Koja stolarija je energetski efikasna?

Poslednjih godina, sve više se stavlja akcenat na energetsku efikasnost. Nude se održivija i dugoročno isplativija rešenja, različite pogodnosti za povećanje energetske efikasnosti. Koja rešenja se smatraju energetski efikasnim? Navešćemo osnovna - postavljanje toplotne izolacije (fasadna izolacija i izolacija potkrovlja), montiranje solarnih sistema, sistema toplotnih pumpi, ali i zamena vrata i prozora koji ne dihtuju i koji su nefunkcionalni.

Dobar način da vaš dom bude energetski efikasan jeste i korišćenje LED rasvete.

Šta je energetska efikasnost?

Energetska efikasnost se može definisati kao princip korišćenja manje energije za postizanje istog rezultata. Objekti, bilo da su stambeni, poslovni, ugostiteljski, koji su energetski efikasni troše manje energije za grejanje, hlađenje i klimatizaciju, a pritom se ne gubi na komoditetu. Može se reći da je energetska efikasnost jedan od najlakših i najisplativijih načina da se redukuje potrošnja energije. Važna je i sa ekološkog stanovišta - smanjuje se emisija ugljen-dioksida, proizvodnja otpada.

Na pomen reči štednja, obično je asocijacija odricanje od određenih dobara ili komfora, ali sa merama energetske efikasnosti to nije slučaj.

Odgovarajuća debljina i kvalitet termoizolacionog materijala dovešće do toga da se troši manje energije za grejanje i hlađenje uz održavanje ugodne temperature. Nabavkom toplotne pumpe koristi se toplota iz prirode (solarna energija akumulirana u prirodnim elementima), a uložena sredstva vraćaju za samo pet godina.

Energetska efikasnost suštinski podrazumeva zamenu neobnovljivih izvora energije (fosilna goriva) obnovljivim (energija sunca, vetra, biomase, geotermalna energija), zamenu energetski neefikasnih uređaja efikasnim (obratite pažnju na energetski razred), primenu deblje izolacije građevinskih objekata, zamenu stolarije (dotrajalih prozora i vrata) novom, zamenu i ugradnju efikasnih sistema grejanja i hlađenja.

Ušteda energije u domaćinstvu se ne odnosi samo na navedene mere energetske efikasnosti već i na ponašanje svakog pojedinca. Navešćemo nekoliko primera za to: previše niske temperature rashlađivanja na klima uređaju dovešće do toga da isti radi punim kapacitetom i troši više struje, te je dovoljno da ga držite na 25 stepeni, ugasite svetlo kada izlazite iz kuće, uključite veš mašinu samo kada imate dovoljno veša...

Kada je potrebno da se zameni stolarija?

Da li ste znali da se preko prozora i vrata gubi i do neverovatnih 40% energije za zagrevanje objekta? Zbog toga je zamena stolarije jedan od najvažnijih načina da dom postane energetski efikasniji. 

Koliko god da ste stolariju u svom domu redovno održavali i popravljali, tokom godina ona će izgubiti kako svoj prvobitan izgled, tako i funkcionalnost. Kako popravka stolarije nije uvek moguća, jedino rešenje jeste njena zamena. Neki od pokazatelja da je došlo vreme za zamenu stolarije novom jesu: kondenzacija odnosno zamagljena stakla na stolariji tokom zimskih meseci (kondenzacija se javlja kada topao sobni vazduh dođe u kontakt sa hladnom staklenom površinom); ako usled obilnih padavina voda ulazi unutra (naročito ako je reč o krovnim prozorima); uporna buđ na zidnim površinama oko stolarije; ako vrata i prozori ne mogu da se otvore/zatvore, tj. ako manevrisanje istima zahteva veću fizičku snagu i pritisak; ako spoljnu buku preglasno čujete tj. više nego inače. 

Premda predstavlja veću početnu investiciju, zamena stolarije doprineće pre svega manjoj potrošnji energije, komforu stanovanja, sigurnosti, ali i estetici vašeg doma.

Kakva je to energetski efikasna stolarija?

Osnovni zahtevi koji moraju biti zadovoljeni kada je stolarija u pitanju, jesu dobra toplotna i dobra zvučna izolacija. Kako preko stolarije dolazi do znatnog rasipanja energije koja se koristi za grejanje i hlađenje objekta, energetska efikasnost stolarije predstavlja prioritet. 

