Zemljani radovi: građevinska jama za kuću

1. Vrste građevinskih jama

Kada se postavlja nov objekt, prvo se mora, bar delimično, iskopati građevinska jama i konsolidovati podloga. Građevinska jama se priprema na različite načine.

Jedan od načina je takozvani široki iskop. U tom slučaju zidovi građevinske jame formiraju se pod određenim uglom. Kosina uglavnom zavisi od dubine jame i vrste tla. Kada se građevinska jama ovako radi, nije neophodno osiguranje konstrukcije.

Poznata je i građevinska jama s vertikalnim zidovima. U ovom postupku zidovi građevinske jame moraju biti osigurani dodatnom konstrukcijom. Obično se podupiru drvenim oplatama te drvenim ili čeličnim limovima.

Na kraju, ali ne najmanje važno, koriste se i građevinske jame sa potpornim zidovima. Zidovi građevinske jame ojačani su konstrukcijom koja je ukopana tako da održava pritisak zemlje. Ponekad je neophodno i tzv. sidrenje konstrukcije.

2. Kategorije zemljišta

Pored potrebe za prilagođavanjem složenosti i veličine građevinske jame objektu koji se podiže, izvođači radova moraju utvrditi i koliko je dobro zemljište. Svako zemljište spada u neku od standardnih kategorija, formiranih po vrsti i kvalitetu tla. Zemljišta su kategorisana i prema otporu na koji se nailazi tokom iskopavanja. Kvalitet tla utiče i na način iskopavanja i na način utvrđivanja iskopa.

U prvu kategoriju spada rastresito zemljište poput crnice, a zatim sledi obično, odnosno obrađeno ili glinovito zemljište, a u treću kategoriju spada tvrdo tlo kakvo je, recimo, šljunkovito ili kameno. Mnogo puta se, međutim, na mestu iskopa nailazi i na stene. Tada je iskop problematičniji i skuplji. Ako su krhke i raspadaju se, ovo tlo se smatra četvrtom kategorijom, a ako su u pitanju srednje tvrde stene, kakve su krečnjačke ili laporske, to je peta kategorija. Stene mogu biti vrlo tvrde ako su, na primer, granitne ili mermerne i to je onda šesta i sedma kategorija.

Kategorija zemljišta utiče na cenu iskopa, koliko i na nagib jame koji će se raditi. U slučajevima kada je tlo mekše, iz I. i II. kategorije, mora se praviti kosina, inače će se zid iskopa urušiti. U zemljištu III. kategorije, iskop se može izvoditi vertikalno, ako nije dublji od 2 m. Kada iskop pod kosinom nije moguć́,  jama se osigurava potpornim zidovima.

3. Veličina građevinske jame

Građevinske jame se razlikuju i prema širini iskopa. Ako se za primer uzme porodična kuća sa podrumom, za nju se pravi široki iskop. Iskop za podrum mora biti veći od površine celog objekta. Uski iskop se koristi za pojasne ili tačkaste temelje (temeljne stope). Uskim iskopom naziva se građevinska jama koja nije šira od 2 m.

Iskopi se, takođe, razlikuju i prema dubini; što se dublje ide, teže je kopati i podizati materijal na površinu. Tako nova zona počinje na svaka 2 m.

4. Priprema podloge za temelj

Pre izvođenja temelja, dno građevinske jame mora se pravilno pripremiti i ojačati; to se uglavnom radi nasipanjem tampona. Prvo se, naravno, iskopa građevinska jama, a zatim se dno poravna, sabijanjem i valjanjem zemlje. Na dno se postavi polipropilenski sloj bi se sprečilo mešanje tampona sa postojećom zemljom. Potom se nasipa tampon, koji se obično sastoji od krupnog peska, šljunka ili lomljenog kamena; i tampon mora dobro da se izvalja i sabije. Tampon je uvek višeslojni, i svaki sloj mora da se posebno pripremi i utvrdi. Kada je tampon spreman, može se početi sa temeljemenjem.