Dvostruke staklene fasade

Dvostruke staklene fasade ili double skin fasade jesu sve popularnije arhitektonsko rešenje. A da li znate šta je uopšte dvostruka staklena fasada i koje su njene prednosti?

Šta su dvostruke staklene fasade?

Baš kako im i sam naziv govori, dvostruke staklene fasade su fasade sastavljene od dva sloja, u ovom slučaju stakla, a između njih je vazdušni prostor koji omogućava cirkulaciju vazduha. Drugim rečima, u pitanju su sistemi sastavljeni od dve staklene površine koje su postavljene tako da vazduh struji između njih. Međuprostor može biti velikog raspona širina, od 20 centimetara do čak nekoliko metara. 

Dvostruka staklena fasada sastoji se od unutrašnje fasade, vazdušnog prostora i spoljašnje fasade.

Dvostruke staklene fasade su diljem Evrope našle najviše primenu kod poslovnih objekata. Sa svih strana objekta se postavlja stakleni omotač i to tako da razmak između osnovnog i spoljašnjeg dela fasade bude od 0,6 metara do 1 metar. Na staklenoj, spoljnoj fasadi su otvori koji omogućavaju slobodnu cirkulaciju vazduha u međuprostoru. 

Iako su poslednjih godina dobile na popularnosti, nije u pitanju novi izum. Prvo pominjanje dvostruke fasade datira još iz 19. veka (1849. godine) kada je Jean-Baptiste Jobard, u to vreme direktor muzeja u prestonici Belgije, definisao koncept dvostruke, mehanički ventilisane fasade. 

Koje prednosti imaju dvostruke staklene fasade?

Dvostruka staklena fasada, pre svega, predstavlja energetski efikasno rešenje. Ona pruža bolju izolaciju tokom cele godine, kako pri visokim, tako i pri temperaturama ispod 0. Vazdušni sloj između dve staklene površine predstavlja efikasnu izolaciju u slučaju previsokih temperatura, jakih vetrova, ali i gradske vreve.

Dvostruke staklene fasade u odnosu na obične, jednostruke fasade, kao najveću prednost imaju korišćenje sunca kao prirodnog izvora energije.

U zimskom periodu, vazdušni međuprostor povećava otpor prolaska toplote, pružajući dobru toplotnu izolaciju. Takođe, sunce zagreva vazdušni sloj koji se nalazi između dve staklene površine čime se smanjuje gubitak toplote iz unutrašnjosti objekta. Dakle, dvostruke staklene fasade omogućavaju apsorpciju toplotne energije sunca tokom zime. Manji gubitak toplote znači manje energije za zagrevanje, čime se smanjuju mesečni računi. Ovde veliku ulogu igra izbor stakala. U ovu svrhu se najčešće koriste niskoemisiona stakla ili Low-E stakla. U pitanju su stakla koja se sastoje od dva ili tri staklena panela, sa specijalnim premazima na unutrašnjoj strani stakla (metala poput srebra, aluminijuma, cinka), dok se između njih nalazi ispuna od određenog gasa. Ovaj sloj deluje tako da propušta toplotu kroz prozor i zadržava je u prostoru.

U letnjem periodu se topao vazduh iz međuprostora može ventilisati prirodnim ili mehaničkim putem. Koja vrsta ventilacije će se izabrati zavisiće od lokalnih klimatskih uslova i namene objekta. Pitate se kako se to ostvaruje? Što je topliji, vazduh je lakši, te on ide ka gore sa sobom noseći prekomernu toplotu. Ovo se naziva efektom dimnjaka - razlike u gustini vazduha stvaraju kružno kretanje usled kojeg topliji vazduh izlazi napolje. Dobro je poznato da se tokom vrelih letnjih dana vrlo brzo povećava sobna temperatura. Kao jedino rešenje nameće se klimatizacija, koja iziskuje potrošnju električne energije. Međutim, potrebu za klimatizacijom možemo smanjiti uz pomoć dvostruke staklene fasade, naročito u jutarnjim časovima. 

Za razliku od konvencionalne, jednostruke fasade, dvostruke staklene imaju niži koeficijent prolaska toplote (U vrednost). Zbog toga manje toplote ulazi tokom letnjih meseci (čime se smanjuje potreba za klimom i obezbeđuju prijatne sobne temperature), a tokom zime se gubi manje toplote kroz fasadu.

Još jedan odličan način hlađenja tokom letnjeg perioda, koji omogućavaju dvostruke staklene fasade, jeste noćno provetravanje. Dakle, prozori se mogu ostaviti otvoreni uveče, kada se vazduh ohladi. Takvo kruženje omogućava dotok svežeg vazduha u unutrašnjost objekta.

Prema tome, može se reći da je dvostruka staklena fasada prikladna za sva godišnja doba. U oba slučaja, leti i zimi, se koriste prirodni izvori za povećanje komoditeta stanovanja.

Kako bismo obezbedili efikasno strujanje vazduha dvostruke staklene fasade, važno je da obratimo pažnju na visinu i širinu vazdušnog sloja, kao i veličinu otvora. Takođe, bitno je i koje staklo je odabrano kao spoljašnji sloj fasade, tj. u kojoj meri staklo propušta sunčevu toplotu i ima li dodatne elemente koji blokiraju sunčeve zrake. 

Uz pomoć dvostruke staklene fasade omogućena je prirodna ventilacija. Otvori unutrašnjeg sloja fasade se mogu držati otvorenim, pri čemu se obezbeđuje dotok svežeg vazduha.

