Asfaltiranje - da li je dovoljan asfalt u jednom ili u dva sloja?

Pre svega, definisaćemo šta je asfalt. U pitanju je podloga sastavljena od kamenog agregata različitih granulacija koji su vezani bitumenom. Iz ovoga proističe najvažnije svojstvo koje asfalt ima, a to je elastičnost.

Asfalt je postao znatno pristupačniji nego pre. Cena asfaltiranja po kvadratnom metru je postala dosta dostupnija, te on više nije rezervisan samo za javne površine i puteve, već se sve češće koristi i za oblaganje prilaznih puteva i staza u dvorištu. Asfalt kao vanjska podna obloga ima brojne prednosti ali i izvesne nedostatke, o kojima će u nastavku biti više reči.

Savet stručnjaka iz firme ASFALTON TIM

1. Koje su prednosti asfalta kao materijala u odnosu na beton ili šljunak?

Asfalt ima nekoliko prednosti u odnosu na beton i šljunak kada se koristi za izgradnju puteva i drugih površina. Ovo su neke od ključnih prednosti:

Brža i jeftinija ugradnja: Asfalt se brže postavlja i suši u poređenju sa betonom. To omogućava brže otvaranje puteva za saobraćaj i smanjuje troškove radne snage.
Fleksibilnost i otpornost na pucanje: Asfalt je fleksibilniji od betona, što mu omogućava da bolje podnosi promene u temperaturi i kretanju tla. Ovo smanjuje verovatnost pucanja i oštećenja.
Manje održavanja: Asfaltne površine obično zahtevaju manje održavanja nego betonske, a oštećenja se lakše popravljaju. Takođe, asfaltnim površinama je lakše dodati nove slojeve bez potrebe za velikim pripremama.
Bolja adhezija i sigurnost: Asfalt pruža bolju adheziju za vozila, što smanjuje rizik od proklizavanja, naročito u vlažnim uslovima.
Manji nivo buke: Asfaltne površine su obično tiše pri prolasku vozila u poređenju sa betonskim, što može smanjiti nivo buke u urbanim sredinama.
Ekološki aspekti: Asfalt se može reciklirati, što pomaže u smanjenju otpada. Stari asfalt se može reciklirati i ponovo koristiti u novim projektima, čime se smanjuje potreba za novim materijalima.
Kompatibilnost sa drenažom: Postoje vrste asfalta koje omogućavaju prolaz vode kroz površinu, čime se smanjuje zagušenje i poboljšava odvodnjavanje.

Beton i šljunak imaju svoje prednosti, kao što su dugotrajniji životni vek za beton i prirodni izgled za šljunak, ali asfalt nudi specifične prednosti koje ga čine pogodnim za mnoge aplikacije, posebno u urbanim sredinama i na prometnim putevima.

2. Koje su najčešće greške koje se prave prilikom asfaltiranja a dovode do nekih skupljih prepravki?

Prilikom asfaltiranja, postoji nekoliko čestih grešaka koje mogu dovesti do ozbiljnih problema i skupih prepravki. Neke od ključnih grešaka i njihove posledice su:

Neadekvatna priprema podloge: Ako podloga nije pravilno očišćena i pripremljena pre nego što se asfalt postavi, može doći do loše adhezije između asfalta i podloge. To može uzrokovati pukotine i ulegnuća.
Loše nivelisanje podloge: Nepravilno nivelisanje podloge može uzrokovati neravnomerne površine, koje će se vremenom pogoršati, stvarajući rupe i udubljenja u asfaltnom sloju.
Neadekvatna debljina asfaltnog sloja: Ako se asfalt nanese u previše tankom sloju, površina može brzo da se istroši, što može dovesti do oštećenja i potrebe za čestim popravkama. Debljina asfaltnog sloja treba da bude prilagođena očekivanim opterećenjima i uslovima.
Nepravilno postavljanje i zaptivanje spojeva: Spojevi između različitih slojeva asfalta, ili između asfalta i drugih materijala (kao što su ivice trotoara ili kanali), moraju biti pravilno zaptivani kako bi se sprečilo prodiranje vode i eventualna oštećenja.
Neodgovarajuće temperature pri postavljanju: Asfalt se mora postavljati na odgovarajućim temperaturama kako bi se osigurao pravilno kompakcija i dugotrajnost. Ako se asfalt postavlja kada je previše hladno ili previše vruće, može doći do problema sa kvalitetom površine.
Nepravilno kompakcionisanje: Neadekvatna upotreba valjaka za kompakcionisanje može dovesti do loše kompakcije asfalta, što može uzrokovati nisku gustinu i brže trošenje.
Neodgovarajuća drenaža: Ako površina nije pravilno projektovana za odvodnjavanje, može doći do nakupljanja vode koja može uzrokovati eroziju i oštećenje asfaltnog sloja. Dobra drenaža je ključna za dugoročnu izdržljivost asfalta.
Loš kvalitet materijala: Korišćenje lošeg kvaliteta asfaltnog materijala može dovesti do brzog oštećenja i smanjenja trajnosti površine. Materijal treba da zadovoljava standarde i specifikacije koje su potrebne za dugotrajan rezultat.
Nedostatak pravilne zaštite tokom sušenja: Ako se asfalt ne zaštiti od saobraćaja i drugih oštećenja tokom procesa sušenja i očvršćavanja, može doći do površinskih oštećenja i smanjenja njegove dugovečnosti.

Da bi se izbegle ove greške, važno je pridržavati se preporuka, raditi sa kvalifikovanim izvođačima i pažljivo planirati sve faze procesa asfaltiranja.

3. Kako se održava tek postavljeni asfalt?

Ključni koraci za održavanje tek postavljenog asfalta:

Ograničiti saobraćaj: Ne dozvoliti vozilima da koriste novu površinu 24-48 sati da bi se asfalt potpuno očvrsnuo.
Proveriti drenažu: Osigurati da su sistemi za odvodnjavanje funkcionalni kako bi voda efikasno odlazila sa površine.
Izbegavati hemikalije: Tokom prvih nekoliko meseci, ne koristiti hemikalije poput soli za posipanje koje mogu oštetiti asfalt.
Pratiti temperaturu: Izbegavati ekstremne temperature koje mogu uticati na kvalitet asfalta.
Održavati ivice i spojeve: Redovno proveravati i popravljati spojeve kako bi se sprečila oštećenja.
Čistiti površinu: Držati asfalt čistim od otpada i prljavštine koristeći metle ili kompresore.
Proveravati oštećenja: Redovno inspekciju površine za moguće pukotine i ulegnuća i pravovremeno ih popravljati.

Planirati preventivno održavanje: Razmotriti primenu zaštitnih premaza ili slojeva kako bi se produžio životni vek asfalta.

G-đa Tamara Čavić, ASFALTON TIM

Rekli smo da je asfalt postao dostupniji, pa ćemo se dotaći orijentacione cene istog. Koliko košta asfaltiranje? Cena asfaltiranja zavisi od pripreme podloge i broja slojeva, o čemu se postavlja pitanje u naslovu. Za pripremne radove treba platiti oko 6 EUR/m2. Jedan sloj asfalta je oko 15 EUR/m2, a dvoslojni asfalt koji je tvrđi i ravniji košta oko 18 EUR/m2.

Tražite nekog kome biste poverili asfaltiranje? Pošaljite upit odgovarajućim i ocenjenim asfalterima u vašoj okolini - besplatno i bez obaveza!

A koje prednosti ima asfaltiranje u poređenju sa drugim vrstama podloga?

Pre svega izdvojićemo izdržljivost i trajnost. Asfalt je dugovečan materijal, a površine koje su asfaltirane, uz pravilno održavanje, mogu trajati nekoliko decenija, bez problema. Kad je reč o izdržljivosti, u prilog ovoj prednosti ide činjenica da kroz asfaltirane puteve svakodnevno idu teška teretna vozila, pri čemu isti trpe veliko opterećenje.

Kada su u pitanju prilazi u dvorištu, koji se koriste i za kretanje vozila, kao i parkinzi, jedno od najboljih rešenja jeste asfalt. Zato je i sve češći izbor kada su spoljne površine u pitanju.

