Koliko će vas zaista koštati uređenje dvorišta?

Tokom toplijeg dela godine, u dvorištu možete provoditi svoje slobodno vreme, sami, uz omiljenu knjigu ili pak u društvu najbližih. Različite proslave poput rođendana i godišnjica možete organizovati upravo na otvorenom, a pritom vam ništa neće zafaliti jer je kuća odmah pored. Ukoliko spadate u one koji ne mogu a da se ne rashlade tokom tropskih vrućina, a pritom ne volite javne bazene, možete imate vlastiti u sopstvenom dvorištu.

Inspiracije dolaze sa različitih strana - sajtova poput Pinteresta, društvenih mreža, magazina o uređenju eksterijera... Sigurni smo da i vi imate mnoštvo ideja na koji način biste uredili svoje dvorište. Međutim, nije svako vičan u obavljanju baštovanskih poslova i majstorija, a možda je problem i ograničen budžet, te ideje ostaju nerealizovane. Zbog toga smo se mi u nastavku bavili cenama radova uređenja dvorišta. Koliko zapravo košta uređenje dvorišta ako zovete profesionalce, odnosno firme koje se bave ovom delatnošću?

1. Pejzažni arhitekta

Ako ipak niste inspirisani i nemate kreativne ideje, ili ih možda imate ali ne možete da ih stavite na papir, u ovome će vam najbolje pomoći pejzažni arhitekta. On/ona će pažljivo osmisliti plan celovitog uređenja dvorišta osluškujući vaše potrebe i želje, ali imajući u vidu i estetiku kuće.

Premda su mnogi mišljenja da pejzažni arhitekta samo pravi raspored rasada, žive ograde i dekorativnih elemenata, to nije tako. Plan uređenja dvorišta može da uključuje i postavljanje kišnih kolektora, automatskih zalivnih sistema, nacrte stepeništa i upornih/potpornih zidova, staza i ivičnjaka ali i vodene elemente poput bazena, fontana, ribnjaka i česmi.

Zadatak pejzažnog arhitekte jeste da uredi pejzaž (u ovom slučaju dvorište) kroz planiranje, projektovanje, izgradnju zelenih površina.

Pejzažni arhitekta će prvo izaći na teren kako bi se upoznao sa postojećom situacijom. Potom će saslušati vaše ciljeve, potrebe i vizije, a zatim i dati predloge imajući u vidu postojeće ili potencijalne prepreke lokacije. 

Bilo da imate veliko dvorište i u istom planirate letnju kuhinju, fontanu ili bazen, zidani roštilj, ili vam je na raspolaganju dvorište malih dimenzija koje želite da bude funkcionalno i autentično, pejzažni arhitekta će detaljno kreirati plan, često dostaviti i fotografije predloženih biljaka. 

Uređenje dvorišta zavisiće od dosta faktora. Neki od njih su: klimatske prilike - koje su prosečne temperature i godišnja količina padavina, kakvi vetrovi duvaju, da li je vazduh mahom suv ili vlažan; koliko je dvorište osunčano; tip zemljišta - kakve je teksture i alkalnosti (pH vrednosti); veličina dvorišta, vaše želje i navike (plan uređenja dvorišta će biti sasvim drugačiji ako želite formalni stil gde je sve strogo simetrično i uredno „podšišano“ od, recimo, plana mediteranskog vrta)... Sve ove faktore će pejzažne arhitekte uzeti u obzir.

A koliko će vam naplatiti pejzažni arhitekta? Pejzažne arhitekte, u zavisnosti od složenosti, izradu planova naplaćuju između 150 i 650 EUR. Nacrti rasada, uređenja staza i platoa, odnosno nacrt uređenja okoline obično se radi u razmeri 1:100.

Tražite nekog kome biste poverili izradu pejzažnog plana? Pošaljite upit odgovarajućim i ocenjenim pejzažnim arhitektama u vašoj okolini - besplatno i bez obaveza! 

