Drveni krovni pokrivač - šindra

1. Šindra i planinski predeli

Šindra se uglavnom koristi u šumskim i planinskim predelima, jer su tamo oštre zime sa puno snega i leta sa krupnim gradom. Takođe, temperaturne razlike između godišnjih doba su velike. Šindra je otporna na sve vremenske prilike i neprilike - sunce, sneg, grad i vetar. Krov pokriven šindrom je dobro i čvrsto izolovan i, uopšteno govoreći, vrlo jak i stabilan. Drvo ima visok nivo elastičnosti i vrlo je otporno na štetne uticaje padavina i temperaturne promene. Osim toga, šindra je posebno otporna zbog toga što su sitne pore i žlebovi, koji nastaju prilikom obrade trupaca, zapravo, cepanja na pločice od kojih će nastati šindra, kanali kroz koje voda brzo otiče.

Šindra se obično postavlja na kuće sa strmijim krovovima, tipičnim za planinske tipove gradnje,  negde između 45º i 60º, a minimalni nagib krova mora biti 20º.

2. Drvo koje se koristi za šindru

Ako želite zaista kvalitetnu šindru, morate posvetiti mnogo vremena odabiru pravog drveta. Pre svega, stabla čije će se drvo upotrebiti za pravljenje šindre moraju se poseći u pravo doba godine - najbolje u novembru ili decembru. U to vreme u stablu ima najmanje vode i sokova. Pored toga, mora se izabrati stablo koje ima pravu i gustu strukturu i teksturu vlakana. Na kvalitet građe utiče i nadmorska visina mesta gajenja, koja ne bi valjalo da bude previsoka.

Gustina drveta je vrlo važna za izdržljivost šindre, jer utiče na čvrstinu daščica i njihovu otpornost na vlagu.

Na kraju, ali ne i najmanje važno, može se birati i između različitih vrsta drveta, od kojih se dobija najkvalitetnija šindra. Ta vrsta krovnog pokrivača se uglavnom pravi od drveta bora, smreke, jele ili ariša, jer je četinarsko drvo prirodno impregnirano smolom i izdržljivije je. U izuzetnim slučajevima se može naći i šindra od hrastovine, ali ta je tretirana tokom obrade na posebne načine. U našim krajevima krovovi se najčešće pokrivaju šindrom crnog bora starijeg od 50 godina - i to samo građom od korenja i stabla do jednog metra visine, koje se naziva lučevinom, pošto u tim delovima ima najviše smole. 

3. Proizvodnja i ugradnja šindre

Pre svega, najvažniji faktor je kvalitet drveta za šindru, koji mora biti odgovarajući, jer utiče na kvalitet finalnog proizvoda. Drvo se pari u posebnim kotlovima, u koje se dodaje mešavina ulja i vode. Ovo ga čini fleksibilnijim i otpornijim. Dok je drvo još vruće, mora se na poseban način oblikovati i ohladiti u hladnoj vodi, jer će samo tako zadržati svoj oblik.

Nakon toga sledi cepanje letvi, koje se uvek odvija u pravcu rasta vlakana. Pre cepanja potrebno je ukloniti jezgro debla, koru i beljiku, jer su to lošiji delovi debla. Ako se oni ne uklone, postoji opasnost da drvo na krovu počne da truli. Šindra se uvek cepala sekirom, a ne testerisala da se drvna vlakna ne bi oštetila. Naravno, danas je to u industrijskoj proizvodnji mehanizovan proces. Veličina dobijenih daščica varira, ali su u proseku debljine 1-2,5 cm, širine oko 10-20 cm i dužine do 50-100 cm.

Kada je šindra spremna za ugradnju, pričvršćuje se za krovište ekserima. Prvi sloj šindre obično je prikovan za daske koje se nalaze iznad rogova (horizontalno). Drugi sloj se zatim zakucava preko prvog, ali vertikalno. Šindra se obično polaže u dva sloja radi veće zaštite. Pričvršćivanje šindre počinje na strehi i završava se na vrhu.

4. Vek trajanja i cena šindre

Na dugotrajnost šindre pre svega utiču kvalitet i vrsta drveta. Pločice od smrekovine traju dosta dugo, do 30 godina, dok šindra od borovine i jelovine ili ariša može trajati i znatno duže, između 50 i 100 godina. Naravno, tokom tog vremenskog perioda, šindru valja održavati, pregledati više puta i menjati oštećene daščice.

Jedan od problema sa krovom pokrivenim šindrom je sigurnost od požara. Vatra se brzo širi na takvom krovu, pa se njena upotreba ne preporučuje u gusto naseljenom području, osim ako drvo nije posebno tretirano tokom proizvodnje.

Cena materijala se kreće 8,5-40 EUR/m2, a s ugradnjom je negde između 25 i 65 EUR/m2.