Priprema podloge za popločavanje

Za uređenje dvorišta, prilaznih puteva, parkinga i drugih površina na otvorenom, ljudi se odlučuju za betoniranje (sve popularniji je štampani beton), asfaltiranje ili popločavanje. Treća opcija ima brojne prednosti u odnosu na prethodne dve.

Zašto je popločavanje bolje nego asfaltiranje/betoniranje?

Dok se betoniranjem ili asfaltiranjem dobija monolitna površina ujednačenog izgleda, popločavanje nudi širok izbor boja i dezena. Naime, na tržištu se mogu pronaći različiti materijali za popločavanje, te se opredelite za onaj koji vam se slaže sa ostatkom okućnice i fasadom objekta. Ipak, od odabira materijala zavisiće i ukupna cena. Za popločavanje granitnim kockama se obično naplaćuje 5-11 EUR/m2, za betonske ploče oko 10 EUR/m2, a za behaton ploče od 6 EUR/m2, pa naviše.

Popločavanjem dvorišta postiže se prirodniji izgled.

Druga prednost je funkcionalne prirode. Kod popločanih površina, ako se neka ploča ili kocka ošteti, ona se jednostavno može izvaditi i zameniti novom, dok kod asfaltiranih i betoniranih površina ovo nije moguće, premda postoje određeni načini kako sanirati pukotine u betonu. „Zakrpe“ će biti jasno uočljive, te se uglavnom u slučaju betoniranja ili asfaltiranja cela površina radi iznova.

Popločane površine imaju bolju drenažu od asfaltiranih površina, voda se manje zadržava. Višak atmosferske vode se odvodi kroz razmak na pločama, pogotovo kod behaton ploči sa oborenim ivicama. Prilikom popločavanja, za popunjavanje razmaka između ploča tj. fugovanje, koristi se pesak koji omogućava odvod viška površinske vode.

Za popunjavanje spojeva između ploča, kocki ili blokova koristi se pesak. Jedina mana je što korov može lako izbiti na površinu.

Kada smo već kod behaton ploči koje su danas najčešći izbor za popločavanje, treba istaći još jednu bitnu prednost u odnosu na betoniranje i asfaltiranje. Behaton ploče mogu da prate konfiguraciju terena i adaptiraju se njegovim promenama. Primera radi, ako dođe do manjeg sleganja zemlje, behaton ploče će moći da ga isprate, dok beton može popucati. I ovo je rezultat fugovanja peskom - ploče mogu da „dišu“ i da se prilagođavaju promenama terena.

Materijali koji se koriste za popločavanje otporni su na nepovoljne vremenske uslove poput UV zraka i temperaturnih promena, ali i na so koja se koristi tokom zime. Popločane površine izuzetno su dugovečne i trajaće generacijama.

Međutim, da bi popločane površine imale navedenu dugotrajnost mora biti stručno urađena priprema podloge za popločavanje.

Kako se radi priprema podloge za popločavanje?

Bez pravilne pripreme podloge nema uspešnog popločavanja. Kvalitetna osnova osigurava stabilnost, dugotrajnost i estetiku popločane površine, sprečavajući ulegnuća i pucanje. 

Od pripreme podloge zavisi konačni izgled popločane površine, obezbeđuje se potrebna nosivost i dobra drenaža.

Svako popločavanje sastoji se iz dva dela - pripreme podloge i postavljanja odabranog materijala. Mi ćemo se danas baviti prvim korakom.

Najpre se radi obeležavanje terena. Pre nego se krene sa bilo kakvim radovima, potrebno je precizno odrediti površinu koja će se popločavati. Ivice se mogu obeležiti kanapom. Kada je površina obeležena, sledi uklanjanje postojećeg sloja zemlje, trave ili starog materijala.

Iskop se radi na dubini od 40-ak centimetara, na stabilnom i čvrstom terenu. Nakon iskopa postavlja se „tampon“ sloj, tj. nasipaju se frakcije od peska, preko šljunka do krupnih kamenčića. Sledi valjanje i sabijanje materijala do određene čvrstine i neophodne nosivosti. Debljina tampon sloja zavisiće od namene - biće tanji ako se koristi samo za kretanje pešaka, dok će za kretanje vozila biti potreban deblji tampon sloj. Tampon mora imati nagib od 2,5% kako bi se obezbedilo odvođenje vode. 

