Zavarivanje - česta pitanja

1. Šta je zavarivanje i kako funkcioniše?

Zavarivanje je proces u kome se dva ili više metalnih delova trajno spajaju toplotom, pritiskom ili njihovom kombinacijom. U tom procesu, metal se zagreva do tačke topljenja, a uz pomoć elektrode ili materijala za zavarivanje, metalni delovi se spajaju. Kako se zavareni spojevi hlade, postaju tvrdi i formiraju jak i čvrst, nerazdvojan spoj. Zavarivanje je od vitalnog značaja u mnogim industrijama, jer osigurava stvaranje čvrstih konstrukcija i metalnih proizvoda.

2. Koje vrste zavarivanja postoje i po čemu se razlikuju jedni od drugih?

Postoji više vrsta zavarivanja, a najčešći su MIG (Metal Inert Gas: metalni inertni gas), TIG (Tungsten Inert Gas: volfram inertni gas), MMA (Manual Metal Arc: ručno zavarivanje metala) i zavarivanje plamenom. Za MIG zavarivanje se kao vezivni materijal koristi žica, koja se topi i spaja sa metalnim delovima uz pomoć električnog luka. TIG zavarivanje koristi volframovu elektrodu i omogućava precizniji rad, a naročito je pogodno za tanke metalne materijale kao što su aluminijum i nerđajući čelik. MMA zavarivanje, koje se naziva i elektrolučno zavarivanje, izvodi se uz pomoć obložene elektrode koja stvara zaštitnu atmosferu i štiti zavareni spoj. Zavarivanje plamenom, koje se izvodi gasom - obično acetilenom - služi za zagrevanje i topljenje metala. Svaka tehnika zavarivanja ima svoje prednosti i pogodna je za različite vrste projekata.

3. Kakva je oprema potrebna za zavarivanje?

Osnovna se oprema sastoji od aparata za zavarivanje, zaštitnih maske, rukavica, termootpornog odela, naočari te elektroda za zavarivanje ili materijala za zavarivanje. Aparat za zavarivanje je ključni deo opreme koji stvara struju potrebnu za zagrevanje i topljenje metala. Za MIG i TIG zavarivanje neophodan je i gas poput argona ili mešavine CO2 da bi se zavareni spoj zaštitio od oksidacije. Takođe je bitna adekvatna zaštitna oprema, pošto se varenjem stvaraju visoke temperature, varnice i opasni UV zraci, koji mogu oštetiti kožu i oči.

4. Koliko je važan zaštitni gas pri MIG i TIG zavarivanju?

Zaštitni gas je ključan u MIG i TIG procesima, jer štiti zavareni spoj od kontaminacije vazduhom, posebno od kontakta sa kiseonikom, koji može izazvati oksidaciju metala. Gas kao što je argon ili mešavina argona i CO2, stvara zaštitnu atmosferu oko luka i sprečava stvaranje poroznosti te drugih defekata u spoju. Bez zaštitnog gasa, zavareni spojevi mogu postati lomljivi i manje izdržljivi, smanjujući kvalitet i snagu finalnog proizvoda.

5. Koje je zavarivanje komplikovanije: TIG ili MIG?

TIG zavarivanje je obično komplikovanije od MIG, jer zahteva više preciznosti i veštine od varioca. Pri TIG zavarivanju, majstor koristi posebnu elektrodu i materijal za zavarivanje, što znači da mora istovremeno da kontroliše luk, šipku za zavarivanje i zaštitni gas. To omogućava bolju kontrolu temperature i tačnost, ali zahteva više iskustva i strpljenja. MIG zavarivanje je, s druge strane, automatizovanije jer se žica neprekidno dovodi kroz pištolj za zavarivanje, pojednostavljujući proces i omogućavajući brži rad.

