Zeleni krovovi - najčešći mitovi i zablude

Poslednjih godina, postao je imperativ živeti u skladu sa prirodom, posebno u urbanim sredinama. Jedan od dobrih načina za to jesu zeleni krovovi, delimično ili potpuno prekriveni vegetacijom. Poznati su još pod nazivom prirodni krovovi, vegetativni krovovi ili ekološki krovovi. Baš kao što se naslućuje po ovim nazivima, ove strukture pretvaraju krov u živi sistem. Oni su simbol održivog razvoja i ekološke osvešćenosti u urbanim sredinama, predstavljajući mali ekosistem za sebe.

Zeleni krovovi su komponenta održive gradnje.

Zeleni krovovi - više o njima

Zeleni krov sastoji se od više slojeva. Idući od gore ka dole, navešćemo ih:

Sloj vegetacije - u zavisnosti od vrste zelenog krova, on može biti prekriven različitom vegetacijom: od mahovine i niskog rastinja preko žbunja i perena do cveća, povrća...

Sloj supstrata ili zemlje - u njega se dodaju nutrijenti kako bi biljke bolje napredovale, a njihov koren ne bi širio;

Filter sloj - membrana koje sprečava spiranje zemlje i propušta vodu do drenažnog sloja;

Drenažni sloj - odvodi vodu sa površine;

Zaštitna membrana - sprečava korenje da ošteti krovnu konstrukciju, stoga se naziva još i protivkorenska membrana.

Ispod su standardni slojevi poput krovne izolacije, hidroizolacije.

Zeleni krovovi se dele u tri osnovne vrste. Ove vrste razlikuju se po debljini supstrata, vrsti vegetacije, a samim tim i po ukupnoj težini. Na osnovu zasađene vegetacije, zeleni krovovi se razlikuju i po načinu održavanja. 

Ekstenzivni zeleni krovovi - imaju najmanje zahteve za održavanjem. Uključuju biljke koje imaju mali korenov sistem i dobro podnose sušu, kao i jače sunčevo zračenje (ekstremnije vremenske uslove). Ekstenzivni zeleni krovovi su pokriveni mahovinom ili niskim rastinjem,  a odlikuje ih najmanja debljina supstrata, od 5 do 10 centimetara. Može se reći da su oni najlakši tip zelenih krovova. 

Poluintenzivni zeleni krov - on predstavlja nešto između ekstenzivnog i intenzivnog zelenog krova. Ova vrsta zelenih krovova u stanju je da zadrži više atmosferskih voda i nudi veći izbor biljnih vrsta. Posađene biljke zahtevaju povremeno održavanje za razliku od ekstenzivnih zelenih krovova. Njegov sloj supstrata je deblji jer su zasađene biljke sa malo dubljim i razgranatijim korenovim sistemom, i iznosi oko 20 centimetara. 

Poluintenzivni zeleni krov zahteva češće održavanje od ekstenzivnog.

Intenzivni zeleni krov - ovi zeleni krovovi smatraju se najlepšim i najšarenijim. On zapravo predstavlja krovni vrt. Veći je raspon u pogledu korišćenja biljnih vrsta, te se ovakvi zeleni krovovi mogu pretvoriti u urbane bašte. Upravo će izbor biljaka odrediti neophodnu dubinu zemlje, zalivni sistem i nivo održavanja. Potreban sloj suspstrata za ovu vrstu krova iznosi oko 50 centimetara. Biljkama je potrebno redovno zalivanje, đubrenje. Ipak, važno je napomenuti da se intenzivni zeleni krov ne može postaviti na svaki krov. Razlog je statika koja neće podržati težinu ovog krova.

Dobar primer za intenzivni zeleni krov jesu urbane bašte.

U nastavku ćemo razotkriti najveće mitove o zelenim krovovima.

Zeleni krovovi - mitovi i zablude

Uprkos brojnim prednostima i činjenici da su razvijeni diljem sveta, kod nas postoje brojni mitovi i zablude o zelenim krovovima. Upravo mitovi u nastavku odvraćaju ljude od razmatranja ovih efikasnih sistema.

