Popločavanje dvorišta - koji materijal je naskuplji, a koji najjeftiniji?

Kada je u pitanju uređenje dvorišta, jedna od najčešćih dilema glasi: da li se opredeliti za popločavanje dvorišta ili asfaltiranje? Popločavanje ima određene prednosti: ako se neka ploča ili kocka ošteti ili ako je potrebno doći do određene cevi ispod popločane površine, jednostavno se mogu izvaditi, teren na tom mestu iznivelisati i samo iznova popločati. Kod asfaltiranja ovo nije moguće. Ako se podloga neadekvatno pripremi i asfalt popuca, potrebno je ponovno asfaltiranje cele površine, jer će „zakrpe“ biti jasno vidljive. Osim toga, tu je i estetski izgled. Mnogi smatraju da se popločavanjem dvorišta postiže prirodniji ambijent, dok se asfaltu „zamera“ njegov monolitan izgled. 

Za popločavanje dvorišta danas se najviše koriste sledeći materijali: granitne kocke, betonske ploče, behaton ploče, cigla, drvo. Svaki od navedenih materijala ima određene prednosti i nedostatke, a postoje i bitne razlike u njihovim cenama. 

Kako se vrši popločavanje dvorišta?

Možemo reći da se popločavanje dvorišta obavlja u dve faze. Prva faza obuhvata pripremu podloge jer se istom obezbeđuje drenaža odnosno odvođenje atmosferske vode, ali i ravna podloga, a druga faza podrazumeva samo popločavanje dvorišta odnosno postavku materijala za popločavanje i fugovanje.

Najpre je potrebno izvršiti iskop zemlje (isključivo na stabilnom i čvrstom terenu) dubine oko 30-40 centimetara; potom sledi nasipanje tampona sa nagibom od 2,5% u cilju odvođenja vode (tampon se formira tako što se nasipaju frakcije, od peska do krupnih kamenčića); na red dolazi postavljanje drenažne folije koja za cilj ima sprečavanje prodora vode u tampon sloj; zatim se postavljaju ivičnjaci i kanalice, a na kraju i drenažni sloj od krupnijeg peska. 

Kada se reč o drugoj fazi popločavanja dvorišta, ona podrazumeva slaganje materijala za popločavanje, počevši od jednog ćoška. Ploče, kocke ili blokovi koji se upotrebljavaju u ovu svrhu ne smeju da budu postavljeni direktno jedni pored drugih, već se mora ostaviti jednak razmak za fugne. Za popunjavanje manjih spojeva između blokova, ploča ili kocki se uglavnom koristi pesak. Međutim, slabost korišćenja peska u ovu svrhu jeste što korov može da izbije na površinu.

Popločavanje dvorišta nije nimalo jednostavan zadatak i traži iskustvo, profesionalnu veštinu i odgovarajući alat. Za popločavanje dvorišta je potrebno angažovati izvođače radova koji će vam, na osnovu date situacije na terenu, ponuditi najbolje rešenje, predvideti potencijalne probleme i popločati dvorište tako da bude funkcionalno, dugotrajno, ali i da izgleda baš kako ste zamislili.

Adekvatno popločane površine mogu vam trajati decenijama, uz redovno čišćenje, uklanjanje korova, kontrolu pukotina i zamenu oštećenih ploča ili kocki.

Tražite nekog kome biste poverili popločavanje dvorišta? Pošaljite upit odgovarajućim i ocenjenim izvođačima radova popločavanja u vašoj okolini - besplatno i bez obaveza!

Pitate se koji materijal za popločavanje dvorišta odabrati? Odgovor će zavisiti od izgleda same kuće i okućnice ali i od fizičkih svojstava materijala. Osim toga, izbor u većini slučajeva zavisi od njihove cene i planiranog budžeta.

Betonske ploče za popločavanje dvorišta

Beton ima široku primenu u građevinarstvu. Kada je popločavanje spoljašnjih površina u pitanju, beton se koristi za prilazne puteve, parkirališta, pločnike, dvorišne i baštenske staze, verande.

Kada govorimo o funkcionalnosti, važno je istaći da betonske ploče za popločavanje dvorišta karakteriše otpornost na vlagu, mraz, so, a pritom se jednostavno čiste.