2. Popločavanje dvorišta/asfaltiranje

Odličan način da svoje dvorište učinite funkcionalnim a istovremeno i estetski privlačnim jeste popločavanje. Popločavanje dvorišta nudi brojne prednosti: ploče, blokovi ili kocke koji se koriste za popločavanje jednostavno i brzo se mogu zameniti (usled oštećenja ili kada zbog kvara na komunalnim instalacijama mora da se iskopa rupa), nudi brojne opcije jer se u ovu svrhu mogu koristiti različiti materijali... Najčešće upotrebljeni materijali su beton, kamen, cigla, drvo.

Treba naglasiti da popločavanje dvorišta nije nimalo jednostavno. Ono prvobitno uključuje nivelisanje i pripremu terena tj. površine koja će se popločavati, kao i stvaranje nagiba za odvod vode (na ovaj način se obezbeđuje potrebna nosivost i odvođenje meteorske vode, od pripreme podloge će zavisiti finalni izgled završene površine); dodavanje ivičnjaka, a zatim i popločavanje odabranim materijalom. Između ploča ili blokova se sipa pesak ili neki drugi materijal za fugovanje.

Kada je u pitanju odabir materijala za popločavanje, važno je obratiti pažnju na njegova fizička svojstva, ali i na izgled kuće i okućnice. Betonske ploče ili blokovi su najčešći izbor jer ih odlikuje lako postavljanje, otpornost na vlagu i mraz, a pritom se jednostavno održavaju. U ove elemente se ubrajaju betonske prane, peskirane i glatke ploče, rasteri.

Popularan izbor su i behaton ploče koje se prave od cementa, uz dodatak plastifikatora koji poboljšavaju njegove mehaničke karakteristike. Površina popločana behatonom je odmah spremna za korišćenje.

Behaton ploče imaju niz prednosti - prate konfiguraciju terena i lako se prilagođavaju, efikasno se vrši drenaža odnosno nema zadržavaja atmosferske vode na površini, mogu trajati decenijama, otporne su na temperaturne promene čak i na so koja se koristi za uklanjanje leda tokom zime. 

U ovu svrhu koriste se i granitne kocke, naročito kod površina nepravilnog oblika i onih zakrivljenih. Granitne kocke su dugovečne (kroz istoriju su se koristile za popločavanje trgova, šetališta i drugih javnih površina), odlikuje ih postojanost i čvrstina.

Svi oni koji nisu pristalice popločavanja, opredeliće se za asfaltiranje dvorišta. Asfaltirane površine se jednostavnije održavaju od onih popločanih. Naime, površina je ujednačena, bez spojeva i ivica, čime se olakšava čišćenje ali i hodanje po asfaltu. 

Tvrdokorna prljavština će se teže zadržati na asfaltu nego na popločanim površinama.

Druga prednost je brzina radova - asfaltiranje je gotovo za jedan dan. Kako je asfalt homogena površina, nema ostataka materijala (kod popločanih površina se moraju ukrajati ivice čime se stvara otpadni materijal).

Baš kao i kod popločavanja dvorišta, za asfaltiranje je potrebna odgovarajuća priprema podloge, te, ako nemate potrebnog iskustva, posao trebate prepustiti profesionalcima.

Koliko košta popločavanje? Za granitne kocke se obično naplaćuje oko 5-11 EUR/m2, za betonske ploče oko 10 EUR/m2, a za behaton ploče oko 6 EUR/m2. A asfaltiranje? Za pripremne radove treba platiti oko 6 EUR/m2. Jedan sloj asfalta je oko 15 EUR/m2, a dvoslojni asfalt koji je tvrđi i ravniji košta oko 18 EUR/m2.

Tražite nekog kome biste poverili asfaltiranje ili popločavanje dvorišta? Pošaljite upit odgovarajućim i ocenjenim izvođačima radova u vašoj okolini - besplatno i bez obaveza!

3.  Živa ograda

Živa ograda ima brojne prednosti - pruža privatnost, doprinosi boljem kvalitetu vazduha, poboljšava mikroklimu prostora, sprečava pregrevanje dvorišta zadržavajući sunčevu toplotu tokom letnjih meseci, predstavlja vetrozaštitni pojas. Ne sme se zanemariti ni estetska uloga žive ograde - ona svakako predstavlja prirodniji izbor od hladnih materijala poput betona ili metala.