Zeleni krovovi su samo pitanje estetike

Estetika jeste nesumnjivo jedan od razloga za postavljanje zelenog krova, ali njegove prednosti su mnogo veće. Zeleni krovovi pospešuju mikroklimu i sprečavaju pregrevanje objekata. Tokom toplih letnjih meseci, vegetacija snižava temperaturu. Izolaciona svojstva vegetacije i zemljišta povećavaju energetsku efikasnost objekta tokom hladnijeg perioda godine. 

Zeleni krov predstavlja dodatni sloj izolacije koji leti predstavlja „štit“ od toplote, a zimi dodatnu termoizolaciju.

Osim toga, vegetacija pruža dobru apsorpciju buke, te zeleni krov predstavlja odličnu zvučnu izolaciju. Prema određenim procenama, ekstenzivni zeleni krov će smanjiti buku za 40 dB, dok će poluintenzivni i intenzivni krov redukovati još više.

Jedna od najbitnijih prednosti zelenog kreva jeste upravljanje atmosferskim vodama odnosno kišnicom. Ova prednost naročito će doći do izražaja u klimatskim područjima sa većim pljuskovima, gde oticanje vode predstavlja značajan problem. Jednostavniije objašnjeno - zeleni krov zadržava kišnicu, čime se smanjuje opterećenje tokom jakih pljuskova. Atmosferska voda lagano isparava procesom transpiracije, čime se sprečava njeno naglo oticanje u kanalizaciju i opterećenje kanalizacionih cevi.

Atmosferske vode se zadržavaju u zelenom krovu i isparavaju, hladeći okolinu.

A da li ste znali da zeleni krovovi poboljšavaju rad solarnih sistema? Zeleni krov smanjuje toplotu objekta jer biljke transpiracijom hlade prostor oko sebe. Dakle, na zelenim krovovima imamo značajno nižu temperaturu, za čak 7 stepeni u proseku. Dobro je poznato da visoke letnje temperature mogu da smanje učinak solarnih panela za 10-25%. Solarni paneli su najefektiviji na temperaturama od 25 stepeni. Niža temperatura na zelenim krovovima tokom tropskih letnjih meseci povećava efikasnost solarnih sistema.

Zeleni krovovi pospešuju efektivnost rada solarnih sistema.

Još jedna bitna prednost zelenih krovova jeste prečišćavanje vazduha i smanjenje koncentracije CO2. Biljke ga apsorbuju iz vazduha, a proizvode kiseonik. Kako filtriraju zagađivače, smanjuje se nivo prašine u vazduhu što je naročito bitno u urbanim sredinama.

Zeleni sloj pruža odličnu zaštitu krovu, čuvajući krovnu konstrukciju od temperaturnih fluktuacija, ekstremnih klimatskih uslova, UV zračenja ali i mehaničkih oštećenja. Na ovaj način produžavaju životni vek krova. Zeleni krovovi stoga mogu da traju duže od krovova bez vegetacije.

Na ove načine, zeleni krov će povećati i tržišnu vrednost objekta.

Zeleni krovovi nisu pogodni za sve klimatske uslove

Uz pravilan odabir biljaka i sam dizajn, zeleni krovovi se mogu prilagoditi gotovo svim klimatskim uslovima. U toplim i sušnim predelima, npr. koriste se biljke koje dobro podnose sušne periode. 

Generalno uzev, zavisno od nagiba krova (krovne kosine), klimatskih uslova, kao i nosivosti krovne konstrukcije biraće se ekstenzivni, poluintenzivni ili intenzivni krovovi. Primera radi, kod strmijih krovova u područjima sa obilnim padavinama. zeleni sloj ne mogu činiti biljke sa razgranatim korenovim sistemom. Zašto? Jer će obilnije padavine pod tim nagibom stalno spirati postavljen sloj zemlje, a ove biljke ne mogu opstati bez iste. U ovom slučaju koristi se ekstenzivni tip zelenog krova.