6. Koji su materijali pogodni za zavarivanje?

Zavarivanje se primenjuje kod mnogih metala, a najviše za običan i nerđajući čelik, aluminijum i bakar. Čelik i nerđajući čelik su najčešće korišćeni materijali za zavarivanje zbog svoje  jačine i lakoće rada. Aluminijum se takođe vari, ali zahteva posebne tehnike kao što je TIG, zbog niže tačke topljenja i sklonosti oksidaciji. Bakar je odličan materijal za zavarivanje, ali može zahtevati posebna podešavanja zbog visoke toplotne provodljivosti.

7. Kako osigurati tvrde i čvrste spojeve pri zavarivanju?

Pravilna priprema površine, odgovarajući izbor materijala za zavarivanje i podešavanje aparata za zavarivanje su ključni za tvrdo i čvrsto zavarene spojeve. Površine koje se vare moraju biti čiste, bez rđe, nečistoća ili ulja, jer te materije slabe var. Takođe je važno odabrati adekvatan materijal za zavarivanje koji odgovara metalu koji se radi i odgovarajućim elektrodama za zavarivanje. Podešavanja aparata za zavarivanje, kao što su struja i napon, moraju se prilagoditi debljini i vrsti metala koji se radi da bi se obezbedilo dovoljno topljenja bez pregrevanja ili brzog hlađenja spoja.

8. Kakva je razlika između jednosmerne i naizmenične struje pri zavarivanju?

Jednosmerna (DC) i naizmenična struja (AC) se koriste pri različitim vrstama rada i utiču na proces zavarivanja. DC se najčešće koristi u zavarivanju čelika i aluminijuma, jer obezbeđuje stabilniji luk zavarivanja i ravnomerno topljenje metala. AC se uglavnom koristi pri TIG zavarivanju aluminijuma, jer omogućava čišćenje oksidnih slojeva na površini aluminijuma tokom zavarivanja. Izbor između DC i AC zavisi od vrste metala i primenjene tehnike, tako da je važno da se upoznate sa specifikacijama materijala pre početka rada.

9. Koliko je važno hlađenje zavarenih spojeva nakon zavarivanja?

Hlađenje zavarenih spojeva je važno da bi se obezbedila čvrstina i sprečile pukotine ili deformacije u spoju. Prebrzo hlađenje može dovesti do toga da spoj postane krt, lomljiv i sklon pucanju, dok presporo može uzrokovati prekomernu deformaciju metala. Najbolje je ravnomerno hladiti var, po mogućnosti prirodnim putem, bez upotrebe dodatnih rashladnih sredstava kao što su voda ili komprimovani vazduh, osim ako to nije naročito potrebno za određenu vrstu materijala.

10. Kako izbeći deformacije tokom zavarivanja?

Deformacije tokom zavarivanja mogu biti posledica neravnomernog zagrevanja i hlađenja metala. Da biste to izbegli, važno je koristiti ispravnu tehniku rada, koja podrazumeva zavarivanje u kratkim intervalima i ravnomernu distribuciju toplote po materijalu. Takođe se preporučuje upotreba nosača ili stezaljki da bi se metal držao u pravilnom položaju tokom zavarivanja. Korišćenje zavarivanja u suprotnim smerovima ili višeslojnog pristupa takođe pomaže u smanjenju naprezanja i deformacija metala.

11. Kakva je uloga elektroda za zavarivanje u procesu?

Elektrode za zavarivanje igraju ključnu ulogu u zavarivanju snabdevanjem materijala za zavarivanje i stvaranjem luka za zavarivanje koji topi metal. Elektroda se bira u zavisnosti od vrste metala i vrste zavarivanja. Kod MMA zavarivanja, obložene elektrode se koriste za obezbeđivanje zaštitne atmosfere tokom rada, dok kod MIG zavarivanja elektroda u obliku žice deluje kao materijal za zavarivanje koji se neprekidno dovodi kroz pištolj za zavarivanje. Važno je da izaberete elektrodu koja odgovara metalu sa kojim radite, jer će to obezbediti jake i kvalitetne varove.