Plafonske obloge: plastične, drvene i druge obloge za plafon

1. Konstrukcija plafona – vrste

1.1. Plafon od armiranog betona

Konstrukcija plafona radi se na različite načine i od raznih materijala. Najčešća je armirano-betonska plafonska konstrukcija ili armirano-betonska ploča, koja se obično pravi na samom gradilištu, a ponekad se koristi i gotova plafonska konstrukcija. Monolitna armirano-betonska ploča se, pre svega, koristi zato što omogućava veliku nosivost. Koliko joj je ta nosivost prednost, toliko je i nedostatak zbog velike težine koja povećava opterećenje ostatka konstrukcije. Debljina armirano-betonske ploče je obično 15 do 20 cm i ojačana je čeličnom armaturom.

1.2. Drvena tavanica

Konstrukcija plafona može biti drvena. Za drvenu tavanicu se koriste nosači ili grede koji se sastavljaju tako da formiraju celovit, jedinstven i smisaon sistem. Drvena se konstrukcija najčešće koristi u tradicionalnijoj gradnji, posebno onda kada je namera da konstrukcija ostane vidljiva. Drveni plafon se vrlo retko pravi u novogradnjama, prvenstveno zbog cene materijala, a drugo zato što je betonski mnogo veće nosivosti, trpi sva opterećenja i sile kakve nastaju pri zemljotresima, tako da praktično služi i kao faktor sigurnosti cele kuće. Stoga je konstrukcija u vidu drvene tavanice češća u rekonstrukcijama postojećih starih zgrada.

1.3. Čelični plafon

Konstrukcija od čeličnih greda, sreće se tamo gde treba da se premoste veći rasponi, jer je odličan izbor. Čelična konstrukcija, sastavljena od greda i nosača, oblaže se toplotnom i zvučnom izolacijom, pa zatvara plafonskom oblogom. To su takozvane „kompozitne“ konstrukcije. Odličan su primer plafonska ploča od kombinacije čelika i armiranog betona ili kombinacija talasastog lima koji se zalije armiranim betonom. Takva rešenja strukture dozvoljavaju da se iskoriste sva svojstava oba materijala.

1.4. Plafon od opeke

Plafon od opeke najčešće se pravi kao kompozitna struktura uz dodatak armiranog betona. Plafonske konstrukcije sastavljene samo od opeke danas se više ne praktikuju, pošto bi u tom slučaju plafon morao biti zasvođen, što je i projektanskom i u građevinskom smislu nepraktično i neefikasno. To je jedini način na koji se plafonska konstrukcija može napraviti samo od opeke, što su stari Rimljani znali i poprilično koristili da bi stvarali impozantniji utisak.

2. Slojevi plafona

Struktura plafona ima više delova. Najvažniji deo plafona je konstrukcija, jer je noseći element. Pritisak koji plafonska konstrukcija mora da trpi, raspoređuje se na razne načine.
Obično prvo ide sloj izolacije koji je delimično toplotni, mada pre svega, ima funkciju zvučnog izolatora. Debljina mu je oko 5 cm, u zavisnosti od toga šta šta će se postavljati odozgo i da li će biti ugrađeno i podno grejanje. Preko izolacije se pravi cementna košuljica, odnosno, estrih, a između njih se obično postavlja sloj od PE folije. Estrih koji dolazi preko folije uglavnom se izliva, ali može biti i suv; primenjivi su različiti načini rada. Pod se završava nekim finalnim slojem, parketom, keramikom, laminatom ili nečim sličnim.
Konstrukcija je s donje strane obložena plafonskom oblogom, obično od gipsa. Naravno, uvek se mogu upotrebiti i drugi materijali, kao na primer drvo.

3. Plafonske obloge

Plafonske obloge su završni sloj plafona, pošto zatvaraju strukturu. Ove obloge štite noseću konstrukciju i slojeve zvučne i termoizolacije ali, pre svega, čine plafon estetski celovitim elementom. Teoretski, mogao bi da se zamisli i plafon bez obloga, što je trenutno vrlo popularno za javne prostore, ali treba imati na umu da takvo rešenje nije pogodno za stanovanje. Plafon bez plafonske obloge obično ima vrlo finu i ekspresivnu konstrukciju, zbog čega izgleda lepo čak i kada nije zatvoren. Pri izgradnji stanova, tako nešto nije najekonomičnije ni najracionalnije. Ne verujemo da biste voleli da stalno imate pred očima brojne cevi instalacija razvučene preko plafona.