Takođe, prilikom planiranja i projektovanja zelenog krova mora se uzeti u obzir i nosivost. U kišnim i snežnim područjima, pored nosivosti ove višeslojne konstrukcije, treba uzeti u obzir i atmosfersku vodu koju upija zeleni krov. Imajte u vidu da je opterećenje intenzivnog zelenog krova i do 5x veće od ekstenzivnog.

Ovim smo objasnili još jednu čestu zabludu, a to je da su zeleni krovovi preteški za objekte. 

U pravilnom odabiru i proračunu zelenog krova, najbolje će vam pomoći stručna firma koja se bavi zelenim krovovima. Tražite firmu kojoj biste poverili izradu zelenog krova? Pošaljite upit odgovarajućim i ocenjenim specijalistima za zelene krovove u vašoj okolini - besplatno i bez obaveza!

Stručnjaci će uzeti u obzir težinu krova, uključujući biljni materijal i vodu, tokom samog projektovanja.

Zeleni krovovi su preskupi 

Ovo je samo delimično tačno. Složićemo se, zeleni krovovi nisu mali izdatak. Cena zelenog krova (bez AB konstrukcije i odvodnjavanja), sa zaštitnim slojem i slojem vegetacije, hidro i termoizolacijom, može da izađe između 55 i 150 EUR/m2.

Sigurno se pitate zašto ovoliki raspon cena. Cena dosta varira u zavisnosti od toga koji tip zelenog krova je u pitanju (jasno je da će intenzivni krov biti skuplji od ekstenzivnog zelenog krova); od same površine koja se pokriva, od dodataka ali i od same firme koja radi.

Ipak, imajte u vidu da je u pitanju dugoročna investicija koja donosi višestruku dobit. Zeleni krovovi će smanjiti potrebu za klimatizacijom, troškove grejanja tokom zime, ako imate solarnu elektranu, povećati proizvodnju električne energije. Znatno ćete produžiti vek trajanja krovnoj konstrukciji, čime ćete uštedeti na popravkama tokom godina. Doprinećete boljoj mikroklimi, a time i kvalitetu života u svom domu. Sama estetika i ekološka dobit nemaju cenu.

Iako je početna investicija nešto veća nego kod tradicionalnih krovova, dugoročne uštede nadmašuju taj trošak.

Zeleni krovovi mogu uzrokovati curenje vode

Jedna od najčešćih zabluda vezana za zelene krovove.

Mnogi veruju da zeleni krovovi povećavaju rizik od curenja, tj. prodora vode u kontrukciju, pa i u unutrašnjost objekta. Međutim, zeleni krovovi su višeslojni sistemi sa hidroizolacijom i drenažom, čime se redukuje opasnost od ovakvih oštećenja. 

Zapravo, prokišnjavanje krova ne zavisi od toga da li je on zelen ili je običan, pokriven crepom, tegolom ili metalnim limovima. Ovo pitanje odnosi se na samu instalaciju i strukturu. Svi krovovi moraju da imaju odgovarajući hidroizolacioni sloj. Pravilna ugradnja i korišćenje kvalitetnih materijala, ključni su za sprečavanje bilo kakvih problema sa vlagom, o kakvom god se krovu radilo.

I za kraj, ali ne i najmanje bitno:

Zeleni krovovi su teški za održavanje

Mnogi misle da zeleni krovovi traže svakodnevni rad i održavanje. Sam tip održavanja će zavisiti isključivo od vrste zelenog krova. Ekstenzivni zeleni krovovi, koji su prekriveni mahovinom i niskim rastinjem, zahtevaju samo minimalno održavanje. Intenzivni zeleni krovovi se ipak preporučuju za ljubitelje baštovanstva. Stoga, ako nemate puno vremena ni iskustva u uzgoju biljaka, bolji izbor su ekstenzivni zeleni krovovi.

A koju ste vi zabludu vezanu za zelene krovove imali?