnog dobitka: ovim koeficijentom označava se količina solarne energije koju prozor propušta. Ako želite da svoj dom pasivno grejete zimi, treba vam viši koeficijent, a da biste u unutrašnjosti imali prijatnu temperaturu leti, treba vam niži. Naravno, za šta ćete se u ovom slučaju odlučiti zavisi i od toga u kom podneblju živite.

3. Dimenzije

Cena prozora nesumnjivo zavisi od brojnih faktora. Njihove veličine i oblik poskupljuju ili pojeftinjuju celo ulaganje, tako da visinu investicije možete zadržati pod kontrolom promišljenim izborom ovih parametara. Na primer, standardni prozori 120x120 cm ili 150x150 cm jeftiniji su od panoramskih zidova. Trouglasti ili čak polukružni prozori mogu biti i do 40% skuplji od klasičnih, pravougaonih.

4. Okovi za prozore

Okov i mehanizmi za rukovanje, koji mogu biti manje ili više kvalitetni, skriveni ili klasični, jednako doprinose ceni. Imajte na umu da su klizni mehanizmi za 50% skuplji od klasičnih. S druge strane, veći proizvođači prozora koriste, recimo, okove renomiranih stranih koncerna što prozore svakako čini dugotrajnijim i kvalitetnijim, ali i mnogo skupljim.

5.Okviri prozora

5.1. Prozorski profili - materijali

Okviri prozora proizvode se od raznih vrsta i tipova materijala, od kojih svaki ima svoje prednosti i mane, a odnose se na troškove, održavanje, izolaciju, pa i izgled. Najčešće korišćeni materijali su:

1. PVC: Jeftini, energetski efikasni i veoma izdržljivi prozorski okviri, ali su mogućnosti oblikovanja ograničene. Mnoge kupce odvraća to što izgledaju „plastično“ i što se to vremenom pogoršava.
2. Drvo: Pruža klasičan i prirodan izgled koji se lako može prilagoditi. Drvene prozore karakteriše najbolja energetska efikasnost, ali zahtevaju više održavanja od svih drugih vrsta i tipova prozora. Drvo je prirodan, a samim tim i ekološki poželjan materijal.
3. Aluminijum: skup i krajnje izdržljiv materijal. Aluminijumski okviri su među najskupljim.
4. Aluminijum-drvo: kombinovani prozorski okviri koji objedinjuju najbolje karakteristike oba materijala. Unutrašnjost okvira prozora je napravljena od drveta, tako da u enterijer unosi prijatnost i toplinu, dok spolja ima aluminijumsku oblogu, koja mu daje dodatnu otpornost.

5.2. Prozorski okviri - profili

U zavisnosti od izbora materijala za prozore, u ponudi proizvođača ćete naići i na različite profile. Razlike u ceni prozora su kod PVC profila u broju komora: između 5 i 8. Aluminijumski profili mogu imati prekid protoka toplote ili ne, što itekako utiče na koeficijent prolaza toplote. Razlika u ceni je i kod drvenih profila koji mogu imati mnogo komora ili su klasični - puni. Izolacija se takođe ubacuje u komore na modelima sa pasivnim standardom - obično ojačanjem od stiropora ili aluminijuma.

6. Prozorsko staklo

6.1. Dvoslojno ili troslojno zastakljenje?

Kada je zastakljivanje u pitanju, uglavnom je reč o dvoslojnim ili troslojnim prozorima, dok su jednoslojni praktično prošlost zbog izuzetno niske energetske efikasnosti. Treba znati da zastakljivanje obezbeđuje energetsku efikasnost i komfor stanovanja ne samo brojem slojeva stakla (više je bolje), već u mnogo većoj meri izolacionim gasom (najčešće argonom) koji popunjava prostore između stakala.

Dvoslojno zastakljeni prozori su dovoljni za većinu savremenih građevinskih konstrukcija i omogućavaju dostizanje visoke energetske efikasnosti. Ako je sama kuća manje energetski efikasna ili ako ima puno staklenih površina, možda ćete morati da se odlučite za trostruko zastakljenje, premda je ono, naravno, skuplje.

