Kada je potrebna građevinska dozvola za postavljanje ograde?

Do 1,4 m, odnosno, 1,8 m - bez dozvole, ali ne bez pravila

Ako nameravate da postavite ogradu koja ne prelazi visinu od 140, odnosno, 180 centimetara, imate sreću - za nju vam nije potrebna posebna građevinska dozvola. Međutim, imajte u vidu da lokalni urbanistički planovi mogu sadržati dodatna specifična ograničenja vezana za izgled, materijale i položaj ograde.

Za tačne i aktuelne informacije koje važe za vašu konkretnu lokaciju, preporučujemo da se obratite: Odeljenju za urbanizam u vašoj opštini, Službi za katastar nepokretnosti ili konsultujete arhitektu/građevinskog inženjera.

U Srbiji se prema važećem Zakonu o planiranju i izgradnji i pratećim pravilnicima, ograde tretiraju kao pomoćni objekti. Za većinu pomoćnih objekata, pa prema tome i ograde, potrebno je pribaviti Rešenje o odobrenju za izvođenje radova (što je jednostavnija procedura od one za građevinske dozvole).

Međutim, u zavisnosti od lokalne samouprave, postoje određena pravila:

• U većini opština u Srbiji, ograde visine do 1,4 metra prema ulici i do 1,8 metara prema susednim parcelama se često mogu podići bez posebne dozvole, uz obavezu poštovanja urbanističkih planova.
• Za više ograde (preko tih visina) mora se pribaviti odobrenje nadležnog organa lokalne samouprave.

Pravila se, naime, ne tiču samo visine. Ograda mora biti postavljena u skladu s opštinskim prostornim aktima, koji mogu određivati i kakvi materijali su dozvoljeni, kako mora izgledati ulična strana, pa čak i da li ograda mora biti delimično providna. Osim toga, mora biti postavljena tako da ne ulazi u javno dobro, ne blokira vatrogasni put niti da ograničava preglednost saobraćaja, što znači da postavljanje ograde tik uz pločnik ili saobraćajnicu nije uvek dozvoljeno - čak i ako je niska.

Prema srpskim propisima, tu je i pitanje saglasnosti komšija, a ona zavisi od više faktora:

Položaj ograde u odnosu na granicu parcele:

• Ako ogradu postavljate unutar svoje parcele, udaljenu od međe, načelno vam nije potrebna saglasnost komšije.
• Ako ogradu postavljate tačno na granici parcele ili zajedničkoj međi, u praksi je potrebna saglasnost suseda.

Zakonske odredbe:

Prema Zakonu o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, za radove na zajedničkoj međi potrebna je saglasnost oba vlasnika. Ako želite da postavite ogradu na samoj međi bez saglasnosti komšija, mogli biste biti u prekršaju.

Lokalni propisi i praksa:

U mnogim lokalnim samoupravama, prilikom podnošenja Zahteva za odobrenje za izgradnju ograde (ako je potrebno), često traže i izjavu ili saglasnost komšija ako se ograda postavlja na međi. Pojedine opštine ovo eksplicitno zahtevaju kroz svoje urbanističke planove.

Praktični aspekti:

Čak i kada nije striktno zakonski obavezno, dobijanje saglasnosti komšije je dobra praksa koja sprečava potencijalne sporove. Dobar dogovor sa susednim vlasnicima može uključivati i podelu troškova za izgradnju ograde na međi.

Da izbegnete eventualne probleme, preporučujemo da razgovarate sa komšijama unapred i pokušate da postignete dogovor. Ako se dogovorite o zajedničkoj ogradi na međi, taj dogovor obavezno prenesite u pisanu formu. Neće biti na odmet ni to da se konsultujte u lokalnoj upravi za urbanizam o specifičnim zahtevima u vašoj opštini.

U praksi, mnogi sporovi među komšijama nastaju upravo zbog ograda, pa je pametno rešiti ova pitanja pre početka gradnje.

