Malterisanje ili gips kartonske ploče?

Hajde za početak da porazgovaramo o prednostima i nedostacima oba načina izvođenja.

Gips kartonske ploče

Gips kartonske ploče vezane su za izradu pregradnih zidova i sisteme suve gradnje generalno. Imaju sendvič slojevitu strukturu, između kartonskih panela se nalazi gipsana ispuna. Po nazivu čuvenog proizvođača ovog građevinskog materijala, zovu ih još i knauf ploče. 

Gips kartonske ploče su ploče sa gipsanim jezgrom koje je sa obe strane obloženo kartonskim panelima.

Lake su i elastične - mogu da se savijaju. Razlozi zbog kojih su gips kartonske ploče toliko popularne jesu pristupačna cena, kao i lakoća i brzina rada sa njima. Gips kartonske ploče se režu i montiraju na metalne ili drvene potkonstrukcije. Osim toga, one se jednostavno posle mogu okrečiti, odnosno podložne su završnoj obradi. 

Gips kartonske ploče se koriste za podizanje pregradnih zidova, oblaganje postojećih zidova, za spuštene plafone, takoreći, u suvoj gradnji, koja je suprotna zidanju ciglom i malterisanju. Sam proces podrazumeva da se na metalnu ili drvenu potkonstrukciju (okvir) postavljaju gips kartonske ploče. U cilju poboljšanja izolacije se najčešće između okvira i ploče stavlja mineralna vuna kao izolacioni materijal. Osim toga što se mogu zašrafiti na aluminijumsku ili drvenu potkonstrukciju, gips kartonske ploče se mogu direktno lepiti na postojeće zidove. 

Gips kartonske ploče su dobro rešenje prilikom adaptacije starih objekata, jer se uz pomoć njih jednostavnije pokrivaju veće neravnine i nepravilnosti na zidnoj površini.

Ukoliko ste se prilikom renoviranja prostora odlučili za gips kartonske ploče, važno je da angažujete iskusnog i stručnog izvođača radova. Gips kartonske ploče se mogu lepiti samo na pripremljenu podlogu. Ukoliko je postojeći sloj na zidu negde ispucao ili je neravan, on se prvo mora ukloniti. Pre lepljenja gipsane kartonske ploče na podlogu, mora se naneti premaz koji služi za njihovo fiksiranje. Potrebno ih je izrezati na odgovarajuću dimenziju. Libelom se proverava da li su gips kartonske ploče u ravni. Tek nakon sušenja lepka može se pristupiti bandažiranju, gletovanju i popunjavanju spojeva, što prethodi krečenju zidova.

Kada se gips kartonske ploče postavljaju na potkonstrukciju (postavlja se i izolacija, najčešće mineralna vuna), na potkonstrukciju se vijcima pričvršćuju gips kartonske ploče, koje se seku do željenih dimenzija i ukrajaju. Na zidove se prvo fiksira konstrukcija od najčešće metalnih profila, koji prave distancu između samog zida i gips kartonskih ploča. Distanca omogućava i lako razvođenje elektroinstalacija. Prilikom postavljanja gips kartonskih ploča, one se uvek podižu jedan centimetar distancerima od poda tj. od cementne košuljice kako ne bi povlačile vlagu. Baš kao i kod lepljenja gips kartonskih ploča na postojeći zid, zatim se vrši bandažiranje, gletovanje, krečenje/postavljanje keramičkih pločica, zavisno od namene prostorije.

Postavljanjem gips kartonskih ploča na potkonstrukciju omogućava se i postavljanje izolacije. Na taj način se, ako je reč o starim, loše izolovanim objektima, poboljšava energetska efikasnost kao i zvučna izolacija.

Važno je istaći da pregradni zidovi mogu biti sa jednostrukom ili dvostrukom potkonstrukcijom, a mogu se oblagati sa jednim ili sa dva sloja gips kartonskih ploča. Kod zidova s većim opterećenjem preporučuje se upotreba dva sloja gips kartonskih ploča i dvostruke potkonstrukcije.

Gips kartonske ploče - prednosti i mane

Adaptacija stana je izuzetno zahtevan poduhvat koji iziskuje dosta vremena i novca, a uzrokuje puno buke i šuta. Da bi se ona olakšala ali i ubrzala, ljudi pribegavaju suvoj gradnji, odnosno korišćenju gips kartonskih ploča. One umnogome skraćuju vreme izvođenja radova u odnosu na zidanje opekom i malterisanje. 

Jedna od najvažnijih prednosti koje imaju gips kartonske ploče jeste niska cena materijala i izvođenja radova. Koliko će vas koštati suva gradnja, odnosno gipsarski radovi? Cena običnog pregradnog zida se kreće između 15 i 25 EUR/m2, a dvostrukog do 35 EUR/m2. 

Tražite nekog kome biste poverili izvođenje gipsarskih radova? Pošaljite upit odgovarajućim i ocenjenim majstorima za suvogradnju u vašoj okolini - besplatno i bez obaveza! 

Za pregradne zidove od gips kartonskih ploča, vezane su brojne zablude. Jedna od njih je da se zvuk lako prenosi odnosno da je loša zvučna izolacija, kao i da na gipsani pregradni zid ne sme da se okači ni slika, a kamoli nešto teže. Međutim, ovo nije istina. Ukoliko su potkonstrukcija i gipsane ploče dobre, i ako su stručno postavljene, problema neće biti. Gipsani pregradni zidovi imaju dobru zvučnu izolaciju koja ide od 45 do 69 dB.

