Koji oblik unutrašnjih stepenica odabrati?

1. Ravna stepeništa

Jednoramna i dvoramna stepeništa

Kada su u pitanju ravna stepeništa, u principu se razlikuju jednoramne i dvoramne konstrukcije. Stepenice sa jednim ramom, odnosno, gelenderom su takve da vode pravo uza zid, neprekidno u jednoj liniji od donjeg do gornjeg sprata. U jednom ramu može biti najviše 18 stepenica, a širina strukture zavisi od tipa objekta i veličine prostora u koji se postavljaju.

Stepenice sa dva rama su praktičnije i omogućavaju veću fleksibilnost. Dvoramno stepenište se projektuje sa podestom koji služi za promenu smera kretanja, jer se tu pravi okret za 180°. Mogu biti simetrične ili asimetrične.

Poseban oblik dvoramnog stepeništa su stepenice u obliku slova L. Kod tog tipa konstrukcije dolazi do okretanja za 90° na određenoj visini gde se nalazi podest. U zavisnosti od dizajna i raspoloživog prostora, stepenice u obliku slova L mogu biti i simetrične ili asimetrične.

Troramna stepeništa

Posebna vrsta ravnog stepeništa su stepenice sa tri rama. U takvoj se konstrukciji izdvajaju dva podesta, a svako od njih znači okret od 90° i te stepenice se prave kao simetrične ili asimetrične.

2. Zavojita stepeništa

Zavojita stepeništa su u izvesnom smislu estetski poželjnija, ali praktično veći izazov za kretanje. Biraju se u slučajevima kada su jedino rešenje zbog nedostatka prostora ili ograničenog pristupa. Važno je da se projektuju tako da budu dovoljno široka, da je kretanje njima normalno, ali da se njima mogu peti ili spuštati i veći komadi pokućstva i nameštaja. Kada su u pitanju zakrivljena stepeništa, razlikuju se dva tipa strukture - polukružno i spiralno. Osnovna razlika u odnosu na ravna stepeništa je neprekidni (polu)kružni tok stepenica, bez međuprostora.

Polukružna stepeništa

Sam naziv ukazuje na to da su stepenice u takvoj konstrukciji raspoređene u obliku polukruga. Dakle, pojedinačne stepenice nisu ujednačenih dimenzija, jer je dubina svakog gazišta nešto veća na spoljnoj strani. Širina polukružnih stepenica zavisi od raspoloživog prostora, ali svakako valja da su što šire i pliće, da bi kretanje njima bilo što udobnije i jednostavnije.

Spiralna stepeništa

Posebnost spiralnog stepeništa je u tome što stepenice u takvoj konstrukciji vijugaju oko centralnog stuba, a ograda se postavlja samo spolja. U poređenju sa polukružnim, spiralne stepenice pokazuju još veću razliku u dimenzija  gazišta. Širina stepenica je spolja veća, a u centru tek minimalna i, kao takva, praktično beskorisna za hodanje. Prednost spiralnih stepenica je u tome što zauzimaju vrlo malo mesta u enterijeru i predstavljaju izuzetno efikasan način povezivanja po vertikali. Glavni nedostatak je u principu funkcionalni - otežano kretanje i prenos komada nameštaja ili opreme.

Spiralne stepenice se stoga obično ne koriste kao glavna komunikacija u kući. Ipak, ako nema druge mogućnosti iz ma kog razloga, valja nastojati da gazišta budu maksimalne širine i optimalne visine u odnosu na radijus oko nosećeg stuba u centru.

3. Sklopiva stepeništa

Sklopive stepenice su zapravo varijanta produživih merdevina, jer se mahom koriste za pristup tavanu ili različitim vrstama pomoćnih prostora koji se ređe koriste. Glavna prednost te vrste stepenica je to što se sklapaju uz sam plafon ili u posebno kućište i ne zauzimaju dodatni prostor na podu. Glavnim nedostatkom tog modela se smatra njihova strmina koja otežava hodanje ili nošenje stvari.

Dakle, koji oblik stepenica treba izabrati?

Koji će oblik stepeništa biti upotrebljen zavisi pre svega od želja i raspoloživog prostora. Bez obzira na to koja se varijanta izabere, mora se obratiti pažnja na odgovarajući izbor materijala - onog koji će osigurati njihovu sigurnu i laku upotrebu, uklapanje u željenu estetiku i dugotrajnost.