Živa ograda se može definisati kao prirodna, zelena barijera između dve parcele.

Za podizanje žive ograde se najčešće koriste brzorastuće, zimzelene vrste. Pojedinci ali i pejzažne arhitekte se mahom odlučuju za tuje, lovor-višnju, tisu, fotiniju. Prednosti tuja jesu to što nisu naročito zahtevne za uzgoj, imaju zanimljiv, mahom piramidalni oblik, mogu uspeti na različitim tipovima zemljišta. Lovor-višnja zanimljiva je kako zbog svojih listova koji podsećaju na lovore, tako i zbog plodova, bobica koji izgledom podsećaju na višnju. Popularan je izbor i zbog brzine rasta - može narasti oko 50 centimetara godišnje.

Lovor-višnja je otporna vrsta, može podneti jak vetar i temperature do -25 stepeni.

Pravilno orezana tisa je kompaktna, sa zbijenim, neprozirnim četinama, te neverovatno podseća na skulpturu. Odličan je izbor za ljubitelje francuskih vrtova. Još jedna popularna zimzelena vrsta za formiranje žive ograde jeste fotinija. Ono po čemu se fotinija najviše izdvaja jesu njeni mladi izbojci crvene boje, te ako se gleda iz daljine, ovakva ograda izgleda kao da je puna cvetova.

A koliko košta sadnja navedenih biljaka, uključujući i kopanje rupa, dodavanje humusa i mineralnih đubriva? 12 EUR/komad.

Da bi živa ograda bila gusta, čvrsta, da bi se pravilno razvijala i rasla, ali i zadržala ravni habitus, potrebno je redovno orezivanje. Orezivanje žive ograde je najbolje vršiti na proleće i/ili u jesen (u zavisnosti od toga da li je u pitanju slobodna ograda ili strogo “šišana”, listopadna ili zimzelena). U ovu svrhu koriste se baštenske makaze ili trimer.

Ako nemate dovoljno iskustva u orezivanju žive ograde, slobodnog vremena i neophodan alat, možete potražiti pomoć profesionalaca. Baštovani će vam za ovu uslugu naplatiti oko 2 EUR/m. 

Tražite nekog kome biste poverili sadnju ili orezivanje žive ograde? Pošaljite upit odgovarajućim i ocenjenim firmama u vašoj okolini - besplatno i bez obaveza.

4. Vodeni elementi - bazeni, ribnjaci, fontane

Kada je u pitanju uređenje dvorišta, pejzažišti gotovo uvek primat daju vodenim elementima, naročito kada je reč o japanskom ili engleskom vrtu.

Ukoliko želite da se rashladite tokom tropskih letnjih temperatura, imate veću površinu na raspolaganju i spremni ste na krupniju investiciju, šta je bolje od izgradnje bazena?

Betonski bazeni su najčešči izbor, prvenstveno jer su izdržljivi i dugotrajni, a uklopiće se u gotovo svaki stil uređenja dvorišta. Izgradnja bazena nije nimalo jednostavan zadatak, te sugerišemo da se pre iste posavetujete sa odabranom firmom ili pejzažnim arhitektom.

Naime, bazen treba da bude izgrađen na najosunčanijem mestu u dvorištu, daleko od udara vetra i listopadnog rastinja. Na mestu gde će se bazen nalaziti treba da budu sprovedene neophodne instalacije. Potrebno je odabrati odgovarajuću završnu oblogu, obezbediti sistem filtracije bazena, ali i urediti prostor oko istog tako da odgovori na sve funkcionalne i estetske zahteve. 

Sam proces izgradnje bazena traje oko dva meseca.

A koliko koštaju bazeni? Cena iskopa, nabavke i ugradnje bazena može da bude između 450 i 660 EUR/m2. Betonski bazen s keramičkom oblogom, hidroizolacijom i svim neophodnim radovima izlazi oko 650 EUR/m2. Bazen od stiroporskih blokova, s folijama, filterima i drugom neophodnom opremom izlazi oko 270 EUR/m2. 

Ukoliko na raspolaganju imate manju površinu i manju količinu novca, možete se odlučiti za ribnjak. Ribnjak je baš kao i bazen veštački izgrađena vodena površina, ali za razliku od istog, u njemu stanuju živa bića - vodene biljke i ribe poput koi šarana.