4. Plastične plafonske obloge, drvena tavanica ili knauf?

4.1. Plastične plafonske obloge (PVC)

Plastične plafonske obloge su odlične za mesta koja su posebno izložena negativnim uticajima poput vlage ili UV zraka. Toga radi, ovakve obloge će odlično služiti u prostorijama kakve su kupatilo, kuhinja, garaža ili podrum. Posebna vrsta PVC plafonskih obloga s dodatnom UV zaštitom, može se koristiti i spolja, za pokrivanje paviljona ili nastrešnica.
Plastične obloge ili PVC paneli su vodootporni, pa u dodiru sa vlagom i vodom ne bubre, sasvim su lagani (1,3-2,3 kg/m2), ali čvrsti, tako da se ne savijaju. Takođe, lako se postavljaju i skidaju ako instalacije treba sanirati. Plastične plafonske obloge napravljene su od visokokvalitetnog PVC-a, dugotrajne su i lake za održavanje, jer se mogu očistiti običnom vlažnom krpom.

4.2. Drvena tavanica (MDF)

Drvene tavanice ili MDF plafonske obloge koriste se u prostorijama koje zahtevaju zvučnu izolaciju, estetiku i kvalitet, a da su pri tom od prirodnog i održivog materijala. Pored javnih prostora kao što su konferencijske sale, kancelarije, učionice, sportske sale, biblioteke ili galerije, drvena tavanica se koristi i za stambene objekte. U tom se slučaju najčešće postavljaju u reprezentativnim prostorijama, odnosno, dnevnim boravcima, salonima i trpezarijama. Drvene tavanice se često sreću i u zgradama tradicionalne, posebno planinske gradnje. Zbog toga su MDF plafonske obloge veoma popularne za vikendice.
Treba imati na umu da je drvena tavanica mnogo skuplja u poređenju sa standardnim rešenjima. Plastične plafonske obloge su, tako, mnogo jeftinije. Drvene plafonske obloge su skup, ali nezamenljiv materijal, pošto u svaki prostor unosi posebnu toplinu i stvara pomalo starinski, prijatan ambijent. Jeftinija zamena za MDF ploče su iverica ili šperploča. Drvena tavanica se inače odlikuje time da služi kao protivpožarna zaštita i da ima odlične akustičke performanse, zahvaljujući perforacijama, urezima i žlebovima koji se na njoj mogu napraviti. Jednostavno se održava, a odlikuje je i to što je od prirodnih i održivih materijala i pruža velike mogućnosti oblikovanja te vrhunski izgled.
Drvenoj tavanici se na kraju može dodati i furnir radi prvoklasne estetike; na tržištu postoji više od 40 različitih vrsta, pa ćete lako naći onu koja se po svemu slaže s ostatkom pokućstva. Preporučuje se i da tavanica bude zaštićena UV poliakrilnim lakom kako drvo ne bi izbledelo s godinama zbog izlaganja suncu.

4.3. Plafon od knaufa

Knauf plafon je vrsta spuštenog plafona. To je standardno i najčešće birano rešenje za plafonske obloge, a može se reći i najpraktičniji način zatvaranja i skrivanja plafonske konstrukcije. Po izgledu podseća na plastične plafonske obloge, premda se knaufom može postići lepši dizajn i izgled. Knauf plafon se naziva još i gipsano-kartonski. Knauf je samo najpoznatija kompanija koja proizvodi takve višenamenske gipsane ploče, ali nije jedina. Samim tim i ne čudi što je za izradu tzv. spuštenog plafona u stambenim objektima baš knauf najčešći izbor. Knauf omogućava da se stvori ujednačena plafonska površina, neupadljiva i sasvim stopljena sa zidovima, jer je završna obrada ista. Sve instalacije se lako mogu sakriti knauf plafonskim oblogama. Potrebno je samo da budu dovoljno spuštene, što je lako izvodljivo zbog njegovog sistema potkonstrukcije.