Kompletan vodič za izradu krova: Vrste, materijali i cene

Kada su u pitanju krovovi, postoji nekoliko podela: prema broju krovnih ravni, prema nagibu, prema krovnom pokrivaču.

Ali za početak, prvo treba razumeti:

Od čega se sastoji krov?

Krovovi obuhvataju nekoliko elemenata: krovnu konstrukciju sa podkonstrukcijom, krovni pokrivač, izolacioni sloj i završne elemente poput oluka, gromobrana i slično. Gornja horizontalna linija krova se naziva sleme, a donja streha.

Krovna konstrukcija jeste element krova koji nosi krovni pokrivač i prenosi opterećenja ka donjim delovima kuće (od snega, vetra...). Može biti izrađena od čelika, armiranog betona, kamena i drveta. Prema vrsti krovne konstrukcije delimo krovove na masivne i one sačinjene od lineranih elemenata (klasične ili lamelirane drvene krovne konstrukcije, drvene, metalne ili betonske rešetke).

Konstrukcija krova je određena vrstom krovnog pokrivača, reljefom, klimatskim uslovima, namenom tavanskog prostora i estetskim zahtevima. Ovim faktorima je određen i nagib krova.

Potkonstrukcija krova ne mora da bude izrađena od istog materijala kao i krovna konstrukcija. Njen zadatak je da prenese opterećenja krovnog pokrivača (izolacije i zaštitnog sloja) na krovnu konstrukciju. Potkonstrukciju krovnog pokrivača čine pomoćni noseći elementi. Primera radi, kada se kao krovni pokrivač koristi crep ili limene table, koriste se pomoćne letve za koje se pokrivač učvršćuje.

Za izradu krovne konstrukcije zadužen je tesar. Izrada konstrukcije koja obuhvata kompletnu nabavku, pravljenje, transport i postavljanje krovne konstrukcije od drvne građe druge klase zajedno s potrebnim veznim elementima i materijalima te šrafovskom robom, iznosi između 20 i 28 EUR/m2.

Tražite majstora kome biste poverili tesarske radove? Pošaljite upit odgovarajućim i ocenjenim tesarima u vašoj okolini - besplatno i bez obaveza!

Krovni pokrivač je element koji štiti vašu kuću i krovnu konstrukciju od spoljašnjih uticaja. O materijalima koji se koriste u ovu svrhu će biti više reči u nastavku teksta.

Dobro je poznata činjenica da se kroz krov gubi ogromna količina toplote. Zbog toga je izolacija izuzetno bitan element krova. Zanimljiv je podatak da usled nedovoljne debljine izolacije ili njene nepravilne ugradnje može da se izgubi i do 30% toplote iz unutrašnjosti. Bilo da koristite potkrovlje kao stambeni prostor ili tavan, potrebno je izvršiti njegovu izolaciju. 

U ovu svrhu koristi se stiropor ili mineralna vuna. Stiropor se koristi u većoj meri zbog lakše ugradnje i niže cene. Međutim, mineralna vuna ima brojne prednosti - zbog toga što dobro akumulira toplotu, sprečava pregrevanje potkrovlja tokom letnjeg perioda, što je jedan od najvećih problema. Obezbeđuje adekvatnu zvučnu izolaciju takođe. Međutim, jedan od najvažnijih razloga zbog čega je kamena vuna bolji izbor za izolaciju potkrovlja jeste paropropusnost. Naime, stiropor pruža do 40 puta veći otpor prelasku vodene pare nego kamena vuna. Stoga, kamena vuna bolje sprečava kondenzaciju, omogućava pari iz unutrašnjosti da izađe napolje. U slučaju izolacije potkrovlja, kamena vuna je lakša za ugradnju - njome se jednostavno popunjavaju šupljine, naročito pri postavljaju izolacije između rogova.