Druga prednost, zbog kojih je asfaltiranje za mnoge bolje od popločavanja, jeste lako održavanje. Površine koje su asfaltirane gotovo ne zahtevaju nikakvo održavanje. Treća prednost jeste brza izgradnja. Asfaltiranje se vrši vrlo brzo, a površina će biti spremna za korišćenje u vrlo kratkom vremenskom roku.

Za asfaltiranje površine od oko 300 kvadrata dovoljno je svega nekoliko sati.

Tu se prednosti koje nudi asfaltiranje ne završavaju. Asfaltirane površine karakteriše i dobra drenaža, odnosno ne formiraju se lokve, a kišnica efikasno odvodi.

Kao što smo već rekli, cena asfalta je postala pristupačnija i on je sada ekonomičniji izbor i od betoniranja, na primer. Primera radi, cena radova betoniranja na prosečnoj kući po m2 iznosi oko 50 EUR. Međutim, i betonske površine su izdržljive i dugotrajne, baš poput asfaltiranih.

Asfaltiranje pored cene ima još jednu bitnu prednost u odnosu na betoniranje. Asfalt je otporan na izlaganje putarskoj soli, odnosno na njeno delovanje. Ovu prednost ima i u odnosu na behaton ploče. Asfaltiranje se zbog toga izdvaja kao dobro rešenje za automobilske prolaze pored kuće kao i na mestima gde se automobil parkira.

Asfalt je jedan od najtrajnijih i najotpornijih materijala, čak i ako ga posipate solju svake zime. Sa njega se jednostavno čisti sneg, ne zadržava pesak i kamenje.

Postoji mogućnost da se betonska površina koja je oronula pod uticajem soli, presvuče slojem asfalta kako bi se sprečilo njeno dalje propadanje, bez preteranog povišenja nivoa podloge.

Koje nedostatke ima asfaltiranje?

Ipak, važno je istaći da će navedene prednosti asfalta zavisiti prvenstveno od stručnosti njegove ugradnje, prevashodno od kvaliteta pripremnih radova. Pripremni radovi bitni su za popločavanje dvorišta takođe, međutim kod popločanih površina, ako se ploča ošteti ili polomi, jednostavno je možete izvaditi i zameniti novom, tj. naknadne popravke ne iziskuju naročiti napor. Ovo sa asfaltiranjem nije slučaj. Odatle proističe najveća mana koju asfalt ima - popravke su izrazito skupe. Ukoliko se usled loše pripremljene podloge asfalt slegne ili popuca, mora se iznova asfaltirati cela površina ili će na površini biti trajno vidljive “zakrpe”.

Prednost asfalta jeste dobra drenaža, ali samo ako se asfaltiranje stručno uradi. Profesionalni izvođači radova moraju precizno da procene teren, odrede nagibe koji moraju da budu minimum dva procenta, jer voda sa asfaltirane površine mora da otiče, odnosno da se ne formiraju barice.

Pri kopanju se ne sme zanemariti oticanje kišnice. Teren mora imati pad od 2%, odnosno 2 centimetra po dužnom metru. Preporučuje se i postavljanje slivnih rešetki za odvodnjavanje.

Premda smo rekli da je cena asfaltiranja niža od cene betoniranja, nije od popločavanja dvorišta. Iako majstori različito naplaćuju svoj rad prema materijalu, podlozi te dezenu popločavanja, popločavanje je generalno povoljnije. Za popločavanje granitnim kocaka se obično naplaćuje oko 5-11 EUR/m2, za popločavanje betonskim pločama oko 10 EUR/m2, a za popločavanje behaton pločama izdvojićete oko 6 EUR/m2.

Takođe, asfalt može da se ošteti od curenja ulja ili pod dejstvom abrazivnih sredstava. Na asfaltu se vremenom, ako se uvek vozi istom trasom ili parkira na identičnom mestu, mogu pojaviti tragovi guma ili “rascvetale” naprsline.

I za kraj, ali ne i najmanje bitno - estetski izgled. Mnogima je monolitan izgled asfalta najveća mana ovog materijala. Popločavanje dvorišta može se vršiti različitim materijalima, koji će se jednostavno uklopiti sa ostatkom eksterijera u skladnu celinu. Još jedna alternativa za dvorišta, za koju mnogi smatraju da je bolja od asfaltiranja, jeste štampani beton. Štampani beton se danas javlja u imitaciji različitih materijala, te u širokom spektru boja. Čak se može izraditi sa logom firme, hotela ili restorana.