Ribnjak će stvoriti bajkovitu atmosferu u svakom vrtu. Osim toga, vodene površine unose mir i spokoj. Baš kao i u slučaju bazena, izgradnja ribnjaka nije jednostavna. Prvo je potrebno pravilno ga pozicionirati - mora da bude udaljen od zrelih stabala zbog njihovog razgranatog korena, biti na mestu gde će imati makar 6 sunčanih sati dnevno, ne bi trebao da bude na severnoj strani dvorišta jer u suprotnom voda u ribnjaku neće moći dovoljno da se ugreje. 

Dimenzije ribnjaka bi trebalo da budu veće od 4 m2. Preporuka je da ribnjak bude nepravilnog oblika kako bi što prirodnije izgledao.

Baš kao i bazen, i ribnjak će zahtevati iskop, oblaganje (preporuka je da se na dno budućeg ribnjaka postavi mreža protiv krtica), obezbedi sistem čišćenja, ali i uredi prostor oko ribnjaka.

A koliko koštaju ribnjaci? Cena ribnjaka s rastinjem i kvalitetnim filterom te pratećom opremom kao i s iskopom, folijom, kamenjem i sađenjem rastinja, može da bude oko 60-90 EUR/m2. 

Ako želite da svoje dvorište učinite nezaboravnim, dobar izbor jesu i fontane. Ako na raspolaganju imate malu površinu, odaberite samostojeću fontanu koja se sastoji od postolja, dve ili tri ovalne posude sa vodom i izvora na vrhu. Zidna fontana se obično instalira na zid koji ograđuje dvorište, a kaskadna fontana je dobra solucija za velika dvorišta. Voda se preko kaskada preliva sa višeg nivoa u niži, žuboreći i podsećajući na vodene tokove u prirodi.

Baš kao i druge vodene površine, fontana ne bi trebala da se nalazi u blizini listopadnog drveća, ali ni u blizini šetačke staze kako ista ne bi postala klizava. Premda su sa estetske tačke gledišta najbolji izbor kamene fontane, cenovno pristupačnije su betonske fontane, koje se pritom jednostavno održavaju i javljaju u različitim oblicima i bojama. 

Tražite nekog kome biste poverili izgradnju bazena, ribnjaka ili fontane? Pošaljite upit odgovarajućim i ocenjenim firmama u vašoj okolini - besplatno i bez obaveza! 

5. Travnjak

Dobro je poznato da je uredan i gust travnjak ukras svakog dvorišta. Međutim, da bi zeleni “tepih” izgledao i bio negovan, potrebno mu je redovno košenje.

Travnjak je tokom leta najbolje kositi jednom nedeljno, a tokom proleća (usled kiše trava brže raste) i po dva puta sedmično. Leti bi travnjak trebalo ostaviti na visini od oko 6 cm (ne sme da bude kraći jer kraći travnjak tokom toplijeg dela godine znači više korova). Na proleće i jesen treba da bude kraći - visine oko 4 cm. Travnjak je najbolje kositi ujutro od 8 do 10 i uveče od 17 do 19h (tada trava nije vlažna od rose i nema prejakog sunca). Ukoliko primetite rupe u travnjaku, to je znak da mu je potrebno dosejavanje. Dosejavanje travnjaka je najbolje uraditi na jesen.

Dobro je poznato da travnjak treba kositi po manje ali češće. Nemate vremena da toliko često kosite travnjak i posvetite se njegovom održavanju? U pomoć možete pozvati profesionalce. Košenje trave košta oko 5 EUR po aru. 

Tražite nekog kome biste poverili košenje travnjaka? Pošaljite upit odgovarajućim i ocenjenim baštovanima u vašoj okolini - besplatno i bez obaveza.

6.  Automatski zalivni sistemi

Da bi vaš travnjak ali i posađeno rastinje bilo negovano i zdravo tokom letnjih meseci, neophodno im je dovoljno vode. Ručno zalivanje zahteva dosta vremena i truda (nekad zahteva i svakodnevni angažman), naročito ako su u pitanju veće zelene površine, stoga se mnogi odlučuju za automatske zalivne sisteme.