Tampon mora dobro da se sabije kako bi mogao da trpi očekivano opterećenje.

Na njega se postavlja drenažna folija. Ona sprečava prodor vode u tampon sloj. Kada se postavi drenažna folija na red dolaze ivičnjaci i kanalice koje takođe služe za odvod. Ivičnjacima se određuju spoljne granice i visina popločane površine. U ovu svrhu se koriste betonski ili kameni ivičnjaci. Oni mogu biti različitih veličina - od 5,5x20x100 cm do 15x24,5x100 cm.

Zatim sledi drenažni sloj od krupnijeg peska (4-8 mmx3,5 cm). Na ovaj način obezbeđuje se brzo i lako oticanje vode, tj. sprečava njeno zadržavanje koje najčešće izaziva oštećenja. Takođe, on služi za fino nivelisanje i osigurava pravilno postavljanje ploča ili kocki.

Kako bi se sprečio prodor vode u tampon sloj, postavlja se drenažna folija iznad njega.

Pripremu podloge kao i samo popločavanje potrebno je prepustiti iskusnim majstorima kako bi se predupredili problemi u budućnosti a popločana površina održala decenijama. 

Tražite izvođače radova kojima biste poverili popločavanje? Pošaljite upit odgovarajućim i ocenjenim majstorima za popločavanje u vašoj okolini - besplatno i bez obaveza!

Kada je reč o cenama pripreme podloge, one variraju od potrebnih radova. Mašinsko i ručno iskopavanje popločane površine do dubine od 60 cm te utovar na kamion staje oko 4 EUR/m3. Nabavka, isporuka i nasipanje terena tamponskim materijalom kao i ravnanje i sabijanje košta oko 12 EUR/m3. Iskop za nasipanje temelja ivičnjaka, kanaleta i cevi iznosi 3 EUR/m. 

Popločavanje dvorišta

Nakon što je podloga pripremljena, započinje se sa postavljanjem behaton ploča ili drugog materijala za popločavanje, tj. sa drugom fazom. One se pažljivo slažu po unapred određenom rasporedu, pritom vodeći računa o malim razmacima između ploča, kako bi se kasnije omogućilo fugovanje. U ovu svrhu mogu se koristiti distanceri koji se obično upotrebljavaju pri lepljenju keramičkih pločica, a prava linija drži se zategnutim kanapom.

Sa postavljanjem ploča ili kocki se kreće od jednog ćoška, pod pravim uglom u odnosu na glavnu pohodnu liniju. Sugeriše se da se sa polaganjem počne na onom delu površine koji je najniži. Ploče, blokovi ili kocke postavljaju se sa ujednačenim razmacima.

Ploče se ne postavljaju tik jedna uz drugu već se ostavlja odgovarajući razmak.

Kao što smo već rekli, za popunjavanje spojeva koristi se pesak (najčešće kvacrni pesak koji ne sadrži krečnjak, granulacije 0,3-0,6 mm) kako bi ploče mogle da se prilagođavaju promenama terena i vrši drenaža. Fugovanje se radi isključivo po suvom vremenu. Višak peska se lako uklanja.

Kako bi ono bilo još efikasnije, koriste se vibro-ploče. Na ovaj način će ploče ili kocke uspešnije naleći na podlogu, fugne između njih ravnomernije ispuniti, cela popločana površina biti ravnija. Ploče se ravnaju i gumenim čekićem.

Vibro-ploča je mašina koja proizvodi vibracije, a koje sabijaju i stabilizuju podlogu i materijal. Sa donje strane je obložena gumom kako bi se izbegla površinska oštećenja.

I za kraj, kod odabira materijala za popločavanje ne treba gledati isključivo estetiku, već i funkcionalne osobine svakog od njih. Neki materijali se lakše održavaju od drugih, otporniji su na veća opterećenja. Naravno, odabir materijala zavisiće i od raspoloživog budžeta, neki materijali su jeftiniji a neki skuplji, ipak cena ne bi trebalo da bude odlučujući faktor jer je reč o dugoročnoj investiciji.