Kada se bira stolarija, važno je obratiti pažnju na broj stakala, vrstu i kvalitet profila, pokretačke mehanizme - okove. Ništa manje nije bitna njena profesionalna ugradnja, jer samo će pravilno montirana stolarija služiti svojoj svrsi i ispuniti željene performanse. Mora se obezbediti dobro zaptivanje, onemogućavanje toplotnih mostova, jednostavno, osigurati nizak koeficijent prolaska toplote. 

Kako staklo čini 70 posto površine prozora, jasno je da je ono najbitniji faktor za njegovu energetsku efikasnost. 

Toplotna i zvučna izolacija najviše zavise od stakla koje je ugrađeno u prozor.

Kada je u pitanju energetska efikasnost, odličan izbor jeste IZO staklo. IZO staklo je stakleno telo koje je sastavljeno od dve ili više staklenih ploča koje su odvojene hermetički zatvorenim međuprostorom ispunjenim vazduhom ili određenim gasom koji deluje kao termoizolator. 

U IZO staklo ugrađuje se mahom float staklo (prozirno, ravno staklo debljine od 3 do 10 milimetara), kaljeno staklo (float staklo termički obrađeno u cilju poboljšanja mehaničkih svojstava), laminirano staklo (pod pritiskom spojene dve ili više float ploča između kojih se nalazi sigurnosna folija koja staklo drži u celini u slučaju loma), ornament staklo (ukrašeno različitim uzorcima), reflektirajuće staklo.

Koeficijent prolaza toplote smanjuje se ugradnjom dvostrukih ili trostrukih stakala. Uvek su bolji izbor troslojna stakla. Premda je početna investicija malo veća od dvoslojnih, transmisioni gubici toplote su manji za 30-40%.

Osim brojem međuprostora, koeficijent prolaza toplote se smanjuje i širinom međuprostora, a uticaj ima i vrsta gasa kojim se ispunjava međuprostor stakala. U ovu svrhu se često koristi argon jer je najpristupačniji.

Kada govorimo o energetskoj efikasnosti stakla, moramo spomenuti i niskoemisiono (Low-E) staklo. To su takođe stakla koja se sastoje od dva ili više staklenih panela i sa ispunom od nekog gasa u prostoru između stakala. Međutim, oni imaju tanak nevidljivi premaz nekog metala na unutrašnjoj strani stakla. Ovaj sloj ima za cilj da što više blokira prolaz infracrvenih (IR) i ultraljubičastih (UV) zraka. Može se reći da su Low-E (niskoemisiona) stakla posebna vrsta IZO stakla čija je unutrašnja strana presvučena premazom metala poput cinka, srebra...

Uz pomoć niskoemisionih stakala, u prostoriju dolazi jednaka količina svetlosti, ali se umnogome smanjuje prenos toplote. Rezultat su manji troškovi klimatizacije, naročito ako je reč o većim staklenim površinama.

Osim stakala, kada je u pitanju energetski efikasna stolarija, važno je obratiti pažnju na pokretački mehanizam, odnosno okove. Može se reći da je okov komponenta koja međusobno spaja profil i staklo. Prilikom montiranja stolarije, važno je da okovi budu čvrsti i kvalitetni, te omoguće neometano korišćenje iste. Izrađuju se od nerđujućeg čelika i mogu biti tipski, univerzalni i pomoćni.

A sada ćemo se posvetiti trećem faktoru, koji ima značajnu ulogu u energetskoj efikasnosti stolarije. Reč je o vrsti okvira, tj. materijalu od kojeg je izrađen. Njihovom komparacijom istražićemo kakva stolarija pokazuje dobru energetsku efikasnost.

Drvena stolarija

Drvo je tradicionalan materijal za izradu stolarije koji svakom prostoru daje toplinu, osećaj dobrodošlice. Međutim, drvena stolarija ima jednu bitnu manu - održavanje. Kao što je dobro poznato, drvo upija vlagu, usled čega se javljaju njegove deformacije. Stoga, drvena stolarija zahteva redovno farbanje, tj. premazivanje zaštitom. Ako se pravilno održava, stolarija izrađena od ovog prirodnog materijala može biti izuzetno dugotrajna. 

Premda je drvo, sa ekološke tačke gledišta, prirodan materijal, važno je istaći da (ako se ne impregnira), usled padavina, može da se ošteti, čak rezultira težim otvaranjem i zatvaranjem stolarije. Na ovaj način umanjuje se energetska efikasnost iste.