Izolacija se može vršiti i celulozom i vunom. A koliko košta izolacija potkrovlja? Cena termoizolacije od staklene ili kamene vune debljine 30 cm, zajedno s parnom barijerom i radom, kreće se između 7 i 10 EUR/m2.

Tražite majstore kojima biste poverili izolaciju tavana, odnosno, potkrovlja? Pošaljite upit odgovarajućim i ocenjenim stručnjacima za izolaciju u vašoj okolini - besplatno i bez obaveza!

Kada su u pitanju završni elementi krova, spomenućemo najvažniji - oluke. U pitanju su sistemi za prikupljanje i odvod kišnice tako da se voda ne sliva direktno sa krova na tlo ili po fasadi. Koju vrstu oluka ćete odabrati zavisi prevashodno od lokalnih klimatskih prilika (količine padavina, snežnih nanosa), konstrukcije krova, vrste krovnog pokrivača…PVC oluci su cenovno napristupačniji. Jednostavno se montiraju i lagani su. Međutim, imaju kraći životni vek od metalnih oluka (nešto više od 20 godina), krhki su pa se mora voditi računa kada se nešto naslanja na njih.

Najpopularniji izbor su ipak pocinkovani oluci koji imaju dobar odnos cene i kvaliteta. Njihov životni vek se procenjuje na više od 50 godina. Otporni su na korodiranje, veoma su tolerantni na nepovoljne vremenske uslove, ali su za 20-ak% skuplji od onih izrađenih od PVC-a.

Ako imate veći budžet, možete se opredeliti za aluminijumske oluke koji su izuzetno kvalitetni i mogu trajati čitav vek. Javljaju se u mnoštvu boja, čime se umnogome doprinosi estetici krova. Međutim, aluminijumski oluci se ne slažu sa krovnim pokrivačima od gvožđa ili bakra, jer zajedno korodiraju. Spomenućemo i bakarne oluke koji su izuzetno dugovečni, ali i više cene.

Koliko će vas izaći oluci? Cena običnog, razvijenog pocinkovanog oluka je između 3 i 5 EUR/m.

U potrazi ste za majstorom kome biste poverili postavljanje oluka? Pošaljite upit odgovarajućim i ocenjenim limarima u vašoj okolini - besplatno i bez obaveza! 

Podela krovova prema nagibu i broju krovnih ravni

Osnovna podela krovova jeste na ravne i na kose krovove. 

Ravni krovovi su oni krovovi čiji je nagib manji od 10 stepeni.

Popularan su izbor u područjima gde padavine i jaki vetrovi nisu česti. Premda se zovu ravni krovovi, ovaj tip krovne konstrukcije mora da ima blagi, minimalni nagib zbog odvođenja vode prema slivnicima ili olucima. Cena za građenje ravnog krova sa hidroizolacijom, izolacijom i nasipanjem, bez kišnih odvoda, iznosi oko 45 EUR/m2.

U pitanju su, dakle, višeslojne strukture koje pored noseće konstrukcije obuhvataju i toplotnu izolaciju i hidroizolacioni, vodootporni sloj. Na izdržljivost ravnog krova najviše utiče upravo hidroizolacioni materijal. Često korišćen materijal jeste EPDM guma koja je izuzetno otporna na UV zrake i temperaturne fluktuacije, a traje preko 50 godina. Tu su i PVC membrane kao i TPO. Izuzetno popularan je i bitumen, naročito bitumenske trake. Hidroizolacija ravnog krova kreće se oko 16 EUR/m2.

Ravni krovovi su odličan izbor za postavljanje solarnih sistema a mogu služiti i kao terase, zelene površine.

Ravne krovove delimo na tri osnovna tipa: klasični topli, hladni-obrnuti, ventilisani i zeleni krov.

Klasični “topli” ravan krov je onaj krov kod koga je hidroizolacija postavljena kao završni sloj, dok je termoizolacija smeštena ispod. Kod obrnutog ravnog krova je, pak, termoizolacija iznad hidroizolacije. U ovom slučaju se mora izabrati termoizolacija koja ima malu sposobnost apsorpcije vode i kojoj se fizičke karakteristike ne menjaju usled delovanja vlage.

