Služba za katastar nepokretnosti

U nastavku:

1. Upis u Katastar nepokretnosti
2. Katastar nepokretnosti: pregled parcele, nepokretnosti i vlasničkih prava
3. Obligaciona prava
4. Izvod iz Katastra nepokretnosti
5. Elektronski Katastar nepokretnosti

1. Upis u Katastar nepokretnosti

Sve se nekretnine prema zakonu moraju upisati u Katastar nepokretnosti. Deo Katastra nepokretnosti je i evidencija u koju se unose podaci o nepokretnostima, opisuju prava koja imaju vlasnici nepokretnosti i pravne činjenice u vezi s nepokretnostima. Pored toga, u Katastru nepokretnosti postoji komplet dokumenata koja su bila neophodna za upis u evidenciju.

Savet stručnjaka iz firme GEODETSKA RADNJA GEOPS PREMER 015 LOZNICA

1. Šta je od dokumentacije neophodno za upis u Katastar?

Ono što vam je neophodno od dokumentacije je sledeće:

1. Zahtev za upis imaoca prava popunjen sa propisanim sadržajem.
2. Isprava: ugovori (kupoprodaja, poklon, otkup stana, izgradnja, raspodela imovine za života, doživotno izdržavanje i dr.); sudske odluke(presude i rešenja) i rešenja nadležnih organa uprave.
• Svaka od navedenih isprava mora biti priložena u originalu ili overenoj kopiji. Javne isprave (presude i rešenja) moraju da sadrže klauzulu pravosnažnosti, a privatne isprave (ugovori) bezuslovnu saglasnost za upis (clausula intabulandi) koja može biti data i u posebnoj overenoj ispravi.
• Ukoliko lice u odnosu na koje se traži upis nije upisano u katastar nepokretnosti dostavljaju se sve isprave u originalu ili overenoj kopiji koje dokazuju pravni kontinuitet od lica upisanog u katastar nepokretnosti do lica u čiju korist se traži upis.
• Ako je osnov za upis ugovor o doživotnom izdržavanju uz isti se dostavlja i sudsko rešenje o obustavi ostavinskog postupka u odnosu na nepokretnosti koje su predmet ugovora.
• Ako je osnov za upis ugovor o otkupu društvenog stana ne traži se pravni kontinuitet pre zaključenja ugovora o otkupu stana.
• Ako je ugovorom o kupoprodaji, upis u katastar nepokretnosti uslovljen isplatom kupoprodajne cene potrebno je priložiti potvrdu prodavca da je cena isplaćena u celosti.

2. Kada govorimo o objektima bez građevinske dozvole koji su upisani u Katastar, šta je od dokumentacije neophodno dostaviti za promenu njihovog pravnog statusa?

1. Zahtev za promenu pravnog statusa objekta popunjen sa propisanim sadržajem.
2. Rešenje kojim se dozvoljava upotreba objekta u originalu ili overenoj kopiji sa klauzulom pravosnažnosti.

G-din Marko Janković, GEODETSKA RADNJA GEOPS PREMER 015 LOZNICA

2. Katastar nepokretnosti: pregled parcele, nepokretnosti i vlasničkih prava

U katastarske evidencije upisuju se svi podaci o nekretninama. Tu se pominje pravo svojine, hipoteke i mogući dugovi u vidu zemlje. U Katastru su navedeni pravo službenosti, pravo stvarnog tereta i pravo na gradnju.

2.1. Vlasnička prava

Vlasništvo je osnovno pravo nad nekom stvari koju možete posedovati, koristiti i raspolagati njome u granicama zakona. Pravo na imovinu opisano je u Zakonu o svojinsko-pravnim odnosima. Vlasništvo nad nekretninom možete dobiti pravnim poslom, nasledstvom ili odlukom državnog organa. Za sticanje prava svojine prvo je potrebno izvršiti upis u Katastar nepokretnosti. Vlasništvo se može dobiti i posebnim pravom određenim zakonom. Imovinska prava se takođe mogu podeliti na više lica i to se naziva suvlasništvom, odnosno, pravom susvojine.