Betonske ploče ne moraju biti isključivo četvorougaone, one se danas na tržištu mogu naći i kao šestougaone, čak ima i trouglastih. Osim toga, tu je još jedan izbor: manji betonski blokovi, prane betonske ploče, glatke ili peskirane betonske ploče ili travnate ploče, tj. rasteri? Betonske prane ploče jesu dvoslojne ploče kod kojih se, posebnom metodom ispiranja završne površine, pod pritiskom skida sloj cementnog mleka i ogoljava struktura betona. Na ovaj način se na površini ploča pojavljajuje kamenje, one poprimaju prirodan izgled. Može se reći da će završni sloj kod prane betonske ploče zavisiti od kamenih sirovina koje su upotrebljene. Prane betonske ploče su otporne na so i mraz, ali se njihovo postavljanje preporučuje na mestima gde nema učestalog automobilskog saobraćaja.

Peskirane betonske ploče su takođe betonske ploče kojima se uklanja završni sloj, ali ne vodom već finim peskarenjem, odnosno najsitnijim peskom ili nekim drugim materijalom. Rezultat je neklizajuća, hrapava površina. Glatke betonske ploče imaju široku primenu (koriste se za različite vrste staza i druge površine) a odlikuje ih minimalistički, nenametljiv izgled. Rasteri ili travnate ploče su dobar izbor za sve one koji žele da u svom dvorištu očuvaju zelenilo, ali i da obezbede prilaz vozilima i ljudima. U pitanju su dvoslojne betonske ploče kod kojih gornji sloj čini kvarcni pesak, kojim se obezbeđuje otpornost na mraz, so, osigurava stabilnost, dok je donji sloj betonski.

Peskarenje jeste postupak mehaničke obrade u kom se čestice abraziva, poput peska, pod pritiskom i brzinom nanose na tretiranu betonsku ili neku drugu površinu.

Koliko košta popločavanje dvorišta betonskim pločama? Za popločavanje dvorišta betonskim pločama treba izdvojiti oko 10 EUR/m2.

Behaton ploče za popločavanje dvorišta

Behaton ploče su poslednjih godina sve popularnije rešenje za popločavanje dvorišta. Razloga za to je mnogo: behaton ploče mogu da prate konfiguraciju terena i da se prilagođavaju promenama (ukoliko dođe do manjeg sleganja terena, behaton ploče će to moći da isprate); one su izuzetno dugotrajne a pritom često povoljnije od ostalih materijala za popločavanje dvorišta. Tu je i estetski aspekt: behaton ploče stvaraju površinu zanimljivog izgleda.

Behaton ploče su otporne na temperaturne fluktuacije ali i na so koja se koristi za uklanjanje leda.

Iako i one spadaju u kategoriju betonskih ploči, zbog svojih karakteristika i mnoštva različitih varijanti koje se mogu naći na tržištu, se izdvajaju kao poseban materijal. Behaton ploče se proizvode od cementa, uz dodatak aditiva, tzv. plastifikatora koji doprinose njihovim mehaničkim karakteristikama (povećavaju otpornost na habanje, udarce, nepovoljne vremenske uslove). Ovoj smesi se dodaju i boje za beton, te se behaton ploče danas javljaju u različitim nijansama. Osim toga, možete birati između različitih dimenzija i oblika behaton ploča.

Po načinu proizvodnje, behaton ploče delimo na vibro presovane i vibro livene. Prve se izrađuju od betonske smese koja ima manji procenat vlage, u vibro presama. Na ovaj način dobijene behaton ploče imaju veći i ujednačeniji kvalitet. Baš kako im i sam naziv kaže, vibro livene behaton ploče se prave izlivanjem u PVC kalupima na vibro stolovima. Ovaj proces proizvodnje jeste sporiji jer se izrađuju komad po komad. 

Druga podela behaton ploča jeste po završnoj obradi. Delimo behaton ploče na jednoslojne i dvoslojne. Jednoslojne behaton ploče nemaju nikakvu završnu obradu, i po celom preseku imaju istu strukturu. Njihova površina je grublja, mogu se naći samo u cement sivoj boji i manje su otporne na spoljašnje uslove. Sa druge strane, dvoslojne behaton ploče imaju završni sloj (debljine uglavnom od 3 do 10 milimetara), koji im daje trajnost i estetsku vrednost. Ovaj zaštitni sloj može biti izrađen od kvarcnog peska (proizvode se u 15-ak boja, imaju dobru otpornost na so i mraz), imamo i kolormiks dvoslojne ploče kod kojih je takođe završna obrada kvarcni pesak, ali se boja nanosi tehnikom nejednakog nanošenja u različitim nijansama, kao i behaton ploče od pranog granita kod kojih se za završni sloj koristi prani granit, ispiranjem površinskog sloja. Ovakve behaton ploče imaju luksuzan izgled.