Ipak, važno je znati da uz pravilno održavanje i montažu, drvenu stolariju odlikuje dobra toplotna izolacija, odnosno drveni ramovi imaju nizak koeficijent toplotne provodljivosti. Drvo obezbeđuje veću termootpornost od metala. 

Uz redovno održavanje, drveni prozori su odlični izolatori.

A koliko koštaju drveni prozori? Cena im zavisi od više faktora: veličina i oblik prozora povećavaju ili smanjuju investiciju. Standardni prozori su jeftiniji od panoramskih zidova. Trouglasti ili polukružni prozori mogu biti i do 40% skuplji od pravougaonih.

Cena nabavke drvenog prozora s dvostrukim staklima, prozorskom daskom i montažom se kreće između 100 i 180 EUR/m2. A koliko koštaju drvena ulazna vrata? Cena klasičnih drvenih vrata s lajsnama i u RAL boji po izboru se kreće između 650 i 1.100 EUR.

Tražite nekog kome biste poverili izradu ili nabavku drvenih prozora ili vrata? Pošaljite upit odgovarajućim i ocenjenim proizvođačima i dobavljačima drvene stolarije u vašoj okolini - besplatno i bez obaveza!

Drvo aluminijum stolarija

Drvo aluminijum stolarija kombinuje čvrstinu i postojanost aluminijuma sa toplinom i tradicionalnim izgledom drveta. Može se reći da ova stolarija spaja estetiku i funkcionalnost na najbolji mogući način. 

Aluminijum je materijal koji je izuzetno otporan na spoljašnje atmosferske i mehaničke uticaje. On je vidljiv sa spoljne strane, dok je unutrašnji deo izrađen od drveta koji u prostor unosi toplinu.

Drvo aluminijum stolarija je najbolji izbor za sve one koji vole tradicionalni izgled drvene stolarije ali nemaju vremena ili ne žele da se posvete toliko njenom održavanju.

Drvo aluminijum stolarija danas predstavlja nakvalitetnije, ali i najskuplje rešenje. Estetika nije jedino što drvo pruža, tu je i odlična termička izolacija, tako da je, između ostalog, smanjena i mogućnost kondenzacije. Poznato je da metalna stolarija ima dobru provodljivost toplote, te „čisti“ aluminijumski prozori (ako su bez termoprekida) imaju loša izolaciona svojstva. Ovo se nadomešćuje drvetom. Kada je reč o aluminijumskom delu, on je izuzetno stabilan materijal, otporan na različite nepovoljne uticaje, može bez problema trajati i do 50 godina. Aluminijum, sa druge strane, nadomešćuje velike nedostatke drveta - reagovanje na mraz, UV zrake, apsorbovanje vlage i deformisanje usled iste.

Drvo i aluminijumski profil se spajaju specijalnim PVC spojnicama čime se sprečava prenos naprezanja sa jednog materijala na drugi. 

A koliko košta drvo aluminijum stolarija? Navešćemo za primer drvo-aluminijumska dvokrilna balkonska vrata, 180x210 cm, s troslojnim staklom. Njihova cena iznosi oko 800 EUR. Za drvo-aluminijumska ulazna vrata koja se ubrajaju među najkvalitetnija, platićete između 1.500 i 2.500 EUR.

Tražite nekog kome biste poverili izradu ili nabavku drvo aluminijumske stolarije? Pošaljite upit odgovarajućim i ocenjenim proizvođačima i dobavljačima stolarije u vašoj okolini - besplatno i bez obaveza!

Alu stolarija

Alu stolarija sve više preuzima primat kada su privatni objekti u pitanju. Razloga za to je dosta: alu stolarija je izuzetno postojana, ne korodira, nakon decenija će izgledati kao prvoga dana. Aluminijum spada u metale koji se lako obrađuju, te se danas aluminijumska stolarija može naći u mnoštvu oblika i veličina, a čest je izbor za velike staklene površine.

Ima brojne prednosti u odnosu na drvenu stolariju, a prva i osnovna je svakako ta da se pod uticajem vlage ne deformiše, ne bubri i ne truli, ne napadaju je štetočine. Samim tim, ne zahteva održavanje poput drvene stolarije. I samo čišćenje ove stolarije je jednostavno - povremeno brisanje vlažnom krpom od mikrofibera. 

Jedna od spornih stvari kada je alu stolarija u pitanju jeste izgled. Međutim, ona se danas plastifikuje tj. izlaže procesu bojenja prahom, pri čemu se dobijaju alu profili najrazličitijih boja i završnica. 

