Asfaltiranje dvorišta, cena

U nastavku:

1. Asfalt: sastav i upotreba
2. Asfaltiranje dvorišta
3. Asfaltiranje
4. Asfaltiranje dvorišta – cena

1. Asfalt: sastav i upotreba

Osnovna komponenta asfalta je bitumen (zemljana smola) – lepljiva, crna i vrlo gusta smesa organskih ostataka. Ključna u pripremi asfalta je prava srazmera različitih supstanci. Samo u pravoj razmeri pojedinačni elementi daju tražene kvalitete asfalta. Najvažnija karakteristika asfalta je elastičnost. Osim toga, asfalt mora biti otporan na vremenske uslove i starenje.

2. Asfaltiranje dvorišta

2.1. Koje se površine asfaltiraju?

Asfalt je višestrano primenjiv materijal u građevinarstvu te se nalazi svuda. Kada su u pitanju privatne kuće, obično se asfaltiraju prilazi, ali sve češće i čitava dvorišta. Dvorišta se asfaltiraju i oko stambenih zgrada i javnih objekata.

2.2. Prednosti asfaltiranja

Glavna prednost asfaltiranja je ta što asfaltiranim površinama nije potrebno održavanje. Ovakvo dvorište odoleva mehaničkim oštećenjima, habanju, vremenskim uticajima i, povrh svega, dugotrajno je. Asfaltirana površina je svakako jeftinija od popločane i brže se radi. Ispod asfaltnih prilaza i rampi lako se može ugraditi i podno grejanje, koje održavanjem konstantne temperature od 5-7°C štiti te površine od smrzavanja i na taj način omogućava nesmetanu vožnju tokom cele zime.

2.3. Slabosti asfaltiranja

Jedna od glavnih slabosti asfalta je to što će, bez obzira na kvalitet smeše i profesionalnost izvedenih radova, pucati zbog temperaturnih razlika i promena vremenskih uslova, posebno na ivicama. Ako se pukotine ne popravljaju nekoliko godina, možete očekivati da će iz njih početi da raste korov, pa će nastaviti da pucaju i šire se, a ako se pukotine prošire i postanu rupe, zimi će se puniti vodom i lediti te će s proleća početi da se odvaljuju čitavi komadi što će potom dovesti do još većih problema. Dodatna slabost asfalta je to što se leti jako zagreva, a ta se toplota zatim oslobađa sa površine. To praktično znači da ćete, u slučaju da je veći deo ili celo dvorište asfaltirano, imati problem sa pregrevanjem. Na kraju, ali ne i najmanje važno, može se reći da veće asfaltne površine u prirodnom pejzažu deluju izveštačeno i, u najmanju ruku, vrlo neskladno. Zbog toga savetujemo da izbegnete asfaltiranje u prirodnom okruženju ili da ga maksimalno smanjite i ograničite. Asfalt nije lako zamenljiv materijal, pa će okolina decenijama biti upadljivo obeležena.

2.4. Kada asfaltiranje nije moguće?

Ima prilika, međutim, kada se dvorište ne može asfaltirati. To se dešava, recimo, onda kada je zemljište povodno ili kada postoji zaštitni pojas te se takva površina ne sme zatvoriti. S druge strane, estetski gledano, velika asfaltirana površina može biti upitna. Asfalt je sasvim monoton, veštački materijal, vrlo upadljiv još izdaleka; stoga, savetujemo da još u fazi planiranja predvidite „ostrva zelenila“ koja će razbiti tu jednobojnost i jednoobraznost i uneti svežinu kolorita.

*Asfaltiranje dvorišta u određenim slučajevima je odlična alternativa popločavanju*

Savet stručnjaka iz firme PZP VALJEVO A.D. VALJEVO

1. Koje su prednosti asfalta kao materijala u odnosu na beton ili šljunak?

Asfalt se spravlja od mineralnog agregata i bitumena što mu daje njegovo osnovno i najbitnije svojstvo – elastičnost. Mineralni agregat čine kameno brašno (tzv. filer), pesak (0.09 – 2.0mm) i kamena sitnež uglastih ivica (2 – 32mm), a sa druge strane beton se spravlja od cementa, šljunka i vode u određenom odnosu kako bi se dobio beton zahtevanih karakteristika. Građevinski element napravljen od betona predstavlja krutu tj. neelastičnu konstrukciju. Sa druge strane asfalt se koristi za pravljenje fleksibilnih (elastičnih) konstrukcija. U odnosu na krute konstrukcije, fleksibilne konstrukcije imaju nekoliko prednosti. To su udobnost vožnje preko njih jer su elastičnije, zatim brzina izgradnje i jednostavnije održavanje. Bitna osobina je i da ne gubi svoja svojstva i uglačanost pod uticajem soli i upravo zato predstavlja najjednostavnije i najpovoljnije rešenje u odnosu na betonske podloge koje usled uticaja soli, naglih promena temperature ili svog nekvalitetnog sastava gubi svoja svojstva. Izrada kolovozne konstrukcije od klasičnog betona zahteva izradu dilatacija na svakih nekoliko metara kako bi se izbeglo pucanje betona, ali ovi razmaci ujedno čine vožnju neudobnom. S obzirom na nevedene pogodnosti i sve pristupačnijoj ceni, asfalt se već decenijama primenjuje kao najodgovarajuća podloga za laki i teži saobraćaj, a prethodnih godina se nametnuo i kao rešenje za uređenje dvorišta oko kuća i zgrada, staza, prilaza, platoa, garaža, parkinga, trotoara, itd.