2.2. Hipoteka nad nepokretnostima

Hipoteka, odnosno, zaloga (založno pravo) na nekretnini ima tzv. pravo preče kupovine kojom se zajmodavac osigurava (obično banka) u slučaju da zajmoprimac hipotekarni zajam ne vrati. U slučaju neplaćanja hipoteke, zajmodavac može zahtevati otplatu hipoteke, prodajući na taj način imovinu. Upisom hipoteke u katastarsku evidenciju zajmodavac osigurava redosled otplate potraživanja.

2.3. Zemljišni dug

Vlasnički zemljišni dug je pisani dokument koji sadrži informacije o obezbeđivanju neplaćenog dela kupoprodajne cene određene nekretnine. Ovakav dokument može biti predmet pozajmice ili prodaje i zato ga treba overiti kod notara ili u sudu.

2.4. Pravo službenosti

Službenosti mogu biti stvarne i lične. Stvarna službenost je pravo vlasnika jedne nepokretnosti (povlasno dobro) da za potrebe te nepokretnosti vrši određene radnje na nepokretnosti drugog vlasnika (poslužno dobro) ili da zahtijeva od vlasnika poslužnog dobra da se uzdržava od vršenja određenih radnji koje bi inače imao pravo vršiti na svojoj nepokretnosti. Stvarna službenost se može ustanoviti i za neku izuzetnu priliku (službenost prolaza za vreme poplave, službenost prevoza posečenih stabala preko tuđeg zemljišta itd.). Odluku o zasnivanju službenosti donosi sud ukoliko posebnim zakonom nije određen drugi državni organ. Na osnovu pravnog posla, stvarna službenost stiče se upisom u Katastar ili na drugi, odgovarajući način određen zakonom. Ugovor na osnovu koga se stiče stvarna službenost mora biti zaključen u pisanom obliku i overen kod nadležnog organa, odnosno, notara. Stvarna službenost stiče se održajem, kada je vlasnik povlasnog dobra faktički ostvarivao službenost u roku od 20 godina, a vlasnik poslužnog dobra se tome nije protivio. Stvarna službenost se ne može steći održajem ako je vršena zloupotrebom poverenja vlasnika ili držaoca poslužnog dobra, silom, prevarom ili ako je službenost ustupljena do opoziva.

2.5. Pravo tereta

Materijalni teret je pravo pod kojim ste odgovorni za buduće beneficije ili usluge. Pravo na teret se upisuje u Katastar pravnim poslom.

2.6. Pravo gradnje

Pravo gradnje je pravo na objekt iznad ili ispod tuđeg vlasništva. Pravo gradnje može se preneti na najviše 99 godina. Ako nosilac prava gradnje prekrši ugovore, vlasnik može zahtevati prestanak prava gradnje, pri čemu mora platiti određenu otštetu.

3. Obligaciona prava

Pored prava vlasnika, u katastarsku evidenciju se upisuju i neka obligaciona prava, npr. pravo na zabranu otuđenja i tereta te pravo preče kupovine, ako je ovo nastalo na osnovu pravnog posla. Katastarski dokumenti takođe sadrže informacije o poverljivim i pravima zakupa i posebnim pravima na korišćenje javnog posla.

4. Izvod iz Katastra nepokretnosti

Zakonom određen organ odlučuje i zadržava upis u Katastar nepokretnosti. Upisi u Katastar su javni, a pod određenim uslovima su i svi dokumenti javni, pa je moguć besplatan uvid u katastar zemljišta. Javni pristup evidencijama Katastra moguć je u svim okružnim sudovima. Međutim, ako podatke želite poneti kući, morate platiti overeni izvod prema cenovniku.

5. Elektronski Katastar nepokretnosti

Elektronski katastar (еКатастар непокретности) je katastarska evidencija dostupna na internetu, na stranici Geodetskog zavoda RS: https://katastar.rgz.gov.rs/eKatastarPublic/. Podaci u ovoj elektronskoj evidenciji upisani su za celu RS po opštinama. Elektronski katastar možete naći i u svim okružnim sudovima, a pristup je moguć i na mreži. Uvid je moguć putem portala, a za registraciju vam je potreban e-mail.