Ograde više od 1,8 m - Rešenje o odobrenju za izvođenje radova

Za ograde više od 1,4 m (prema ulici), odnosno, 1,8 m (prema susednim parcelama) potrebna je ne standardna građevinska dozvola, već Rešenje o odobrenju izvođenja radova (prema Članu 145. Zakona o planiranju i izgradnji) - zapravo, odobrenje po pojednostavljenoj proceduri u odnosu na onu za regularnu građevinsku dozvolu. Budući da se više ne radi o pomoćnom objektu, stvari se komplikuju - ne previše, ali postupak zahteva vreme, angažovanje, izvesne troškove, dokumentaciju i usklađivanje s opštinom. 

Upravo se zato neretko dešava da vlasnici podignu ogradu, a onda dobiju prijavu inspekcije koja zahteva obustavu radova, dopunu dokumentacije ili čak uklanjanje ograde, ako nije u skladu sa važećim propisima. Više ograde često postavljaju vlasnici parcela koji žele veću privatnost, zaštitu od buke ili ogradu za veće životinje. Svejedno - ako visina prelazi 1,8 metara, zakon više ne dozvoljava improvizacije.

Česta je  zabluda da ako se postavi „transparentna“ ograda od rešetkastih panela, recimo, neće biti problema - ali zakon uzima u obzir stvarnu visinu konstrukcije, a ne njen izgled ili materijal od kog je. Zato je najbolje da se pre planiranja više ograde raspitate u svojoj opštini šta je dozvoljeno, i ako će biti potrebna dokumentacija, pripremite je još pre početka gradnje. Tako izbegavate komplikacije, kašnjenja i neprijatne posete inspektora, koji u takvim slučajevima imaju vrlo jasna pravila.

Procedura za dobijanje rešenja o odobrenju uključuje prikupljanje sledećih dokumenata:

• Idejni projekt ograde (koji je uradio ovlašćeni projektant).
• Dokaz o pravu svojine na zemljištu (kopija plana, list nepokretnosti).
• Informacija o lokaciji ili lokacijski uslovi (ako je potrebno).
• Saglasnost vlasnika susednih parcela (ako se ograda postavlja na međi).
• Saglasnost javnih preduzeća (ako ograda prelazi preko instalacija).

Podnošenje zahteva: Zahtev se podnosi kroz Centralni informacioni sistem (CIS) - elektronski, preko sajta eUprave, a može se podneti i preko ovlašćenog projektanta.

Troškovi: uključuju plaćanje administrativne takse (republičke i lokalne), ali i izrade tehničke dokumentacije. Zakonski rok za izdavanje Rešenja je obično 5-8 radnih dana od podnošenja kompletnog zahteva.

Napomene:

• Lokalni urbanistički planovi mogu imati dodatna specifična ograničenja i zahteve.
• U nekim opštinama mogu postojati pojednostavljene procedure za niže ograde.
• Ograda koja se postavlja unutar vlasničke parcele može imati drugačiji tretman od one na međi.

Za najpreciznije informacije za vaš konkretni slučaj, preporučujemo da se obratite odeljenju za urbanizam u vašoj opštini, jer postoje lokalne varijacije u primeni propisa.

Kada visina ograde prelazi 1,8 m - na snagu stupaju posebna pravila

U Srbiji za ograde više od 1,8 m postoji određena zakonska regulativa.

Pravni okvir: 

• Zakon o planiranju i izgradnji reguliše izgradnju svih objekata, uključujući i ograde.
• Lokalni urbanistički planovi i odluke često detaljnije određuju uslove za podizanje ograda.

Dozvole i procedure: 

Za ograde više od standardnih visina (obično iznad 1,4-1,8 m, zavisno od lokalne samouprave) mora se pribaviti „Rešenje o odobrenju izvođenja radova“ prema Članu 145. Zakona o planiranju i izgradnji i za njih se traži detaljnija tehnička dokumentacija i tehnički proračuni.

Posebni slučajevi: 

Ovde se najčešće radi o industrijskim i zaštitnim ogradama, barijerama protiv buke i drugim specifičnim konstrukcijama koje prelaze 1,8 m visine te imaju posebne uslove i zahteve.