2. Koje su najčešće greške koje se prave prilikom asfaltiranja a dovode do nekih skupljih prepravki?

Asfaltiranje je složen proces koji zahteva pažljivo planiranje i izvođenje kako bi se postigao uspešan ishod. Nažalost, postoje mnoge uobičajene greške koje se prave tokom procesa asfaltiranja koje mogu dovesti do skupih prepravki koje su nastale prilikom izvođenja. Loša drenaža, vazdušne šupljine u asfaltnom kolovozu, nepravilno sabijanje, kvalitet materijala i same podloge samo su neki od problema koji mogu nastati kada se ne vodi odgovorajuća briga tokom asfaltiranja.

3. Kako se održava tek postavljeni asfalt?

Ugrađivanje asfaltne mešavine se sastoji iz sledećih faza: priprema podloge, razastiranje mešavine i valjanje razastrtog sloja. Asfaltna mešavina se na gradilište transportuje kamionima-kiperima i direktno izručuje u mašinu za razastiranje - finišer. Finišer zatim, krećući se napred, razastire asfaltnu mešavinu u sloju određene debljine i širine. U isto vreme, finišer vrši i početno sabijanje sloja. Odmah iza finišera, dok je mešavina vruća idu valjci (statički, vibro ili pneumatički) i vrše završno zbijanje sloja. Valjanje se nastavlja sve dok se sloj ne sabije do zahtevanog stepena ili dok temperatura mešavine ne padne ispod tačke kad dalje valjanje može izazvati štetne posledice. Posle završetka valjanja, asfaltni sloj se mora ohladiti do temperature okoline i tek onda se ugrađuje sledeći sloj ili se deonica pušta u saobraćaj. Asfaltna mešavina se mora ugraditi u periodu od najviše 2 sata posle proizvodnje. Pre polaganja podloga od nevezanih materijala mora da bude čista i ne sme da bude smrznuta. Sa povrine podloge moraju da budu uklonjena sva nepovezana zrna. Ugrađivanje asfaltne mešavine vrši se samo u povoljnim vremenskim uslovima, temperature podloge i vazduha mora da bude viša od +10°C . Temperatura asfaltne mešavine na mestu ugrađivanja ne sme da bude niža od 140 °C i viša od 175 °C.

G-din Nikola Stepanović, PZP VALJEVO A.D. VALJEVO

3. Asfaltiranje

Prvo treba da se radi podloga, odnosno, njena priprema. Naročitu pažnju u pripremi podloge, tzv. tampona, treba posvetiti povodnim tačkama, oko kanala i odvoda. Svi kanali i odvodi moraju na odgovarajući način biti zaštićeni i zatvoreni. Tek kada se podloga sasvim sredi, počinje se s ugradnjom asfaltne smeše. Ona se na teren dovozi u mešalicama, tzv. mikser-kamionima i postepeno nasipa. Vrlo retko se asfaltna smeša ugrađuje ručno; isključivo onda kada mašine ne mogu da priđu. Kada se sloj asfaltne smeše svuda ravnomerno rasporedi i ujednači, počinje valjanje. Valjanje je vrsta sabijanja smeše i mora da se radi sve dotle dok asfalt ne postane toliko tvrd da voda kroz njega ne može da prodre.

Naravno, uvek preporučujemo da se ovakvi poslovi prepuste stručnjacima, najviše zbog toga da ne bi došlo do raznih propusta koji onda vrlo brzo dovedu i do oštećenja. Priprema podloge je ključna za kvalitet i trajnost asfaltiranja. Ona mora biti dovoljno tvrda i čvrsta da bi imala i traženu nosivost. U suprotnom, vrlo brzo će se pojaviti pukotine, rupe, ulegnuća i slično što će naknadno morati da se dorađuje ili radi ponovo. Do oštećenja dolazi i onda kada asfalt nije odgovarajućeg kvaliteta, odnosno, onda kada razmera sastavnih elemenata nije bila dobro procenjena.