Da li solarne elektrane proizvode struju i zimi?

Solarna elektrana na krovu je, pored toplotne pumpe, debele i kvalitetne izolacije fasade i potkrovlja, zamene stolarije (naročito trostrukih prozora na niskoemisionim staklom i argonskim punjenjem), uvođenja LED rasvete, korišćenja uređaja višeg energetskog razreda, dobar način da povećate energetsku efikasnost svog doma. To na “duge staze” znači manju potrošnju uz veći komoditet stanovanja. 

Solarne elektrane pretvaraju sunčevu energiju u električnu putem fotonaponskih solarnih panela.

Više o solarnim elektranama

Ovi sistemi obezbeđuju jeftinu, a čistu energiju korišćenjem obnovljivog izvora - sunčevog zračenja. Cena solarnih panela je pojeftinila za više od duplo u odnosu na proteklu dekadu. Cena standardne solarne elektrane za porodičnu kuću kreće se između 2.000 i 3.000 EUR, što je otprilike 100 do 180 EUR/m2. 

Mnogi će reći da ovo i dalje nije jeftina investicija. Međutim, važno je istaći da solarne elektrane 25 godina rade punim kapacitetom, a nakon toga rade sa 80% snage (kapacitet opada za oko 20%), što znači da one mogu i dalje da uspešno proizvode električnu energiju. Solarne elektrane su dakle dugoročne investicije koje se isplate u proseku za 10 godina i manje, zavisno od njihove veličine. Nakon toga donose samo dobit. One se, stoga, smatraju profitabilnom investicijom.

Na samu isplativost solarne elektrane uticaće nekoliko faktora. Prvi je orijentacija objekta. Jasno je da što više sunčeve svetlosti dopire do panela na krovu, oni će efikasnije proizvoditi električnu energiju. U našem geografskom području, na severnoj hemisferi, najbolje je kada su solarni paneli postavljeni na južnoj strani krova. Najbolji ugao postavljanja jeste 30-35 stepeni. Ukoliko to, iz određenoj razloga, nije moguće, solarni paneli se postavljaju na zapadnoj ili istočnoj strani, ali nikako severnoj, jer do nje dopire minimalna količina sunčeve svetlosti.

Ako su paneli postavljeni na južnoj strani krova i na 30-35 stepeni, do njih će dopirati najviše sunca.

Kada već govorimo o orijentaciji objekta, spomenućemo i njegovo okruženje. Na proizvodnju električne energije uticaće i to da li je krov pod senkom. Senke prave ili okolni, viši objekti ili drveće i visoko rastinje. 

Na efikasnost će umnogome uticati i snaga odnosno veličina solarne elektrane. Kolika snaga solarne elektrane će biti dovoljna za vaše domaćinstvo, saznaćete sabiranjem poslednjih 12 mesečnih računa za struju. Na taj način ćete dobiti svoju godišnju potrošnju električne energije, izraženu u kilovat-satima.

Od godišnje potrošnje struje zavisiće i potrebna veličina solarne elektrane. U proseku, na 1 kW snage potrebno je 4-5 m2 panela, zavisno od jačine snage panela. U proseku paneli obično imaju 270W-340W snage. Za solarnu elektranu snage 6 kW će tako biti potrebno oko 30m2 krova. A koliko je to ukupno panela? Saznaćete jednostavnom računicom: pretvorite kW u W (to je 6.000 W), a zatim ih podelite sa snagom panela. To znači da će biti potrebno oko 23 panela ako su oni snage 270 W, odnosno 18 panela ako su snage 340 W.

O optimalnoj snazi i veličini solarne elektrane, najbolje će vas posavetovati stručnjaci. Tražite nekog kome biste poverili ugradnju i kasnije održavanje solarne elektrane? Pošaljite upit odgovarajućim i ocenjenim stručnjacima za korišćenje solarne energije u vašoj okolini - besplatno i bez obaveza!