Ograničenja: 

• U mnogim zonama individualne gradnje postoje maksimalne dozvoljene visine ograda (često između 2-2,5 m).
• U posebnim slučajevima (industrijske zone, sportski objekti) mogu se dozvoliti i više ograde.

Uticaj na okolinu: 

Za više ograde često se procenjuje uticaj na okolinu (senčenje susednih parcela, narušavanje vizura, uklapanje u ambijent). U zaštićenim zonama (istorijske celine, zaštićena područja) mogu postojati strožija ograničenja.

Procedure za ogradu višu od 1,8 m:

• Informisanje u lokalnoj službi za urbanizam o specifičnim zahtevima i ograničenjima.
• Izrada idejnog projekta (moguće i uz angažovanje ovlašćenog projektanta za složenije konstrukcije).
• Podnošenje zahteva za odobrenje izvođenja radova.
• Pribavljanje saglasnosti vlasnika susednih parcela, ako je relevantno.
• Dobijanje odobrenja pre početka gradnje.

U praksi je uvek poželjno konsultovati se sa stručnjacima pre planiranja bilo kakve ograde koja prelazi uobičajene dimenzije, jer propisi mogu varirati od opštine do opštine, i od zone do zone unutar iste opštine.

Ograda na međi - zašto saglasnost vlasnika nije samo formalnost

Postavljanje ograde na međi može biti vrlo delikatna stvar. Mnogi ljudi, naime, ogradu postavljaju tačno na graničnu liniju i to im deluje potpuno logično. Pa radi se o „vlastitoj“ granici, zar ne? Ali u praksi je situacija dosta osetljivija. Bez obzira na to da li se radi o ogradi visokoj metar ili tri, svaka gradnja na međi parcele u Srbiji zahteva pisanu saglasnost oba vlasnika. I ta saglasnost nije samo formalnost ili nepotrebna prepreka, već pravo koje štiti komšije od samovoljne promene sopstvenog životnog okruženja.

Najčešće se komplikacije javljaju upravo na međama: neko postavi ogradu bez dogovora, a komšija tek kasnije utvrdi da ograda ulazi u njegovu parcelu ili da mu baca senku na baštu. Iako se možda radi o maloj neusklađenosti, to može dovesti do zvanične žalbe i čak do rešenja o uklanjanju ograde i nadoknadi štete.

Građevinska inspekcija pri tome nema mnogo manevarskog prostora - ako ograda stoji na samoj međi bez saglasnosti, to je prekršaj koji se ne može legalizovati bez naknadnog dogovora.

Zato je uvek preporučljivo da sa komšijom otvoreno razgovarate i obezbedite saglasnost u pisanoj formi, još pre nego što naručite materijale ili angažujete majstora. U većini slučajeva saglasnost će biti samo formalnost, posebno ako ste u dobrim odnosima. Ali upravo u onim slučajevima kada do saglasnosti ne dođe, bolje je da ogradu pomerite najmanje 0,5 metara od međe, što zakon dozvoljava bez saglasnosti.

Time izbegavate sporove, dugotrajne upravne postupke i sukobe - a istovremeno obezbeđujete da ograda zaista obavlja svoj zadatak: štiti vašu privatnost i ne narušava odnose sa onima koji žive tik uz nju.

Pravna regulativa:

Prema odredbama Zakona o vanparničnom postupku, ako postoji nesuglasica u vezi sa graničnom linijom između parcela, sud može zakazati ročište na licu mesta, pozvati veštaka geometra i, po potrebi, svedoke da bi utvrdio tačnu među i obeležio je međašima.

Takođe, prema Pravilniku o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju, ograda se postavlja na sopstvenoj parceli, a ne na međi, osim ako postoji saglasnost oba vlasnika.

Šta je sa živim ogradama?

Živice na prvi pogled deluju „nevinije“ od klasičnih ograda. U pitanju su ipak biljke, a ne građevinski materijal. Međutim, i za njih važe određena pravila koja nije pametno zanemariti. Najpre dobra vest: za sadnju žive ograde nije potrebna građevinska dozvola ni rešenje, jer se ne radi o građevinskom objektu. Međutim, to ne znači da možete bez ograničenja saditi šta god poželite, tik uz granicu sa komšijom ili pored puta.