6.2. Termopan staklo

Kvalitetno dvostruko spojeno staklo „termopan“ ima vek trajanja preko 25 godina. Iako su na prvi pogled ista, stakla se međusobno razlikuju po nameni. Klasično prozorsko staklo biće jeftinije za 15% od izolacionog ili refleksivnog (zaštita od sunca). Pored ovih faktora od kojih zavise kvalitet i koeficijent prolaza toplote, ne treba izostaviti ni dodatne delove kakvi su zaptivke, sigurnosni elementi, senila.

6.3. Dodatne opcije za prozorska stakla

Biranje prozora ne završava se izborom broja slojeva stakla. Možete se odlučiti i za takozvano Low-E, zapravo, niskoemisiono staklo koje propušta svetlost, ali znatno smanjuje prolaz toplote, što praktično znači da leti ulazi manje vrućeg vazduha, a zimi manje hladnog. Postoje opcije i za smanjenje buke, protivlomna zaštita i slično.

7. Načini otvaranja

7.1. Krilno otvaranje prozora

Nakon što odaberete materijal, vrstu okvira, zastakljenje - rečju, to kako će prozori izgledati, na redu je odabir načina otvaranja. Tu postoje brojne opcije. Najčešći način otvaranja je klasičan, krilni, što znači da se prozor otvara na način na koji se otvaraju vrata. U principu, svi otvori na krilima takođe omogućavaju otvaranje prozora prema gore (kolokvijalno poznato kao „na kip ili na kant“).

Prozori sa krilnim otvaranjem imaju stroga ograničenja u veličini, budući da neodgovarajuće dimenzije mogu uzrokovati deformisanje ili ispadanje, odnosno, spadanje krila.

7.2. Klizni prozori

Druga opcija su klizni prozori. Takva konstrukcija dozvoljava mnogo veće dimenzije prozora u odnosu na krilne sisteme, što je posebno poželjno za stambene prostore povezane sa terasom ili baštom. Slabost kliznih prozora leži u tome što je sistem ugradnje uočljiviji te manje poželjan, s arhitektonsko-estetske tačke gledišta. Iznad prozora moraju postojati vođice koje zauzimaju dosta mesta i teško ih je sakriti.

7.3. Složivi prozori

Prozori koji se preklapaju ili slažu jedni preko drugih, često se nazivaju „prozori harmonike“. Oni su poseban sistem koji omogućava otvaranje cele zastakljene strane kuće. Takav mehanizam dolazi u obzir u stambenim prostorima koje želite da sasvim povežete sa spoljnim prostorom, dok sistem kliznih prozora to ne dozvoljava zbog svojih ekstremnih dimenzija. Preklopni prozori imaju manje spoljnih elemenata kakve su vođice, ali su zato i veoma skupi.

7.4. Okretni prozori

Okretni prozori su prozori koji se otvaraju rotiranjem ili naginjanjem oko jedne od svojih osa. Posebno su česti u potkrovnim prostorima, tamo gde se ne želi potpuno otvaranje, već samo efikasno provetravanje. Krovni prozori ovog tipa zapravo rotiraju oko svoje horizontalne ose. Okretni prozori se mogu koristiti i na donjim spratovima, iako njihova upotreba tu nije uobičajena zbog veće cene u odnosu na klasične prozore.

8. Ugradnja prozora

Visok kvalitet vaših novih prozora neće značiti mnogo ukoliko se ne postave po svim pravilima struke. Savetujemo da takav posao ne počinjete sami i taj zadatak obavezno prepustite profesionalcima. Svi proizvođači i ponuđači nude i ugradnju, a često i usluge obrade prozorskih otvora nakon montaže i čišćenje.

9. Garancije za prozore i zaštita

Većina proizvođača prozora nudi garancije na svoje proizvode, ali postoje znatne varijacije u detaljima - šta i kako one pokrivaju. Neki ponuđači nude garanciju samo 3-4 godine nakon ugradnje, dok drugi nude 15 ili čak 25 godina. Gotovo sve garancije uključuju lom stakla, ali neke pokrivaju i probleme koji nastaju zbog lošeg postavljanja.