Ventilisani ravni krov karakteriše postojanje dva sloja između kojih se nalazi ventilacioni sloj. On, baš kao i kod ventilisane fasade, služi za odvođenje vlage. Donji deo ventilisanog krova čini noseća konstrukcija i termoizolacija, a gornji sloj hidroizolacija i pokrivač. 

I na kraju, sve više popularni zeleni krovovi. To su mahom ravni krovovi čija krovna površina je delimično ili potpuno prekrivena određenom vegetacijom. Oni transformišu krov u živi ekosistem. Zeleni krov ima brojne prednosti: manje se zagreva objekat tokom letnjeg perioda, povećava se energetska efikasnost objekta zahvaljujući izolacionim svojstvima vegetacije i zemljišta, povećava se zvučna izolacija, bolje upravlja atmosferskim vodama (sprečava se naglo oticanje vode jer atmosferska voda lagano isparava), dodatno se štiti krov od nepovoljnih vremenskih uticaja, povećava se estetika kuće.

Pored standardnih elemenata, zeleni krov se sastoji od sloja vegetacije, zemlje, filter sloja (membrane koja sprečava spiranje zemlje), drenažnog sloja koji odvodi višak vode, zaštitne ili protivkorenske membrane čiji je zadatak da onemogući korenju da ošteti krovnu konstrukciju.

Važno je spomenuti da se zeleni krovovi dele na ekstenzivne (mala debljina zemlje, otporna vegetacija poput mahovine i niskog rastinja), poluintenzivne (deblji sloj zemlje, vegetacija poput žbunja i perena) i intenzivne (dublji sloj zemlje, gusto i visoko rastinje, zahtevan za održavanje - potrebno redovno zalivanje, đubrenje…).

Premda su više cene, zeleni krovovi omogućavaju uštedu energije za grejanje i hlađenje, a pružaju i brojne druge prednosti. Cena zelenog krova (bez AB konstrukcije i odvodnjavanja), sa zaštitnim slojem i slojem vegetacije, hidro i termoizolacijom može da izađe između 55 i 150 EUR/m2.

Kosi krovovi najčešće imaju nagib od 30 do 60 stepeni. Sam nagib kosog krova zavisiće od klime i reljefa terena na kojem se taj objekat nalazi. Prema oštrini ugla, kosi krovovi se dele na one sa strmim nagibom, umerenim (srednjim) i blagim nagibom. Prema broju krovnih ravni se dele na jednovodne, dvovodne, trovodne i viševodne. Njihova kosina omogućava brže i bolje oticanje atmosferske vode.

Za kose krovove sa nagibom većim od 20 stepeni, dobar izbor je glineni crep, a za one većih kosina, od 20 do 45 stepeni - betonski crep. Za strme krovove je pak najbolji izbor drvena šindra.

Krovni pokrivači

A koji je od navedenih krovnih pokrivača najbolji? Odgovor na ovo pitanje nije jednoznačno - svaki od materijala za pokrivanje krova ima izvesne prednosti i nedostatke.

Hajde da prvo razgovaramo o crepu koji je najzastupljeniji krovni pokrivač kod nas. Crep može biti glineni (tradicionalni crep) i betonski. Glineni crep se pravi od gline i vode, a zatim peče na visokim temperaturama. Od dužine pečenja glinenog crepa zavisiće njegova gustina. Betonski crep se pravi od mešavine cementa, peska i vode, a zatim izliva u kalupe. Na površinu betonskog crepa se nanose specijalni premazi koji mu daju otpornost na atmosferske uticaje i boju.