Uz pomoć gips kartonskih ploča dobijaju se idealno ravni zidovi u koje se može smestiti toplotna izolacija. Osim toga, važno je istaći da je u pitanju čist i suv postupak montaže, odnosno ima neuporedivo manje prljavog posla. Prednost je i kraći period sušenja, kao i lakša demontaža u slučaju adaptacije.

Oblaganjem zidova gips kartonskim pločama se obezbeđuje višestruka ušteda vremena.

Tu je još jedna prednost. Oblaganjem zidova gips kartonskim pločama se obezbeđuje jednostavnije naknadno izvođenje električnih i drugih instalacija. 

A sada više o manama upotrebe gips kartonske ploče. Procesom suvog malterisanja se smanjuju dimenzije prostorije za oko 5 centimetara po zidu. Gipsani zidovi nisu trajni kao oni klasično omalterisani, skloniji su oštećenjima. Premda nije istina da ne mogu da izdrže nikakav teret, montaža masivnih predmeta na iste nije moguća.

Malterisanje

Malterisanje je tradicionalan način obrade zidova. Zidove pre malterisanja treba očistiti od svih izbočina nastalih tokom zidanja. Klasično malterisanje se mahom primenjuje kod novogradnje, nakon što su svi radovi izvedeni (postavljene elektroinstalacije i vodovodne instalacije, spoljašnji zidovi adekvatno izolovani). 

Malterisanje zidova pripada grupi grubih, završnih građevinskih radova.

Može se reći da postoje dve podele malterisanja. Prva podela je na spoljašnje i na unutrašnje malterisanje, o kojem mi danas govorimo. Spoljašnje malterisanje podrazumeva proces kojim se dolazi do ujednačenog izgleda fasadnih površina. Njime se zapravo „zatvara“ fasada nakon postavljanja termo i zvučne izolacije, u slučaju kontaktne fasade. Malter štiti slojeve izolacije od nepovoljnih spoljašnjih uticaja.

Unutrašnje malterisanje se obavlja nakon svih grubih instalaterskih radova. Ono može biti ručno i mašinsko, što je druga podela malterisanja.

Spoljašnje malterisanje se zbog velike površine gotovo uvek vrši mašinski.

Ručno malterisanje je stari način malterisanja zidnih površina koji je u velikoj meri potisnut mašinskim malterisanjem. U ručnoj mešalici se pravi malter na licu mesta. Prilikom ručnog malterisanja mogu se kontrolisati tekstura i struktura, grubost površine. Takođe, ručnim malterisanjem se omogućava bolje izvođenje dekorativnih tekstura. Nedostatak koji ima ručno malterisanje jeste što sastav maltera nije homogen i nije uvek isti kao kod mašinskog malterisanja.

Sa druge strane, mašinsko malterisanje je znatno brže, a utrošak materijala je manji. Prilikom malterisanja, prvo se rade plafoni pa zidovi. Malter se nanosi mašinski, horizontalno, zatim grubo ravna ravnjačom, a potom na red dolazi i fino ravnanje letvama. 

Da li postoji izvesna razlika u ceni između mašinskog i ručnog malterisanja? Postoji. Ručno malterisanje košta između 8 i 12 EUR/m2. Takođe, važno je istaći da je za ručno malterisanje potrebno angažovati vičnog majstora sa dosta spretnosti. Ako ste u potrazi za majstorom kome biste poverili ručno malterisanje, pomoć možete potražiti na Daibau. Pošaljite upit odgovarajućim i ocenjenim majstorima u vašoj okolini - besplatno i bez obaveza! 

Mašinsko malterisanje je znatno jeftinije. Cena nabavke i rada na zidovima ili plafonima iznosi oko 5-6 EUR/m2. Kako je u pitanju brži proces, mašinsko malterisanje može da se završi za svega par dana. Međutim, imajte u vidu da su dobri majstori uvek zauzeti i da ih treba što pre rezervisati, naročito ako su u pitanju površine veće od 50 kvadrata.

Tražite majstora za mašinsko malterisanje? Pošaljite upit odgovarajućim i ocenjenim majstorima u vašoj okolini - besplatno i bez obaveza! 

Malterisanje - prednosti i mane

Tradicionalno malterisanje predstavlja kvalitetnije, trajnije rešenje. Zidovi imaju veću nosivost, pa bez problema mogu izdržati veća opterećenja poput ugradnje bojlera, umivaonika, teških polica. Obezbeđena je dobra zvučna izolacija.

Ipak, malterisanje ima i izvesne mane. Prva je veća cena radova, više posla i prljavštine. Malterisanje traje duže jer omalterisani zidovi moraju duže da se suše. Osim toga, u omalterisani zid ne možete da “sakrijete” kablove. 

Zaključak - gips kartonske ploče ili malterisanje?

Koje je onda rešenje najbolje? Odgovor će zavisiti od vaših potreba ali i predviđenog budžeta. Ukoliko planirate da na svoje zidove postavite teže komade, onda je bolje da oni budu omalterisani. Sa druge strane, ako vam je budžet ograničen i želite da pojednostavite ali i ubrzate radove u kući, bolji izbor za vas jesu gips kartonske ploče.