Malteri - česta pitanja

1. Šta su malteri i kako se razlikuju od betona?

Malteri su građevinski materijali koji se koriste za lepljenje i spajanje različitih građevinskih elemenata kao što su cigla, kamen, blokovi i keramičke pločice. Osnovne komponente maltera su pesak, voda i vezivo. Vezivo je supstanca koja omogućava malteru da se stvrdne i dobije čvrstinu. Najčešće korišćeno vezivo je cement, premda se mogu koristiti i kreč ili gips, u zavisnosti od specifičnih potreba projekta.

2. Koje vrste maltera postoje?

Glavna razlika između maltera i betona je u sastavu i upotrebi. Osim peska, vode i cementa, beton sadrži i krupne agregate kao što su kameni fragmenti, pesak ili šljunak (takozvane frakcije). Beton se koristi za gradnju čvrstih konstrukcija kakvi su temelji, stubovi, ploče i putevi. Malter se, s druge strane, upotrebljava za manje zahtevne poslove kao što su lepljenje cigle i kamena te završni radovi na raznim vrstama površina.

3. Kako odabrati pravi malter za određeni zadatak?

1. Cementni malteri: To je najčešći tip maltera koji se koristi u građevinarstvu. Primenjuje se za lepljenje cigle, kamena, blokova i drugih građevinskih materijala. Cementni malter ima odličnu čvrstinu i izdržljivost.
2. Krečni malteri: Ta vrsta maltera se uglavnom upotrebljava za renoviranje i za očuvanje konstrukcije i strukture starih zgrada. Savitljiviji je od cementnog maltera i omogućava staroj zgradi da „diše“, što je važno za očuvanje graditeljskog nasleđa.
3. Hidraulični malteri: Malteri te vrste sadrže vezivo koje može da se stvrdne čak i pod vodom. Ti malteri se često koriste za priobalne strukture i slične objekte koji će biti konstantno izloženi velikoj vlazi.
4. Gipsani malteri: Malteri od gipsa se koriste za unutrašnje obloge i gipsane zidove. Brzo se stvrdnjavaju i daju glatku površinu.
5. Polimerni malteri: Malteri koji sadrže veštačke polimere su vodootporni i odlično drže. Često se koriste za lepljenje pločica na površinama koje su stalno izložene vodi i vlazi kao što su kupatila i kuhinje.

4. Kako pripremiti malter i koje su tačne razmere sastojaka?

1. Cementni malteri: Odnos od približno jednog dela cementa, 3 dela peska i dovoljno vode da se postignu željene gustina i kompaktnost smese, jesu osnovni sastojci. Međutim, preporučuje se da se uvek pažljivo pročitaju i prate uputstva proizvođača cementa, pošto se odnosi sastavnih elemenata mogu razlikovati u zavisnosti od vrste cementa.
2. Krečni malteri: Razmere za krečne maltere zavise od vrsta kreča i peska. Obično se koristi odnos od jednog dela kreča prema 2 do 3 dela peska. Voda se dodaje postepeno da bi se postigle odgovarajuća gustina i kompaktnost smese.
3. Hidraulični malteri: Odnosi za hidraulične maltere variraju u zavisnosti od vrste hidrauličnog veziva, premda je tipičan odnos oko 1 deo veziva prema 3 dela peska.
4. Gipsani malteri: Odnosi za gipsane maltere su obično oko 1 deo gipsa na 2 do 3 dela peska. Voda se dodaje postepeno da bi se postigla tačna gustina i kompaktnost smese.