Još jedna bitna prednost dvostruke fasade jeste zvučna izolacija. Na to kolika količina buke će biti apsorbovana zavisi širina međuprostora, tj. vazdušnog sloja, kao i tip stakla od kojeg su napravljeni slojevi. Zanimljiv je podatak da dvostruka staklena fasada sa otvorenim prozorima ima isti nivo buke kao klasična, jednostruka fasada sa zatvorenim prozorima.

Kako predstavljaju odličnu zaštitu od buke, dvostruke staklene fasade su naročito popularne kod poslovnih objekata u gradskim sredinama sa gustim saobraćajem.

Kako se u slučaju dvostruke staklene fasade senila koja blokiraju sunčevu svetlost i toplotu poput roletni i brisoleja, nalaze unutar međuprostora, biće bolje zaštićeni od spoljašnjih uticaja i imaće duži radni vek. Osim toga, kako spoljni deo fasade štiti ceo objekat od atmosferskih uticaja poput kiše, vetra, omogućena je duža prirodna ventilacija, odnosno prozori se mogu bez problema držati otvoreni. Upravo zato je omogućena bolja prirodna ventilacija - obezbeđuje se kontinuiran dotok svežeg vazduha u objekat.

Dvostruke staklene fasade - mane

Ipak, dvostruka staklena fasada ima i izvesne nedostatke. Inicijalni troškovi su znatno veći nego kod konvencionalne fasade. Takođe, zahteva veću stručnost prilikom postavljanja. Naime, benefiti dvostruke staklene fasade umnogome zavise od klimatskih uslova koji vladaju u datom području. Izvođači radova treba da paze na orijentaciju objekta i da uzmu u obzir sve spoljne faktore. 

Koliko koštaju staklene fasade? Cena fasade od termopan dvoslojnog stakla s vidljivim ALU profilima i montažom iznosi oko 250 EUR/m2.

Tražite nekog kome biste poverili izradu staklene fasade? Pošaljite upit odgovarajućim i ocenjenim fasaderima u vašoj okolini - besplatno i bez obaveza!

Tu je još jedan nedostatak - veća potrošnja prostora.

Dvostruke staklene fasade - vrste

Može se reći da se dvostruke staklene fasade međusobno razlikuju po konstrukciji, sastavu i drugim faktorima, na dve grupe: neprekinute (kontinuirane) i prekinute. 

Neprekinute odnosno kontinuirane fasade su izrađene bez međuprekida, te vazduh neprekidno kruži od donjeg dela prema gornjem, gde izlazi iz prostora. Kontinuiranom fasadom se ostvaruje bolja zvučna i termička izolacija, a sama konstukcija je lakša. Međutim, ova vrsta dvostruke fasade ima i izvesni nedostatak koji dolazi do izražaja u letnjem periodu. Vazduh koji dolazi iz donjeg dela fasade se do gornjih spratova previše zagreva te više ne deluje kao prirodna ventilacija. 

Kod prekinute fasade vazduh ne ide od dole prema vrhu jer mu prekidi u fasadi omogućavaju da izađe napolje, iz unutrašnjosti zgrade. Iz tih istih prekida dopire svež vazduh koji kruži do novog prekida. Na ovaj način se obezbeđuje nekoliko ventilacionih ciklusa na fasadi, čime se ostvaruje optimalno provetravanje, odnosno na više mesta se dešava razmena vazduha između međuprostora i spoljašnje sredine. Međutim, ona ima i izvesne mane: višu cenu i težu instalaciju.

Koje još staklene fasade postoje?

A sada ćemo navesti kakve još vrste staklene fasade postoje. Kada se kaže staklena fasada misli se pre svega na staklene „omotače“ oko objekta koji imaju funkciju fasadne obloge, ali nisu noseći element. One se, takoreći, kače na konstukciju objekta i formiraju staklenu fasadnu oblogu koja štiti građevinski objekat od spoljašnjih faktora. Tokom zimskog perioda se unutrašnjost objekta pasivno greje zbog korišćenja energije sunca - velike staklene površine omogučavaju svetlosti i toploti da prodru u objekat. Zbog toga se, sa druge strane, mora misliti na dobru izolovanost kako bi se sprečilo pregrevanje leti. 

Staklene fasade predstavljaju i izvrsno estetsko rešenje.

Staklene fasade delimo još i na strukturalne i polustrukturalne. Kod strukturalne fasade se aluminijumski profili ne vide, tako da staklena površina izgleda ujednačeno. Kod ovih fasada se staklo lepi za aluminijumski ram silikonskim lepkovima, te se kao rezultat dobija neprekidna staklena zavesa. Prozori se na objektima sa strukturalnim fasadama otvaraju samo vertikalno na spoljnu stranu, oko gornje horizontalne ose. Oni nisu uočljivi, odnosno ne razlikuju se od ostalog dela fasade. Osim što ih odlikuje visoka estetičnost, strukturalne fasade su odlični toplotni i zvučni izolatori. 

Polustrukturalne staklene fasade se, baš kao i strukturalne fasade, izrađuju od aluminijumske konstrukcije koja nosi staklene table, ali su u ovom slučaju aluminijumski profili vidljivi minimalnom širinom, po ivicama elemenata koji čine fasadu. Preciznije, vide se obodi od kojih je polustrukturalna staklena fasada sastavljena.