Razjasnićemo i jednu vrlo rasprostranjenu zabludu. Većina ljudi misli da se solarne elektrane znatno više isplate u tropskim područjima sa visokom temperaturom, a da se u umerenim klimama, kojoj pripada i naša, isplate zavisno od godišnjih vremenskih prilika. Međutim, previsoke temperature mogu smanjiti učinak solarnih panela do čak 25%. Poluprovodnički elementi unutar panela najoptimalnije transformišu sunčevu energiju u opsegu od 15 do 35 stepeni. Ipak, važno je razjasniti - visoke temperature neće oštetiti solarne panele, samo će smanjiti njihovu efikasnost.

Solarni paneli će najviše energije proizvoditi kada je temperatura vazduha oko 25 stepeni.

Svakako, klima u našoj zemlji je više nego pogodna za korišćenje solarne energije, sa preko 2.000 sunčanih sati na godišnjem nivou. 

Međutim, zimska sezona traje i po četiri meseca, a često su nas snežne padavine iznenadile i u martu. Stoga, ljudi se opravdano pitaju:

Da li solarne elektrane proizvode struju zimi?

Premda su u našoj zemlji poslednjih godina zime blage sa malo snežnog pokrivača i više sunčanih dana, ljudi su i dalje skeptični da li će solarne elektrane proizvesti dovoljno energije za njihove potrebe. Naročito jer je zimi potrošnja energije znatno veća, odnosno energija najpotrebnija.

Međutim, važno je da znate da iako zima sa sobom nosi kraće dane, manje sunca i niže temperature, solarni paneli proizvode električnu energiju i tokom hladnijih meseci. Svakako znatno manje nego leti (u proseku solarna elektrana će u julu proizvesti 3x više energije nego u januaru), ali će ona i dalje raditi. Pitate se kako je to moguće?

U proseku, solarna elektrana snage 5 kW tokom zimskog perioda proizvede između 150 i 300 kWh mesečno, a tokom leta između 700 i 850 kWh. Broj sunčanih sati dnevno leti je oko 11, a tokom zime 2-3.

Odgovor je jednostavan, solarni paneli pretvaraju sunčevu svetlost u električnu energiju, a ne toplotu. To znači da je za proizvodnju električne energije ključni faktor količina sunčeve svetlosti, a ne temperatura. Zimi su dani kraći, sunčevi zraci padaju pod manjim uglom a intenzitet svetlosti je slabiji, čime se smanjuje ukupna proizvodnja energije. Međutim, to ne znači da u ovom periodu godine paneli ne funkcionišu.

A kako sam sneg utiče na proizvodnju električne energije? Okolni sneg će povećati refleksiju svetlosti, čime će se čak povećati proizvodnja, ali ako se nataloži na samim panelima, razumljivo će blokirati prolaz sunčeve svetlosti. Zbog toga je bitno čišćenje solarnih panela.

Važno je znati da ako su solarni sistemi optimalno projektovani i postavljeni, mogu zadovoljiti potrebe domaćinstva za energijom tokom cele godine.

Kako povećati proizvodnju solarne elektrane tokom zime?

Dva su načina za to. Prvi je da se solarni paneli postave u odgovarajući polažaj. Naime, sunce se tokom zime nalazi osetno niže na horizontu, te pada na panele pod nepovoljnijim uglom nego leti. Stoga je panele tokom zimske sezone potrebno podesiti tako da stoje uspravnije, kako bi sunčeve zrake prikupljali celom svojom površinom. Oni će tako biti okrenuti prema suncu koje je nisko na horizontu. Podešavanje ugla solarnih panela potrebno je naravno prepustiti stručnjacima.

Ovo je potrebno iz još jednog razloga: kako bi snežni nanosi koji blokiraju sunčeve zrake lakše skliznuli sa površine panela. 

Sneg koji nije sam skliznuo potrebno je očistiti i kako bi se paneli zaštitili od prevelikog opterećenja. Za ovo takođe treba angažovati stručna lica.