Treća podela je po obliku ivica. Delimo behaton ploče sa ravnim, oborenim i reljefnim ivicama. Behaton ploče sa ravnim ivicama stvaraju monolitnu površinu i pogodne su za kretanje kolica. Ploče sa oborenim ivicama naglašavaju oblik ploče i obezbeđuju bolju drenažu, odnosno lakši odvod površinske vode. I za kraj, behaton ploče sa reljefnim ivicama. Kod njih su ivice oborene, nalikuju kaldrmi stvarajući rustičan izgled.

Koliko košta popločavanje behaton pločama? Za popločavanje behaton pločama treba izdvojiti oko 6 EUR/m2. 

Popločavanje dvorišta granitnim kockama (kaldrma)

Granitne kocke ili popularnije - kaldrma, asociraju nas na istorijske lokacije, stare ulice i trgove...Granitnim pločama možete popločati pristupne puteve, staze i brojne druge površine. Koliko su čvrste dobro potvrđuje činjenica da su se granitne kocke koristile za popločavanje povoznih površina pre pojave asfalta. One će trajati decenijama, bez naročitog održavanja.

Premda granitne kocke nisu pogodne za udobnu vožnju u autu, ako istima popločate dvorište, moćićete da parkirate bez problema.

Popločavanje dvorišta granitnim kockama se naročito primenjuje kod zakrivljenih površina odnosno onih nepravilnog oblika, ali nisu pogodne za veće nagibe i mokre uslove. U pitanju su obloge od prirodnog kamena - granita. Javljaju se u različitim nijansama sive boje. Popločavanje dvorišta granitnim pločama može biti ravno - u tom slučaju se koriste isključivo četvrtaste granitne obloge, a kada se prave polukrugovi, određeni broj granitnih ploča mora biti sa osnovom nepravilnog trapeza.

Koliko košta popločavanje dvorišta granitnim kockama? Za popločavanje dvorišta granitnim kockama se obično naplaćuje od 5 do 11 EUR/m2.

Kao zamena za popločavanje granitnim kockama, često se može videti cigla, uglavnom polovna ili ona koja je višak od nekih prošlih građevinskih radova. Dakle, građevinska cigla se nalazi u ulozi kaldrme. 

Popločavanje dvorišta uz pomoć dekinga

Premda se pre može reći da je ovo oblaganje a ne popločavanje, deking jeste obloga koja je izuzetno popularna za spoljašnje površine, poput bašti, prostora oko bazena, terasa.

Deking je podna obloga namenjena površinama izloženim spoljnim uticajima poput padavina, vetra, UV zračenja, mraza. Naziv je dobila po engleskoj reči deck, što znači paluba. Deking je doživeo ekspanziju zahvaljujući pristupačnoj ceni, dugotrajnosti i estetskom izgledu.

Razlikujemo drveni i kompozitni (WPC) deking. Drveni deking je izbor svih onih koji vole topao i prirodan izgled ovog materijala, kao i onih koji preferiraju upotrebu prirodnih materijala. Za izradu dekinga koristi se termotretirano drvo koje je pogodnije za upotrebu na otvorenom, odnosno otpornije na vlagu, gljivice, manje je podložno pucanju. Međutim, mora se istaći slabost drvenog dekinga - drveni deking zahteva redovno održavanje. Naime, potrebno ga je premazati odgovarajućim uljem jednom do dva puta godišnje. Ulje prodire u drvnu građu i štiti je od pucanja, vode i truljenja. Pre samog uljenja je deking potrebno temeljno očistiti. 

Kompozitni deking ili WPC deking nastaje mešanjem drvenih vlakana i plastike, kombinujući najbolje karakteristike oba materijala. Osim toga, dodaju mu se i kreda i aditivi. Plastika WPC dekingu daje elastičnost, kreda dodatnu čvrstinu a drvo prirodan izgled. Zahvaljujući svom sastavu, kompozitni deking pokazuje dobru otpornost na temperaturne oscilacije, padavine, UV zrake, ali i na habanje i mehanička oštećenja. Ipak, glavni razlog zbog kojeg se ljudi odlučuju za WPC deking jeste što nema održavanja. Međutim, WPC deking ima i izvesne mane. Tokom letnjih meseci se može pregrejati tako da po njegovoj površini bosonogo kretanje nije moguće. 

WPC deking kombinuje najbolja svojstva materijala od kojih je izrađen.

A koliko košta deking? Za drveni deking ćete izdvojiti od 35 do 60 EUR/m2. Ako su ploče veće debljine, obično je i sama cena veća. Okrirna cena WPC dekinga jeste približna, može se naći po cenama oko 40 EUR/m2. Za postavljanje dekinga trebate izdvojiti još dodatnih 10 EUR/m2.