Parcelacija

1. Kada je neophodna parcelacija?

Parcelacija je neophodna kada želite da podelite veći komad zemlje na nekoliko manjih (na primer, da biste prodali jednu ili više njih), da spojite dve zasebne u jednu ili da proverite ili promenite međe. Pojam parcelacije se stoga odnosi na sve intervencije i promene na postojećim ili novim (još neobeleženim) parcelama. Evidencija novonastalih parcela vrši se u katastru zemljišta, gde se izrađuje elaborat katastarske mere zemljišta. Stari broj parcele se briše tokom procesa parcelacije, pošto se novonastalo stanje uvodi pod novim brojem. Razlog za brisanje starog broja je lakše praćenje podataka iz istorije zemljišta.

Nove parcele se stvaraju deljenjem ili spajanjem postojećih parcela.

2. Zahtev za pokretanjem postupka i postupak parcelacije

2.1. Ko podnosi zahtev?

Zahtev za pokretanje postupka najčešće podnosi vlasnik parcele, premda ima slučajeva kada to zahteva i neki državni organ (restitucija ili sudski proces). Ako postoje različiti suvlasnici, zahtev moraju podneti svi zajedno, osim u slučaju parcelacije zemljišta ispod stambene zgrade, gde naručilac može biti suvlasnik, nosilac prava građenja, korisnik građevinskog zemljišta ili državni organ.

2.2. Parcelacija i elaborati

Uz zahtev za pokretanje upravnog postupka obavezno se prilaže i elaborat o parcelaciji. U slučaju sprovođenja parcelacije na osnovu dokumenta državnog ili lokalnog organa, mora se proveriti usaglašenost elaborata parcelacije sa planovima iz državnih ili opštinskih akata. U takvim slučajevima svi suvlasnici ne moraju biti saglasni sa pokretanjem postupka, pošto je obavezan zakonom. U praksi se na takav način parcelacija najčešće sprovodi pri merenjima za putnu infrastrukturu i pri realizaciji opštinskih i državnih prostornih planova.

2.3. Kako se parcelacija prikazuje u elaboratu?

U elaboratu se parcelacija prikazuje na sledeći način: prikazuju su nove parcele i nove granične linije kao i druge neophodne komponente izveštaja. Ako međe nisu uređene pre postupka parcelacije, sprovodi se obavezan pred-postupak regulacije za deo granice koji dodiruje nova parcela ili njen deo. Parcelacija i regulisanje međa se obično sprovode zajedno na osnovu jednog dokumenta. Objedinjena studija sadrži podatke iz elaborata i izveštaja o uređenju međa.

Parcelacija se može izvršiti i pored neslaganja oko toka i uređenja međa ili početka sudskog postupka oko njihovog uređenja.

3. Kada je parcelacija zabranjena?

Postoje slučajevi kada parcelacija nije dozvoljena ili je čak izričito zabranjena. Zabrana deobe se odnosi na parcele koje se prema nameni razvrstavaju u šumsko zemljište, čak i u slučajevima kada je šuma samo namenski deo. Zabrana podele šumskog zemljišta propisana je zakonom (Zakon o šumama „Službeni glasnik RS", br. 30/2010, 93/2012, 89/2015 i 95/2018 - dr. zakon) i u njemu se navode i dozvoljeni izuzeci.

4. Porez na nepokretnosti

Proces spajanja parcela najčešće se koristi zbog poreza na nepokretnosti. Parcelacija na taj način omogućava značajno smanjenje poreza na nepokretnosti ili osnovice za utvrđivanje poreza, što je veoma zgodno ako ne želite da prodate parcele u bliskoj budućnosti. Drugi razlog je takozvano lakše upravljanje zemljištem, jer se na spojenim parcelama mogu izvesti i drugi geodetski postupci koji inače ne bi bili izvodljivi. Spajanjem parcela, ponekad je moguće izbeći višestruko oporezivanje ili bar umanjiti obavezne iznose.