Živa ograda - koju odabrati?

Živa ograda - prednosti i podela

Žive ograde imaju i zaštitnu i estetsku ulogu, a pritom su održive - u odnosu na metalnu ogradu ili klasičan zid - žive ograde su ekološki prihvatljiv izbor. Stvaraju mirnu, prijatnu atmosferu i unose dašak prirode u svako dvorište.

Živa ograda štiti privatnost, pruža zaštitu od vetra, ublažava buku, i što je možda i najvažnije - doprinosi boljem kvalitetu vazduha, smanjujući količinu prašine i štetnih čestica, poboljšavajući mikroklimu prostora.

Podizanje klasičnog zida može stvoriti utisak nepoželjnosti i odbijanja - stoga je živa ograda prikladniji i prirodniji izbor. U tu svrhu koriste se različite biljne vrste.

Živa ograda ne mora da se formira samo od jedne vrste biljaka, može i od više, ali je potrebno voditi računa da izabrane vrste rastu istim tempom, kako bi živa ograda bila ujednačena. Birajte samo zdrave sadnice iste starosti. Najčešće se, logično, biraju one brzorastuće koje će za kraće vreme oformiti gustu ogradu. Takva ograda će pružiti zaklon i željenu privatnost. Prilikom izbora biljaka važno je voditi se i uslovima koji vladaju u dvorištu - tip zemljišta, osunčanost, klimatski uslovi na datom području.

Osobina koja je zajednička gotovo svim živim ogradama jeste mogućnost orezivanja. Orezivanjem se one dovode do odgovarajuće visine i formiraju različiti topijarni oblici. Takođe, orezivanje se vrši da bi biljke imale gustu krošnju, a živa ograda izgledala uredno, negovano. Dok su biljke mlade, orezuju se ručnim makazama za živu ogradu, dok se kasnije uglavnom koriste namenske akumulatorske makaze. Orezuje se dva puta godišnje - tokom proleća kada prođe opasnost od mrazeva i u jesen, kada se odstranjuju osušeni biljni delovi.

Kod orezivanja žive ograde važno je zapamtiti da donji deo treba da ostane malo širi od vrha. Na taj način će i delovi pri dnu biljke dobijati dovoljno sunčeve svetlosti, a sprečiće se i proređivanje.

Žive ograde delimo na visoke (najčešće se biraju visoke, brzorastuće biljke) i niske, listopadne i zimzelene.

Listopadne žive ograde su izuzetno dekorativne, mahom i cvetajuće ali imaju ogromnu manu - tokom jeseni gube svoju lisnu masu te ne pružaju privatnost sve do proleća kada ponovo olistaju. U vreme cvetanja listopadne žive ograde izgledaju vrlo živopisno. Kod mlađih listopadnih živih ograda često je potrebno i više od dve rezidbe godišnje. Orezuju se mladi izbojci i na taj način živa ograda podmlađuje. Kod cvetajućih živih ograda, rezidba se obavlja nakon cvetanja.

Zimzelene žive ograde su svakako češći izbor. Guste, zimzelene biljke sa debljim granama će na najbolji način pružiti privatnost i bezbednost, jer se lišće zadržava na biljci tokom cele godine.

Kod zimzelenih živih ograda važno je obratiti pažnju pošto nekim vrstama treba dosta prostora kada dostignu punu veličinu. Stoga treba napraviti veći razmak u redu prilikom sadnje.

Kako su zimzelene žive ograde češći izbor, napravićemo poređenje biljaka koje se koriste u tu svrhu.

Živa ograda od tuja

Tuja se ubraja u najčešće korišćene zimzelene biljke za podizanje žive ograde na našim prostorima. Postoji više vrsta tuja: kolumna, smaragdna, elegantisima, zlatna tuja, tuja kompakta i druge. Ono što je zajedničko gotovo svim tim vrstama jeste piramidalni oblik, visina do 6-7 m i širina oko 1 m. Nisu preterano zahtevne po pitanju uzgoja, imaju umerene potrebe za vodom, a mogu uspevati i na različitim tipovima zemljišta. Mahom se koriste za ograđivanje srednjih ili malih dvorišta. Ono što ih razlikuje jeste potreba za svetlošću - kolumna i zlatna tuja podnose polusenku, do, recimo, kompakt i elagantisima traže isključivo osunčanu poziciju.

Dotaći ćemo se dve najčešće vrste - smaragdna i kolumna.

Thuja occidentalis smaragd jeste jedna od najlepših vrsta i čest izbor za parkove i dvorišta. Odlikuje se valjkastom formom (kupast oblik), četinama smaragdno zelene boje. Može dostići visinu do šest metara i širinu oko metra. Guste je forme, jednostavna za održavanje. Dobro podnosi orezivanje, a najvažnije je ono u rano proleće. Takođe, u rano proleće je poželjna prihrana zahvaljujući kojoj će smaragdna tuja bolje napredovati, a četine imati intenzivniju boju.