Međutim, mana alu stolarije, što je i naša današnja tema, jeste loša toplotna izolacija. Alu stolarija jeste loš izolator jer je karakteriše dobra provodljivost toplote. Zimi se veliki deo toplotne energije „gubi“, a sa druge strane, leti zrači akumuliranu toplotu. Alu stolarija nema dobru ni zvučnu izolaciju jer je u pitanju metal koji lako provodi zvučne vibracije.

Ipak, pojavilo se rešenje ovog problema - alu stolarija sa termoprekidom. Kod alu stolarije sa termoprekidom, u unutrašnjost ramova se ugrađuje svojevrsna izolaciona barijera, najčešće poliuretanska smola velike gustine ojačana fiberglas materijalom ili poliamidna traka širine od 16 do 24 mm. Na ovaj način se sprečava prenos toplote iz unutrašnjosti u spoljašnjost kao i pojava kondenzacije.

Dakle, kada je reč o energetskoj efikasnosti, isključivo alu stolarija sa termoprekidom se smatra odgovarajućom. Alu stolarija bez termoprekida se koristi u podrumima, garažama, jednostavno objektima gde izolovanost nije prioritet, već čvrstina. 

A koliko košta alu stolarija? Aluminijumski prozori mogu imati širok raspon cena, zavisno od oblika, veličine, okvira, stakala ali i načina otvaranja (klizno, krilno, fiksno). Za prosečan aluminijumski prozor s dvostrukim staklima treba izdvojiti od 150 do 300 EUR/m2. A koliko koštaju aluminijumska ulazna vrata? Početna cena ALU termoizolovanih ulaznih vrata s klasičnim okovima, inoks kvakom i niskim ALU pragom, dimenzija 100x210 cm, je oko 800 EUR, a može dostići i 1.000 EUR.

Tražite nekog kome biste poverili izradu ili nabavku alu stolarije? Pošaljite upit odgovarajućim i ocenjenim proizvođačima i dobavljačima iste u vašoj okolini - besplatno i bez obaveza!

PVC stolarija

I poslednja, ali u zadnje vreme najpopularnija vrsta stolarije - PVC stolarija. Kvalitet i tehnologija proizvodnje PVC stolarije se konstantno razvijaju. PVC stolarija se smatra stolarijom sa najboljim odnosom cene i kvaliteta.

Ona ima brojne pozitivne karakteristike: ne zahteva naročito održavanje (periodično brisanje vlažnom krpom i blagim sredstvom po potrebi), ne korodira, ne zahteva lakiranje kao npr. drvena stolarija. Raširena je zabluda da PVC stolarija može biti isključivo u beloj boji. Ona se danas na tržištu može pronaći u više od 20 različitih nijansi i dezena, čak i u imitaciji drugih materijala poput drveta.

Kada govorimo o toplotnoj izolaciji, PVC stolarija je vrhunski izbor jer je izrađena od materijala koji je izolator sa niskim faktorom toplotne provodljivosti.

Kod PVC stolarije postoji minimalan gubitak toplote tokom zime.

Međutim, prilikom odabira PVC prozora treba da obratite pažnju na to sa koliko komora raspolaže prozorski profil. One za cilj imaju da obezbede dobru toplotnu i zvučnu izolaciju. Svaka komora predstavlja barijeru za prenos toplote (vazduh je dobar izolator), tako da - što je više komora, izolacija je bolja. 

Sa energetskog stanovišta, birajte PVC prozore sa makar šest komora.

Međutim, PVC stolarija ima i izvesne mane, baš kao i ostale vrste stolarije. Prva je da se PVC profile lošijeg kvaliteta mogu deformisati pod uticajem toplote, odnosno ako su postavljeni na osunčanoj strani objekta. Druga mana tiče se ekologije - u pitanju je veštački materijal.

A koliko košta PVC stolarija? Koliko će vas koštati PVC prozori zavisiće od njihove veličine, oblika, okvira, stakla kao i načina otvaranja. Za običan PVC prozor s dvostrukim staklima treba izdvojiti između 85 i 160 EUR. A koliko koštaju PVC ulazna vrata? Cena jednostavnijih PVC vrata se kreće između 250 i 750 EUR. 

Tražite nekog kome biste poverili izradu ili nabavku PVC stolarije? Pošaljite upit odgovarajućim i ocenjenim proizvođačima i dobavljačima PVC stolarije u vašoj okolini - besplatno i bez obaveza!