Šta su mansardni krovovi?
Mansardni krovovi su krovovi sa izlomljenim krovnim ravnima kako bi se u potkrovlju dobio dodatni prostor. Mansardni krov poznat je i pod imenom lomljeni krov. Ova vrsta krova pruža veći volumen korisnog prostora, čime se može bolje iskoristiti potkrovlje u odnosu na klasične krovove. Naziv su dobili po svom tvorcu, pariskom arhitekti Fransoa Mansaru. Mansar je uveo ovakvu konstrukciju krovišta sredinom 17. veka.
Mansardni krov se izvodi u cilju korišćenja potkrovlja kao stambenog prostora.
Reč je o posebnoj krovnoj konstrukciji sa izlomljenim krovnim površinama, tj. konstrukciji od dva krova različitih visina.
Kod mansardnih krovova, gornji nagib krova je obično blaži i pruža pokrovnu strukturu, dok je donji deo strmiji, često pod uglom većim od 70 stepeni. Na taj način se stvaraju visoke tavanice.
Mansarda je deo građevine čiji se prostor nalazi iznad poslednjeg sprata i neposredno ispod kosog ili zaobljenog krovišta.
Struktura mansardnog krova obuhvata: krovnu konstrukciju, elemente za nošenje krovnog pokrivača, krovni pokrivač, elemente za odvodnjavanje vode, krovne prozore i termoizolaciju. Danas su ipak mansardni krovovi izuzetno retki, dok su oni na dve vode najpopularniji. Jedan od razloga je viša cena - zbog složenije konstrukcije, izgradnja mansardnog krova može biti skuplja. U područjima sa dosta snežnog pokrivača i padavina, mansardni krovovi mogu iziskivati dodatnu pažnju kako bi se sprečilo sakupljanje snega i vode.
A koliko će vas koštati izrada krova? Cena krova zavisi pre svega od materijala (opeka, beton, metal), tipa, odnosno kosine krovne ravni, i svakako, od ponuđača. Cena metalnog krovnog pokrivača iznosi oko 7 EUR/m2.
Tražite nekog kome biste poverili podizanje krova? Pošaljite upit odgovarajućim i ocenjenim krovopolagačima u vašoj okolini - besplatno i bez obaveza!
Mansardni krovovi - prednosti
Mansardni krov pruža brojne prednosti, kako u pogledu estetike, tako i funkcionalnosti:
• Maksimalno korišćenje potkrovnog prostora - mansardni krov pruža mogućnost stvaranja dodatnog životnog prostora, Prostor koji bi bio zanemaren ili bi se koristio samo za skladištenje stvari može postati stambeni.
• Povećanje vrednosti nekretnine - kako se na ovaj način obezbeđuje dodatna kvadratura, mansardni krovovi mogu uvećati tržišnu vrednost nekretnina. Prostor u potkrovlju sa dosta prirodnog svetla i lepim pogledom na okolinu može privući brojne kupce ili zakupce.
• Dosta prirodne svetlosti i dobra ventilacija - kod mansardnih krovova, krovni prozori su često na donjem, strmijem delu krova, čime se omogućava prodiranje dosta prirodne svetlosti u potkrovlje. Na ovaj način dobija se svetao i prozračan prostor u kome je prijatno boraviti.
• Visoka estetska vrednost - mansardni krovovi daće dodatnu estetsku vrednost čitavom objektu, šarm i eleganciju nekadašnjih zdanja.
Dok je u vreme Fransoa Mansara u potkrovlje dopirala prirodna svetlost preko prozora na dekorativnim površinama krovnih kućica, danas se obilje svetlosti i prozračivanje obezbeđuje najčešće ugradnjom krovnih prozora.
Dolazimo do novog pitanja:
Krovni prozor ili badža - šta je bolje rešenje?