Kako je vrlo pogodna za oblikovanje, možete je zasaditi duž cele ograde ili kombinovati sa drugim vrstama. U pojedinim dvorištima se može videti kao solitarno stablo. Sadi se na osunčanim ili polusenovitim pozicijama. Radi što boljeg ukorenjavanja, zemljište treba da je srednje vlažno (izbegavati sadnju u blizini stajaće vode), kisele do neutralne pH vrednosti. 

Smaragdna tuja je otporna na nepovoljne klimatske uslove, naročito na oštre vetrove i visoki minus tokom zime.

Thuja occidentalis Columna jeste jedna od najbrže rastućih - godišnji prirast ove biljke može iznositi oko 50 cm. Ima stubastu formu, dostiže maksimalno metar širine, a kako ne raste u širinu i zbog samog oblika u narodu je poznata i kao stubasta tuja. Tuja kolumna jeste vrlo otporna i „zahvalna” za naše podneblje - pored formiranja žive ograde, koristi se i za vetrozaštitne pojaseve. Osim toga, može se saditi u žardinjerama kao i većim saksijama.

Četine su svetlije zelene sa primesama žutih nijansi u jesen. Prilikom sadnje potrebno joj je obezbediti osunčanu poziciju. Uspeće i u polusenci, ali će u tom slučaju imati nešto ređe četine svetlijih nijansi. Odgovaraju joj različiti tipovi zemljišta, samo je važno da joj se obezbedi dobra drenaža.

Cena tuja zavisi od vrste, ali i veličine sadnice. Sadnica smaragdne tuje od 60 cm iznosiće oko 2-3 EUR, od 100 cm oko 6 EUR, dok za veću sadnicu - onu od 150 cm - treba izdvojiti oko 10 EUR. U mnogim rasadnicima pronaći ćete akcijsku cenu za veću količinu. Tuja kolumna koštaće približno isto.

Lovor-višnja kao živa ograda

Lovor-višnja (Prunus laurocerasus) je naziv dobila po svom izgledu. Naime, list ove biljke podseća na list lovora, dok je njen plod bobica tamne boje koja nalikuje na višnju. U pitanju je gust zimzelen grm koji poreklo vodi sa granica istočne Evrope i zapadne Azije, a koji je našao široku primenu u hortikulturi - lovor-višnja se nalazi u samom vrhu biranih sorti za formiranje žive ograde.

List lovor-višnje je sa gornje strane kožast, sjajan, tamnozelene boje, dok je sa donje bledozelen. Listovi su eliptični, blago nazubljeni i na vrhu zašiljeni. Biljka izgleda atraktivno i zelena je preko cele godine, pružajući zaštitu dvorištu svih 12 meseci. Pored dekorativnih, upadljivih listova i cvetovi lovor-višnje privlače poglede. Njeni beli, sitni, mirisni cvetovi su skupljeni u grozdove. Cveta u maju.

Lovor-višnja dostiže visinu oko 3-4 metra, zavisno od uslova sadnje. U pitanju je brzorastuća biljka koja raste od 30 do 60 centimetara godišnje, odnosno za 3 godine ima prirast oko 1,50 metar.

Veoma je otporna vrsta koja dobro raste i u urbanim sredinama, jer odoleva gradskom smogu. Može se saditi i na osunčanim i na polusenovitim i senovitim mestima, međutim, u hladu će sporije napredovati i grane će joj biti duže, pa se za sadnju, ukoliko to uslovi dozvoljavaju, preporučuje mesto sa dosta sunčeve toplote i svetlosti. Lovor-višnja će izdržati jak vetar, niske temperature (do -25°C), dok je manje tolerantna na suvomrazicu. Prilikom dugotrajnog mraza može se desiti da stradaju listovi biljke, najčešće ovogodišnji mladi listići, međutim, na proleće će se biljka bez problema obnoviti i krenuće da rastu mladice.

Velika prednost lovor-višnje jeste to što odlično podnosi orezivanje. Orezuje se po visini i po širini da bi biljka bila što bujnija, sa puno izdanaka na svakoj grani.

Orezivanje je naročito važno u prvim godinama rasta kako bi biljka oformila gustu krošnju i bolje se granala. Preporučljivo je da se s orezivanjem počne godinu dana od sadnje. Kada su biljke mlade, prvo orezivanje je potrebno izvršiti u martu, a drugo nakon cvetanja, u maju mesecu.

Kada je reč o sadnji, lovor-višnju možete zasaditi u rano proleće, krajem marta ili početkom jeseni. Mladice treba zasaditi na 40-50 cm razmaka ili 3-4 biljke po dužnom metru; već nakon tri godine će biljke ulaziti jedna u drugu, formirajući ogradu.