Glineni crep ima brojne prednosti u odnosu na betonski crep. Kako su glineni crepovi engobirani (zaštitni, dekorativni sloj se dodaje na gornju površinu crepa pre pečenja na visokim temperaturama, te se integriše sa njim), njegova boja se neće menjati pod uticajem sunčevog zračenja ili vlage. Kod betonskog crepa se, pak, gornja površina farba nakon izrade crepa. Tu je i stopa upijanja vode - kod glinenog crepa iznosi 6%, a kod betonskog više od duplo, 13%. Gde ima vlage ima i plesni, te je održavanje glinenih krovova jednostavnije.

Betonski crep ima još jednu bitnu manu u odnosu na glineni - teži je za gotovo 40%. Takođe, još jedna bitna prednost glinenog crepa jeste duži vek trajanja koji iznosi gotovo jedan vek, dok betonski crep traje do 60 godina.

Međutim, betonski crep ima i izvesne prednosti u odnosu na glineni crep. Prva je veća otpornost na pucanje i lomljenje usled niskih temperatura. Betonski crep dobro podnosi različite vremenske uslove. Druga prednost betonskog crepa jeste što se javlja u više boja, dok se glineni crep mahom može naći u prirodnoj boji terakote. I za kraj, ali ne i najmanje bitno, betonski crep je jeftiniji od glinenog crepa za oko 25%.

Još jedan popularan materijal za pokrivanje krova kod nas jeste tegola ili bitumenska šindra. To je višeslojni materijal na bazi bitumena. Na donjoj strani tegole se nalazi obloga od kvarcnog peska, a na gornjoj strani keramički granulat. Upravo granule na površini čine ovaj materijal karakterističnim.

Tegola je materijal koji ima brojne prednosti. Čak pet puta po kvadratnom metru ima manju masu od crepa. Jednostavno se postavlja (ima samolepljive pečate na površini ili poleđini lista) i izuzetno je pogodna za rekonstrukciju i popravke. Tegola ima široku primenu - pogodna je za krovne nagibe od 5 do 90 stepeni. Odlično je rešenje za složene krovove sa više pregiba i sa krovnim badžama. Proizvodi se u širokom spektru boja. Izuzetno je otporan materijal na nepovoljne spoljne uticaje, ali pod uslovom da ima veću masu. Kvalitet tegole raste sa njenom težinom. Naravno, tu je još jedna bitna prednost - pristupačna cena. 

Međutim, tegola ima i izvesne nedostatke. Ona zahteva potpuno ravnu površinu odnosno kompletno podaščavanje krova. Ima znatno kraći radni vek od crepa - do 30 godina.

Tu su i metalni krovni pokrivači koji mogu biti izrađeni od različitih materijala poput aluminijuma, bakra, nerđujućeg čeličnog lima. Oni imaju bitnu prednost u odnosu na klasičan glineni crep. U pitanju je znatno manja masa - limeni krovni pokrivač ima masu od 4,5 kilograma po metru kvadratnom, a složeni crep 40 kilograma. Ne zaostaje za crepom što se tiče veka trajanja - primera radi, bakarni crep je praktično večan. Premda su mnogi mišljenja da metalni krov proizvodi veću buku tokom padavina, ovo nije u potpunosti tačno.

Međutim, mana metalnog krova jeste što ima manje majstora koji su obučeni za njegovo postavljanje u odnosu na klasičan crep. Takođe, eventualne popravke limenog krova mogu biti zahtevnije. 

A koliko košta pokrivanje krova navedenim materijalima? Cena izrade klasičnog krova od crepa, sa svim tesarskim i krovopokrivačkim radovima, kao i nabavkom i ugradnjom krovnog pokrivača iznosi oko 35 EUR/m2. Cena za nabavku i postavljanje krovnog pokrivača tegola, zajedno s potrošnim materijalom, koštaće vas od 8 do 12 EUR/m2. Limeni krov bez izolacije koštaće vas oko 28 EUR/m2.

Tražite majstore kojima biste poverili pokrivanje krova? Pošaljite upit odgovarajućim i ocenjenim krovopolagačima u vašoj okolini - besplatno i bez obaveza!