5. Kako se malter nanosi na različite površine kao što su cigla, kamen i beton?

1. Nanošenje na ciglu i kamen: Pre nanošenja maltera na ciglu ili kamen, površina mora biti temeljno očišćena i navlažena. To omogućava bolje prianjanje maltera na površinu. Malter se nanosi lopaticom i gura u praznine između kamenova, blokova ili cigli. Površina se ravna gletericom.
2. Nanošenje na beton: Betonske površine takođe moraju biti očišćene i navlažene. Betonska površina treba stalno da je vlažna da bi se sprečilo to da upije vodu iz maltera pre nego što se stegne. Malter se nanosi posebnom gletericom, kojom se istovremeno gura u fugne elemenata od kojih se radi i oko njih.
3. Nanošenje na keramičke pločice: Prilikom lepljenja keramičkih pločica polimernim malterom, tanak sloj smese se nanosi na zadnju stranu pločice i na podlogu. Zatim se pločica pritisne na mesto i lagano utisne u malter da bi se pravilno pozicionirala i dobro učvrstila. Višak maltera se skida grubljom četkom.
4. Nanošenje na gipsane table: Za gipsane table se koristi gipsani malter koji se nanosi na spojeve između tabli. Nakon postavljanja tabli, gletericom se nanosi tanak sloj maltera. Zatim se spojevi oblepe završnim trakama i sve se zagladi.

6. Kako se sprečava pucanje ili skupljanje maltera?

Sprečavanje pucanja i skupljanja maltera zahteva pravilnu pripremu površine, precizno mešanje sastojaka i pravilnu tehniku nanošenja. To takođe uključuje osiguranje da se malter ne osuši prebrzo tokom nanošenja i da je površina zaštićena od vremenskih nepogoda tokom rada. Onda kada se pukotine već pojave, odmah treba preduzeti adekvatne mere: malter sa dodatkom vlakana je najbolji za saniranje pukotina. Upotreba ekspanzionih traka je još jedna opcija za sprečavanje daljeg pucanja ili širenja pukotina.

7. Kako osigurati čvrstinu i izdržljivost maltera?

Čvrstina i izdržljivost maltera su ključni za uspešan građevinski projekt. Da bi se obezbedila ova svojstva maltera, neophodne su: pravilna priprema površina, pravilna srazmera i dobro mešanje sastojaka, upotreba odgovarajuće tehnike nanošenja, zaštita maltera od prebrzog isušivanja te redovno održavanje fugni i površina. Primenom svih adekvatnih mera mogu se obezbediti uslovi da malter izdrži test vremena i opterećenja te zadrži svoje čvrstinu i kvalitet.

8. Kako se malter može obojiti?

Malter se može tonirati pigmentima koji se dodaju tokom pripreme. Osim toga, nakon sušenja se može okrečiti specijalnom bojom ili premazom. Boja se, međutim, u takvim slučajevima vremenom može isprati ili promeniti kolorit. U zavisnosti od vrste projekta, za fasadu se koriste i malteri pri čijem mešanju se ubacuje vrlo sitno bojeno kamenje, pesak ili šljunak pa se smeša njihovim tonovima nijansira.

9. Koje su prednosti i slabosti upotrebe maltera u poređenju sa drugim građevinskim materijalima?

Upotreba maltera ima svoje prednosti i slabosti u poređenju sa drugim građevinskim materijalima. Prednosti uključuju odličnu čvrstinu i adheziju, što omogućava pouzdano lepljenje i spajanje građevinskih elemenata. Takođe je vrlo fleksibilan, budući da ima poprilično različitih tipova i vrsta smesa kojima se raznim dodacima mogu dozirati i poželjne karakteristike. Povrh svega, malter je postojan materijal i godinama podnosi čak i nagle i ekstremne promene vremenskih uslova i temperatura, a pri tom ne gubi prvobitne estetske karakteristike.

Jedna od najbitnijih slabosti maltera je sušenje, pošto zahteva dosta vremena da potpuno očvrsne i sasvim se stvrdne. Osim toga, pošto je prirodan materijal podložan je promenama sredine u kojoj je -  majstorski rečeno „radi“ - zapravo, skuplja se i širi i zato puca, pa je neophodno pažljivo i precizno planiranje njegovog sastava i načina rada sa njim, što predstavlja izazov za manje iskusne graditelje.

10. Za koje materijale i površine malter nije pogodan?

Ne preporučuje se upotreba maltera na površinama koje su izložene stalnoj vlazi, kao što su podovi bazena ili tuš-kabina, jer ga voda razmekšava. Upotreba maltera se takođe ne preporučuje za površine izložene ekstremnim temperaturama, pošto širenje usled zagrevanja uzrokuje pucanje maltera. Što se tiče kompatibilnosti sa drugim sirovinama, nije pogodan za lepljenje stakla, plastike ni metala, jer ne obezbeđuje dovoljnu čvrstinu na ovim površinama.