Epoksidni podovi: prednosti i mane

Šta su epoksidni podovi i kako se izvode?

Epoksidni podovi jesu vrsta podnih obloga, napravljenih od epoksidne smole (dekorativne smole), koju karakteriše velika čvrstoća i elastičnost. Njoj se dodaju razni dodaci, poput pojačivača i učvršćivača koji dodatno pospešuju njene mehaničke karakterstike. Tu su i različiti dodaci koji utiču na završnu teksturu epoksi podova, odnosno na to da li će završnica biti visokog sjaja, hrapava ili mat. Reljefasti izgled poda se postiže posipanjem različitih dekorativnih čestica nepravilnog oblika po završnom sloju.

Epoksidna ili dekorativna smola smatra se visokokvalitetnim materijalom koji se koristi za oblaganje podova i zidova.

Da bi epoksidni podovi imali očekivane prednosti (navešćemo ih u nastavku teksta), izlivanje mora biti precizno i stručno izvedeno. Takođe, epoksidna smola jeste višekomponentni materijal koji ima svoja pravila mešanja i nanošenja. Stoga zahteva angažovanje stručnjaka koji poseduju pre svega znanje i iskustvo, a zatim i potreban alat. Podloga mora biti odgovarajuće pripremljena, smola ravnomerno nanesena, kao i završna obrada kojom se obezbeđuje željeni izgled i tekstura.

Epoksidni podovi se izvode u različitim debljinama, zavisno od namene odnosno očekivanog opterećenja. Za kuće, tj. stambene objekte kod kojih se očekuje manje opterećenje, debljina epoksi poda iznosi od 2 mm. U industrijskim postrojenjima tj. proizvodnim pogonima, gde je veća frekvencija ljudi i veći pritisak, debljina poda treba biti 4 mm ili više.

Kada je u pitanju podloga na koju se izlivaju epoksidni podovi, ona baš kao i kod drugih podnih obloga, mora biti čvrsta, ravna, čista i suva, kako bi smole dobro prianjale i u budućnosti ne bi došlo do pucanja. Nju je potrebno prvo obrusiti mašinama sa rotacionim diskom, a zatim se podloga očisti i usisa industrijskim usisivačem. Ako postoje neravnine prethodi joj samonivelišuća masa. Na pripremljenu podlogu nanosi se epoksi prajmer koji je providan.

Najčešće se epoksidni pod izliva na betonsku podlogu, ali se može izvesti i preko gotovog poda, poput keramike (pre toga je potrebno izravnati podlogu). Sa druge strane, ne preporučuje se izlivanje preko drvenog poda jer drvo radi, tj. ima tendenciju da se skuplja i širi usled promene temperature i vlažnosti sredine. To može dovesti po pucanja epoksidnog poda. 

Naročito je bitno da podloga na koju se izliva epoksidni pod bude suva. Naime, epoksidni podovi nisu paropropusni, te bi zaostala vlaga mogla da stvori poteškoće u budućnosti. Isparavanje zaostale vlage nakon izlivanja poda dovešće do uvijanja ili stvaranja mehurića. Procenat vlage sme da iznosi oko 3. Zbog toga se obično izbegavaju u podrumskim prostorijama.

Osim što podloga mora biti suva pri izlivanja poda, odnosno vlaga ne sme kapilarno da se penje da epoksidni pod ne bi popucao, potrebno je sačekati i da se slojevi osuše. Naime, epoksidne smole se nanose u slojevima, a kada se završi prvi sloj, koji je najčešće tanak i služi samo za premazivanje podloge odnosno pokrivanje manjih pukotina u podu, on mora biti skroz suv pre nanošenja drugog, debljeg sloja. Slojevi se nanose uz pomoć gleterice ili valjka.

U prostorima gde se očekuje veće opterećenje, poput magacinskih i industrijskih hala, moguće je postavljanje i trećeg sloja. Na ovaj način se povećava čvrstina i otpornost na pritisak.