Ako živa ograda stoji preblizu linije razgraničenja imanja i s godinama preraste u zeleni zid koji pravi senku u bašti ili dvorištu, nanosi lišće u bazen ili ometa pristup, lako se možete naći u sličnom konfliktu kao i kod postavljanja fizičke ograde. Osim toga, mnoge opštine u svojim prostornim planovima određuju minimalnu udaljenost žive ograde od granične linije parcele, a često i maksimalnu dozvoljenu visinu - posebno kod raskrsnica, prilaza ili javnih puteva, gde živa ograda može smanjiti preglednost.

Zato je i kod sadnje žive ograde preporučljivo da se proveri lokalna regulativa i razmisli o tome kako će se biljka ponašati za pet, deset ili petnaest godina. Ono što je danas mladica, sutra može postati nekoliko metara visok zid od tise, kaline (ligustruma) ili graba - i ako se pusti da raste bez ograničenja, može izazvati dosta problema.

​U Srbiji ne postoje specifična zakonska ograničenja koja se odnose isključivo na vrste biljaka koje se mogu koristiti za živu ogradu oko privatnih parcela. Međutim, postoje određeni propisi i smernice koje treba imati u vidu prilikom sadnje i održavanja žive ograde, da bi se izbegli potencijalni problemi sa susedima ili nadležnim organima.​

1. Položaj i granice parcele

Živa ograda se obično sadi u liniji granice parcele ili unutar same parcele vlasnika. Ukoliko se planira sadnja žive ograde tačno na međi sa susednim imanjem, preporučuje se postizanje dogovora sa komšijama da bi se izbegli eventualni sporovi. Prema građanskom pravu, ograda na međi se smatra zajedničkom svojinom susednih vlasnika, osim ako se ne dokaže drugačije.

2. Visina i vrsta ograde

Prema Pravilniku o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju, živa ograda se može koristiti kao ograda između susednih građevinskih parcela, pod uslovom da se sadi u liniji granice parcele. Za zidane ograde, visina je ograničena na 0,90 m bez saglasnosti suseda, dok se transparentne ograde mogu podizati do visine od 1,4 m. Za zidanu neprozirnu ogradu između građevinskih parcela potrebna je saglasnost suseda, a visina može biti do 1,4 m.

3. Održavanje žive ograde

Prema Odluci o komunalnom redu, vlasnici neizgrađenog građevinskog i poljoprivrednog zemljišta dužni su da održavaju svoje parcele u urednom stanju. To uključuje redovno orezivanje žive ograde, sečenje šiblja i suvih grana, kao i uklanjanje korova i otpada. Nepridržavanje ovih obaveza može dovesti do novčanih kazni.

4. Sadnja drveća i žbunja

Iako ne postoje konkretne zakonske odredbe koje određuju minimalnu udaljenost sadnje žive ograde od međe, preporučuje se da se živa ograda sadi na takvoj udaljenosti da ne ometa susedno imanje. Ukoliko grane ili korenje biljaka prelaze na susednu parcelu i prouzrokuju oštećenja bilo koje vrste, vlasnik može biti odgovoran za nastalu štetu. Najbolje je postići dogovor sa susedom pre sadnje da bi se izbegli budući nesporazumi.

Vaša ograda, vaš dom - ali neka bude i po propisima

Ograda može biti lepa, funkcionalna i čvrsta - ali i izvor problema, nesuglasica i neočekivanih troškova. Ključ za prvu opciju je u tome da odvojite vreme za razmišljanje, proverite propise i usaglasite se sa svima - bilo da je reč o komšijama ili opštini - još pre početka postavljanja, odnosno, sadnje. Visina, položaj, materijali i odnosi na granici parcele važniji su nego što se na prvi pogled čini.

Ako ste u nedoumici da li ograda koju planirate zahteva dozvolu ili biste sve radije prepustili stručnjaku, uvek je bolje da se na vreme posavetujete s iskusnim profesionalcima. Tako ćete obezbediti da ograda štiti vaš dom - a ne vaš nervni sistem.