Sadnice visine 20-50 cm su oko 3-5 EUR dok su one visine 50-100 cm oko 9-12 EUR. Odrasle biljke, više od 100 cm, zapravo, do 160 cm su oko, 12-16 EUR.

Tisa kao vrsta zimzelene žive ograde

U prirodi, tisa će dostići visinu od čak 15-20 m, međutim, kao živa ograda uglavnom ne prelazi 5 m. Spada u spororastuće biljke te je najbolje kupiti veću sadnicu (godišnje naraste oko 20 cm). Mnoge više podseća na gust grm nego na drvo.

U pitanju je dvodoma biljka, što znači da muške i ženske šišarke rastu na zasebnim stablima. Na ženskim primercima se javljaju crvene bobice. Sa orezivanjem se može početi kod tanjih i mlađih grana, pritom vodeći računa o tome da se ne naruši njen osnovni oblik. Time se dobija kompaktna biljka, za zbijenim, neprozirnim četinama, koja nalikuje na skulpturu.

Tisa izuzetno dobro podnosi orezivanje, tpa se često koristi za stvaranje živih ograda kao i dekorativnih formi koje nastaju orezivanjem.

Osim sa drugim tisama, može se saditi i sa nižim zimzelenim rastinjem, niskim cvetajućim šibljem, ružama, perenama.

Tisa može doživeti duboku starost - smatra se jednom na najdugovečnijih drvenastih biljaka u Evropi. U Škotskoj su pronađene tise stare 2.000 godina.

Na dugim uspravnim granama nalaze se igličasti listovi, tamnozeleni i sjajni. Kora drveta menja boju iz crvenkasto-smeđe u sivo-smeđu, a tokom godina počinje da se ljušti. Tisa će uspeti na svakom tipu zemljišta koje je dobro drenirano. Odgovara joj i sunčani i senoviti položaj i može podneti i ekstremne zimske temperature do -25°C. Ipak, mlade grane može oštetiti ranoprolećni mraz. Podnosi gradske uslove.

Cena sadnice stubaste tise od 20-40 cm iznosi oko 6 EUR, od 80 cm iznosi oko 15 EUR, dok one 1,20 m koštaju oko 20-22 EUR.

Živa ograda od fotinije

U pitanju je brzorastuća zimzelena vrsta pogodna za žive ograde. Po obliku i boji listova slična je lovor-višnji, međutim, njena posebnost se ogleda u mladim izbojcima crvene boje koji vremenom poprimaju tamnije nijanse. Kada se živa ograda od fotinije gleda iz daljine, izgleda kao da je prepuna cvetova. Važno je redovno orezivati fotiniju kako bi imala što više crvenih mladica.

Fotinija voli sunčane ili polusenovite položaje, pošto u senci izbojci neće imati intenzivno crvenu boju, već će biti bleđi. Cveta tokom proleća malim belim cvetovima intenzivnog mirisa. U zavisnosti od intenziteta rezidbe njena visina iznosi od 1,5 do 3 m, a u širinu raste od 1,8 do 2,5 m.

Fotiniji je neophodno obezbediti ocedno tlo, dok prihrana nije potrebna osim ako je posađena na zemljištu siromašnom nutrijentima. Može podneti temperature do -15°C. Ukoliko se sadi na proleće potrebno joj je obezbediti veću količinu vode.

Preporučuje se malčiranje fotinije da bi se smanjio gubitak vlage iz tla i sprečio rast korova.

Cena sadnice fotinije nešto je skuplja od ostalih navedenih vrsta. Sadnica od 30 cm koštaće oko 7 EUR, a ona viša, od 100 cm iznosiće oko 20-25 EUR.

Ako odlučite da podizanje žive ograde i uređenje dvorišta prepustite profesionalcima, na raspolaganju vam stoje brojni ponuđači. Cena nacrta za uređenje dvorišta je oko 600 EUR. Nacrt obično sadrži raspored zasada, razne elemente po želji, staze i put u razmeri 1:100, a može biti i drugačiji. Stručnjaci koji se bave hortikulturom i pejzažnom arhitekturom, proučiće teren, zasaditi vrt ili srediti postojeću baštu. Sadnja prvo zahteva posetu stručnjaka koja će potrajati sat-dva, koliko je potrebno za pregled lokacije i preliminarni dogovor. Cena pejzažnih radova, odnosno, sadnica i rada zavisi od složenosti zahteva, potrebnih radova, veličine parcele i biljnih vrsta za koje se opredelite.

Kome poveriti uređenje dvorišta? Pošaljite upit odgovarajućim i ocenjenim stručnjacima za uređenje dvorišta u vašoj okolini - besplatno i bez obaveza!