Epoksidni podovi vs poliuretanski podovi

Mnogi ljudi prave grešku i misle da su epoksidni podovi i poliuretanski podovi isto. Premda imaju sličan izgled, postoje znatne razlike između ove dve vrste podova. Iako je u oba slučaja reč o smolama, čvrstoj i nepropusnoj podnoj oblozi, poliuretanski podovi imaju određene prednosti. Poliuretanski podovi su ipak elastičniji, otporniji na mehaničke uticaje, hemikalije, visoke temperature, čak i veću frekvenciju ljudi i mašina, odnosno na pritisak. Zbog toga su čest izbor u industrijskim postrojenjima.

Poliuretanski podovi podnose veće temperature. Tolerantni su na temperature do čak 120 stepeni, a epoksidni podovi skoro na duplo manje, do 65 stepeni.

Poliuretanski podovi se za razliku od epoksidnih podova nanose i na spoljne prostore, krovne garaže, poluotvorene parkinge. Razlog leži u tome što su otporni na UV zrake. Nanošenje poliuretanskih podova isto je kao kod epoksidnih, podloga takođe mora biti očišćena i suva. Ipak, za razliku od epoksidnih podova, ne moraju se postavljati na apsolutno suvu podlogu. 

Poliuretanski podovi su termorezistentniji i hidrotolerantniji od epoksidnih podova.

Međutim, kako epoksidni podovi, sa estetskog stanovišta, predstavljaju bolje rešenje, u smislu boja i dezena, češći su izbor za stambene objekte i svuda gde je potreban atraktivan izgled poda. 

Epoksidni podovi - prednosti

Premda su epoksidni podovi najveću primenu našli u industrijskim pogonima, komercijalnim objektima, radionicama i garažama, prvenstveno zbog svojih karakteristika: hemijske otpornosti, izuzetne mehaničke čvrstoće i jednostavnog održavanja, danas se sreću i u privatnim kućama. 

Epoksidni podovi su pogodni za velika opterećenja i koriste se na mestima koja iziskuju veliku izdržljivost.

Razlog leži u činjenici da epoksidni podovi, pored odličnih funkcionalnih karakteristika, imaju i niz estetskih prednosti. Naime, epoksidnim smolama se mogu dodavati i različite boje i teksture čime se dobijaju gotovo neograničene dekorativne mogućnosti. Na taj način, epoksi podovi se lako mogu uklopiti sa ostatkom enterijera i odgovoriti na potrebe i želje. Naročito su pogodni kod industrijskog stila uređenja enterijera. Osim toga, oni mogu oponašati skupocene materijale poput mermera, teraca, drveta, čak i cigle. Mogu čak biti u sedefastoj varijanti. Slobodno se može reći da epoksidni podovi predstavljaju spoj estetičnosti i izdržljivosti. Zbog toga ne iznenađuje što su svoju primenu našli i u kuhinjama, trpezarijama, dnevnim boravcima.

Kako su epoksidni podovi bez fugni i prekida, oni svaki prostor čine vizuelno većim nego što to zaista jeste.

A da li ste čuli za 3d epoksidne podove? Epoksidni podovi 3d su po svom sastavu isti kao i klasični epoksidni podovi, međutim dodata im je 3D štampana folija uz pomoć koje se stvara trodimenzionalna slika. Naime, preko folije se vrši izlivanje sloja epoksidne smole, a preko nje ide završni lak. 

Jedna od glavnih prednosti koju imaju epoksidni podovi jeste trajnost. Imaju rok trajanja duži od većine podnih obloga i bez problema mogu trajati decenijama, pod uslovom da su pravilno izvedeni.

Epoksidni podovi jesu otporni i na habanje. Jednostavno se održavaju iz jednog prostog razloga - nema fuga. I za kraj, ali ne i najmanje bitno - epoksidni podovi su pogodni u kombinaciji sa podnim grejanjem. 

Epoksidni podovi - mane

Osnovna mana epoksi podova jeste klizavost. Oni mogu biti poprilično klizavi, naročito usled prosipanja vode po njihovoj površini. Međutim, postoji rešenje za ovaj problem, a to je posipanje kvarnog peska u procesu proizvodnje epoksidnog poda. Na taj način se dobija neklizajuća površina koja omogućava veće trenje tokom hodanja. 