I krovni prozori i krovne badže imaju svoje prednosti i nedostatke. Uporedićemo nekoliko faktora:
Cena
Ovde pobedu odnosi krovni prozor. Kod krovnog prozora, trošak je kupovina prozora i njegova ugradnja. On predstavlja jeftinije rešenje. Krovni prozori veličine 80x160 cm, staju oko 300 EUR. U proseku se cene kreću između 150 i 400 EUR/m2. Za dovoz i postavljanje prozora treba dodatnih 45-72 EUR, plus za eventualne radove naknadne obrade.
Tražite nekog kome biste poverili nabavku i ugradnju krovnih prozora? Pošaljite upit odgovarajućim i ocenjenim ponuđačima krovnih prozora u vašoj okolini - besplatno i bez obaveza!
Badža ipak zahteva složenije radove i angažman više majstora - podrazumeva tesarske, zidarske i limarske radove. Cena badže kreće se oko 900 EUR i može doći i do 2.000 EUR, u zavisnosti od veličine, oblika i upotrebljenih materijala.
Složenost ugradnje
Kod krovne badže poslovi su složeniji iz jednog bitnog razloga - odvođenja vode. Naime, za razliku od krovnog prozora, krovna kućica tj. badža ima znatno više spojeva i preloma, koji moraju biti pravilno izvedeni kako bi atmosferska voda oticala sa krova. Kod krovnog prozora situacija je znatno jednostavnija.
Krovna badža zahteva izuzetno stručne majstore koji treba da procene prevashodno da li nagib krova omogućava uopšte ugradnju badže, a da se voda pritom pravilno odvodi.
Tražite izvođače radova kojima biste poverili izgradnju badže? Pošaljite upit odgovarajućim i ocenjenim stručnjacima za krovove u vašoj okolini - besplatno i bez obaveza!
Osvetljenost
Krovni prozor u proseku obezbeđuje 40% više svetlosti nego prozor identičnih dimenzija ugrađen u badžu.
Estetski izgled
Ipak, badža u jednom zasigurno odnosi pobedu a to je estetičnost. Krovna badža doprinosi spoljašnjom izgledu kuće. Ovaj element i najjednostavniji objekat može da transformiše u onaj pred kojim će svi zastati. Ne doprinosi samo spoljašnjosti objekta već i unutrašnjosti. Naime, u odnosu na krovne prozore, badža obezbeđuje povećanje korisnog prostora u potkrovlju.
Badža je estetski neuporedivo bolje rešenje od krovnih prozora.
Stoga, šta je bolje rešenje?
Možda i ne morate da birate, već da se odlučite za kombinaciju krovnih prozora i badže. Krovnom badžom ćete povećati koristan prostor unutar potkrovlja i poboljašti estetiku celog objekta, dok ćete uz pomoć krovnih prozora obezbediti veći dotok prirodne svetlosti i prozračivanje.
A kada je dimenzioniranje u pitanju? Da li se odlučiti za jednu veću ili dve manje badže? Koliko krovnih prozora je potrebno?
Uvek je bolje odlučiti se za jednu veću badžu nego za dve male. Razloga za to je više: jedna veća badža biće konstruktivno jednostavnija za izgradnju, te će troškovi za nju biti manji nego za dve manje badže. Manje je elemenata, te je manja šansa za prokišnjavanjem. Osim toga, obezbediće se više unutrašnjeg prostora, pustiti više svetlosti u potkrovlje. Međutim, dve manje badže izgledaju atraktivnije nego jedna veća.
Kada je reč o dimenzioniranju krovnih prozora, pre svega važno je razmisliti o nameni prostora. Ne traži svaka prostorija istu količinu svetlosti. Međutim, možete se voditi sledećim univerzalnim pravilom: zastakljene površine bi trebalo da čine minimum 10% podne površine. Tu je još jedno pravilo: što je nagib krova veći, visina krovnih prozora takođe treba da bude veća.
Kada birate krovne prozore, opredelite se za one energetski efikasne. Što je U-faktor niži izolacija je bolja. Ne zaboravite na senila kako biste tokom leta sprečili pregrevanje.