Kako se vrši asfaltiranje?

I asfaltiranje se, baš kao i popločavanje, vrši u fazama. Asfalt se naravno ne polaže direktno na zemljanu podlogu. Za kakav god asfalt da se odlučite biće potrebni stručno izvedeni pripremni radovi. To je uslov da asfalt bude dugovečan i uspešno odoli svim opterećenjima - težini vozila, visokim temperaturama i temperaturnim kolebanjima, posipanju soli. Prvo je potrebno iskopavanje zemlje, potom nasipanje dva sloja granulata (drobljenog kamena određene granulacije i peska za drenažu odnosno odvođenje vode) najpre krupnijeg a zatim sitnijeg. Kada se nanese prvi sloj, pre napisanja drugog, on treba da se ravnomerno izniveliše. Debljina ovog tzv. tampona od granulata varira od 30 do 50 centimetara, zavisno od predviđenog opterećenja asfaltirane površine.

Da bi se dobila stabilna i čvrsta podloga, te pružila adekvatna potpora za asfaltni sloj, potrebno je izvršiti sabijanje.

Ukoliko podloga za asfaltiranje nije urađena na odgovarajući način, može doći do nasedanja zemlje, pucanja asfalta i pojave rupa.

Treba napomenuti još jednu bitnu stvar kada je asfaltiranje u pitanju - izradu ivičnjaka. Ukoliko oni nisu dobro urađeni, asfalt će se kruniti i lomiti. Kroz površinske pukotine voda može doći do dubljih slojeva, te ih oštetiti.

Zatim sledi asfaltiranje u jednom ili u dva sloja.

A da li je dovoljan asfalt u jednom ili u dva sloja?

Pitate se da li će vam jedan sloj asfalta biti dovoljno izdržljiv, ili pak da li je dvoslojno asfaltiranje zaista neophodno? Asfaltiranje u jednom sloju je znatno jeftinije, međutim ne trpi velika opterećenja. Stoga se koristi mahom za asfaltiranje pešačkih staza, prilaznih puteva koji se manje koriste. Ukoliko njegova debljina iznosi oko 6 centimetara, namenjen je za lakše opterećenje površine (do 3,5 tone), a frakcija kamena iznosi 0-16 milimetara. Za teža opterećenja (do 8 tona), debljina jednoslojnog asfalta treba da iznosi oko 7 centimetara, a frakcija kamena takođe 0-16 milimetara.

Dvoslojni asfalt je namenjen za površine koje su prometne i gde će se kontinuirano kretati i vozila - putnički automobili i teža vozila. Prvo ide sloj asfalta sa grubljim, a zatim sa finijim granulatom. Prvi, grublji sloj iznosi oko 5 centimetara debljine, a drugi sloj fine granulacije je dodatnih tri centimetra. Kada se naspu, oba sloja moraju da se dobro sabiju valjkom.

Dvoslojni asfalt je kvalitetnije i trajnije rešenje. Dvoslojno asfaltiranje je dobar izbor za garaže i parkinge jer su izloženi kontinuiranom opterećenju.

Sabijanje asfalta — *Dvoslojni asfalt je kvalitetnije i trajnije rešenje.*

Osim toga, dvoslojni asfalt zbog drugog, glatkog sloja predstavlja površinu sa izrazito finijom završnicom dakle ima veću estetsku vrednost, otporniji je na različita oštećenja i uleganja i pri visokim temperaturama. Međutim, dvojslojni asfalt jeste skuplja opcija.

Ovo su samo okvirni podaci. Odgovarajuća debljina asfalta se određuje na licu mesta pri pregledu terena. Izbor će umnogome zavisiti od namene površine: da li je u pitanju prilazni put, dvorište, staza; vrste opterećenja: lakše, srednje ili teže, lokacije objekta ali i raspoloživog budžeta.

Asfaltiranje nije preporučljivo raditi po kišnom vremenu jer se u tom slučaju asfaltna masa teže lepi za tampon i lakše puca.