Epoksidni garažni sistemi se izlivaju isključivo u zatvorenim prostorijama, nisu namenjeni spoljnim prostorima zbog toga što nisu tolerantni na UV zrake.

Epoksidni podovi cena

Kada su u pitanju epoksidni podovi, cena će zavisiti od same debljine epoksidnog poda, vrste, raznih dodataka, ali i samog izvođača radova. U svakom slučaju, njihova cena se smatra prihvatljivom u odnosu na sve kvalitete koje poseduju. Može se reći da epoksidni podovi orijentaciono koštaju između 10 i 15 EUR/m2. Podovi deblji od 4 mm su između 16 i 22 EUR/m2.

Tražite nekog kome biste poverili izradu epoksidnih podova? Pošaljite upit odgovarajućim i ocenjenim majstorima za epoksidne podove u vašoj okolini - besplatno i bez obaveza! 

Spomenuli smo epoksidne podove, poliuretanske podove. Kada već govorimo o industrijskim podovima (koji se koriste i u stambenim prostorima), spomenućemo još jedan - ferobeton. 

Ferobeton se može definisati i kao ojačani beton, otporan na vlagu, temperaturne promene, mraz, mehanička oštećenja… Izrađuje se od betona i feroposipa i na ovaj način se produžava životni vek betonske površine.

Ferobeton jeste vrsta poda koja se ne može raditi naknadno, već isključivo u toku grubih građevinskih radova. Reč je o betonskoj ploči koja se u završnoj obradi posipa i zaglađuje. Nakon što počne da se suši, uz pomoć mašina za zaglađivanje tzv. “helikoptera”, betonska ploča se “pegla”, a zatim posipa agregatima koji imaju za cilj da povećaju njenu čvrstinu. Površina se posipa sa oko 4 kilograma agregata po m2, ravnomerno. Kao agregat se koristi onaj na bazi kvarca, korunda i metalnih opiljaka (nerđujućeg čelika). Ovi čvrsti agregati nisu skloni oksidaciji pri kontaktu sa vodom i vazduhom. Posle toga, podloga se iznova pređe mašinama a agregat spaja u podlogu. “Helikopterom” se dodatno pegla do sjaja. Na kraju na red dolazi impregnacija površine koja ima za cilj da spreči pojavu mikropukotina.

Koje debljine treba da bude ferobeton? Zavisi od namene prostora u koji se nanosi. U stambenim prostorima, debljina ferobetona obično se kreće između 5 i 10 centimetara, a u prostorima koji zahtevaju veću nosivost i otpornost (komercijalni i industrijski objekti), debljina treba da bude znatno veća, između 10 i 20 centimetara.

Ferobeton je ekonomičan, a pritom izdržljiv i dugotrajan materijal.

Može se reći da je ferobeton podni materijal izuzetne snage i otpornosti. Ferobeton odlikuju brojne prednosti: vodootpornost, otpornost na habanje, mraz i soli, dug životni vek, lako održavanje (ne kruni se i ne praši). Jedan je od najraspostranjenijih industrijskih podova, u čemu značajnu ulogu ima cena. Najjeftiniji je industrijski pod. Ferobeton je odličan izbor za prostore gde se očekuju teža opterećenja i zahtevaju glatke površine. Baš kao i poliuretanski podovi, pogodan je i za unutrašnjost i spoljašnjost. Koristi se u poslovnim prostorima, parkinzima, radionicama, skladištima, garažama, a sve više i u stambenim objektima. Baš kao i dva gorenavedena poda, nema fugni, pod deluje kao da je iz jednog dela, a samim tim i vizuelno veće. Najčešće se javlja u sivoj, prirodnoj boji betona, ali može se izraditi i u drugim bojama.

Nanošenjem impregnacija ferobeton postaje otporan na ulja i maziva. Odlično podnosi i izuzetno visoke i niske temperature.

Kada je reč o manama ferobetona, svi problemi jesu isključivo posledica lošeg nanošenja i/ili obrade npr. ako se ne istisne dovoljno vazduha pri nanošenju.