Automatski zalivni sistemi obezbeđuju i racionalniju potrošnju vode. Ovo naročito dolazi do izražaja kod sistema kap po kap kod kojeg voda ide direktno u koren zalivane biljke. Voda se na ovaj način ne rasipa, već ide baš tamo gde je potrebna.

Adekvatno projektovanim i stručno montiranim automatskim zalivnim sistemom ostvaruju se znatne uštede vode.

Osim što štede vreme, ali i vodu, automatski zalivni sistemi imaju još jednu bitnu prednost - mogu biti isprogramirani tako da snabdevaju vodom biljke i kada ste odsutni, npr. na godišnjem odmoru. 

Kada su u pitanju automatski zalivni sistemi možete se opredeliti između sistema kap po kap i sistema sa pop up raspršivačima (sprej prskalice i prskalice sa rotirajućom glavom).

Uz pomoć sistema kap po kap, biljke se mogu snadbevati i potrebnim nutrijentima, odnosno vodotopivim đubrivom.

Premda su ranije automatski zalivni sistemi za mnoge bili nepristupačni, danas su njihove cene niže te se često mogu videti u dvorištima. A koliko koštaju automatski zalivni sistemi? Cena sistema za navodnjavanje se kreće između 3,4 do 4 EUR/m2. Moguća je ugradnja senzora za kišu, čime se dodatno optimalizuje upotreba vode. 

Tražite nekog kome biste poverili nabavku i postavljanje sistema za navodnjavanje? Pošaljite upit odgovarajućim i ocenjenim stručnjacima za navodnjavanje u vašoj okolini - besplatno i bez obaveza!

7. Dečje igralište

Da bi i vaši najmlađi uživali u dvorištu, obezbedite im odgovarajuće rekvizite za igru. Rekviziti poput tobogana, ljuljaške, penjalice, ne služe samo za razonodu, oni razvijaju motoričke osobine kod dece, stimulišu koordinaciju pokreta, razvijaju osećaj ravnoteže, pospešuju logičko razmišljanje.

Tobogan, penjalice i drugi rekviziti nisu samo za igru, oni pozitivno utiču na kognitivni razvoj dece.

Uzmimo za primer tobogan. To je jedan od omiljenih dečjih rekvizita za igru, jer spuštanje niz tobogan deci donosi ushićenje i radost. Međutim, da li ste znali da spust i generalno kretanje na toboganu aktivira veliki broj mišića i doprinosi balansu? Osim što razvija motoričke sposobnosti, tobogani jačaju samopouzdanje kod dece (hrabrost da se popnu na određenu visinu), ali i strpljenje (tobogan je uglavnom omiljeni rekvizit, te deca moraju da čekaju svoj red da bi se spustili).

Ista je priča i kada je penjalica u pitanju. Prilikom uspinjanja na penjalicama razvija se gruba motorika (koordinacija pokreta, sposobnost održavanja ravnoteže) i fina motorika (vizuelna percepcija). Poboljšava se koncentracija i fokus kod dece, ali i motivacija da se dođe do određenog cilja.

Još jedan popularan rekvizit bez koga se ne može zamisliti dečje igralište jeste ljuljaška. Kada su ljuljaške u pitanju važno je istaći njihov smirujući značaj - pomaže im da savladaju napetost, a istovremeno se zabave. Baš kao i gorenavedeni rekviziti, ljujaškama se stimuliše orijentacija, motorika, kontrola mišića i osećaj balansa.

Uz sopstveni parkić u dvorištu deci će boravak na otvorenom, na svežem vazduhu, biti istovremeno zabavan i kreativan. 

A koliko koštaju dečja igrališta? Cena će zavisiti od više faktora: kakvi materijali će se koristiti za konstrukciju, kakva će podloga biti, da li će igralište biti natkriveno… Cena dečjeg igrališta s toboganom, ljuljaškama i kućicom košta oko 600 EUR.

Tražite nekog kome biste poverili izgradnju ili nabavku i ugradnju igrališta? Pošaljite upit odgovarajućim i ocenjenim firmama u vašoj okolini - besplatno i bez obaveza!