Zelena fasada - dašak prirode u urbanim sredinama

Zelena fasada predstavlja rasad ili skup biljaka koji je pričvršćen na spoljašnju površinu neke građevine. Biljke rastu uz fasadu, stvarajući sloj zelenila koji nudi brojne benefite. Ona se na drugi način može definisati i kao inovativno rešenje koje kombinuje botaniku i arhitekturu, pružajući niz ekoloških, estetskih i funkcionalnih prednosti.

Svedoci smo činjenice da je sve manje zelenih površina u gradovima, a svakodnevne obaveze i manjak slobodnog vremena nam često ne dozvoljavaju da organizujemo izlete u prirodu. Ipak, građevinarstvo je dalo niz odgovora na probleme ovakvog tipa, pa i na ovaj način, odnosno, unoseći „zelene elemente” u nove arhitektonske i građevinske projekte. U poslednjih dvadesetak godina, zeleni zidovi, krovovi i fasade se nameću kao efikasna rešenja kojima se utiče na urbani eko-sistem sa jedne strane, uz različite aspekte održive gradnje sa druge strane.

Zelena fasada najčešče se može videti na stambenim i poslovnim zgradama, ali se može naći i na nekim drugim objektima, poput javnih garaža, škola, bolnica i drugih prostora. Ovaj zeleni odgovor građevinarstva odlično je rešenje za novogradnju, ali se zelena fasada može dodati i na postojeće objekte.

Kako se dobija zelena fasada?

Kod zelenih fasada biljni pokrivač, najčešće sačinjen od puzavica, raste po fasadi stambenog ili poslovnog objekta. Biljke su posađene u podnožju zgrade (bilo da rastu iz tla ili iz žardinjera i sličnih podloga), a za površinu prianjaju ili direktno ili se penju po unapred postavljenoj metalnoj konstrukciji koja im služi kao potpora. Dakle, preko konstrukcija napravljenih od čeličnih ankera, sajli i mreža, biljke postepeno pokrivaju fasadu objekta. Zavisno od izbora biljaka i klimatskih uslova, zelenim fasadama biće potrebno nekoliko sezona da se potpuno razviju i dobiju željeni oblik.

Pre svega treba napraviti razliku između zelenih zidova i fasada, koja proističe iz podloge iz koje biljke rastu. Za razliku od zelene fasade, zeleni zid pored biljnog materijala sadrži i sloj organskog ili neorganskog supstrata koji im omogućava rast.

Zelena fasada nudi brojne prednosti

Sve prednosti zelenih fasada mogu se svrstiti u tri kategorije: funkcionalne, estetske i ekološke.

Kada je reč o funkcionalnim prednostima zelenih fasada važno je istaći da one deluju kao prirodni zvučni izolator koji apsorbuje gradsku vrevu, stvarajući na taj način tiši prostor, ugodniji za život. Tokom letnjih meseci one pružaju hladovinu i smanjuju refleksiju sunčeve svetlosti. To rezultira manjom potrebom za klimatizacijom, što dovodi do ekonomskih ali i ekoloških benefita - troši se manje energije. Zelena fasada takođe skriva od znatiželjnih pogleda, pružajući više privatnosti.

Estetske prednosti zelene fasade su očigledne. One unoše dašak prirode u urbane sredine i povećavaju zelene površine. Zelena fasada utiče i na samu vrednost nekretnine jer odaje utisak prirodnosti i svežine, poboljšavajući vizuelni identitet prostora. Ona oplemenjuje i najjednoličnije i najmonotonije prostore. Dobro je poznato da zelena boja opušta, stoga zelena fasada ima pozitivan uticaj na mentalno zdravlje ljudi.

Zelena fasada doprinosi redukovanju stresa i poboljšava koncentraciju i radnu produktivnost.

A kako glasi odgovor na pitanje, zbog čega je sve zelena fasada važna s ekološkog aspekta? Osim što predivno izgledaju, zelene fasade doprinose rešavanju pojedinih ekoloških problema. Biljke apsorbuju ugljen-dioksid čime se doprinosi smanjenju emisija gasova staklene bašte. One filtriraju čestice zagađenja iz vazduha, pospešujući njegov kvalitet. Ipak, jedan od najvažnijih benefita zelene fasade je to što ona deluje kao prirodan izolacioni sloj. Doprinosi boljoj toplotnoj izolaciji, zimi greje a leti hladi, čime se smanjuje potreba kako za hlađenjem tako i za grejanjem tokom hladnijeg dela godine. Ovo naravno rezultira manjom potrošnjom energije i stvaranjem povoljne mikroklime unutar i u neposrednoj blizini objekta.

Zelena fasada je trend koji ne prolazi

Vertikalan uzgoj biljaka poznat je još iz perioda pre nove ere - svi znaju za čuvene Semiramidine viseće vrtove u Vavilonu, jedno od svetskih čuda antičkog sveta, ali svoj razvitak i procvat doživljava zahvaljujući francuskom botaničaru Patriku Blanku koji se bavio istraživanjem ponašanja biljaka i njihovom prilagodljivosti na različite uslove sredine.

Naime, prilikom posete Tajlandu, Blank je uočio da brojne biljne vrste rastu na stenovitim liticima, kori drveća i drugim vertikalnim površinama. Bili su im potrebni samo stalni izvor vode, čvrsta podloga i dnevna svetlost. Uzimajući ovo u obzir, francuski naučnik od osamdesetih godina prošlog veka razvija vertikalne vrtove, stvarajući potpuno nov koncept ozelenjavanja gradova i kreirajući jedinstvenu sferu u oblasti dizajna koja predstavlja spoj botanike s arhitekturom i graditeljstvom.

Danas se zelene fasade mogu videti diljem naše planete, ukrašavajući svetske metropole i „razbijajući“ sivilo betonskih blokova. Znate li gde se nalazi najveća zelena fasada u Evropi? U pitanju je kancelarijski blok u srcu nemačkog grada Diseldorfa. Preko 30 hiljada biljaka prekriva fasadu petospratnog poslovnog objekta Kö-Bogen II. Projekt nemačke arhitektonske firme Ingenhoven Architects, kako se tvrdi, doprinosi prečišćavanju vazduha u istoj meri kao 80 stabala listopadnog drveća. Biljke su postavljene ne samo preko fasade, već i na krovu. Za ozelenjavanje građevine je izabran grab, koji je otporan, lak za održavanje a tokom zimskih meseci zadržava listove.

Cena ovog tipa fasade zavisi od njene površine, ali i vrste rastinja. Ukoliko ste se odlučili za zelenu fasadu i u potrazi ste za pouzdanim i iskusnim izvođačima koji će vam izvesti radove, pomoć možete potražiti na daibau.rs i to potpuno besplatno, brzo i jednostavno. Potrebno je samo da popunite upit na našem sajtu i ubrzo će vam se javiti izvođači s odgovarajućom ponudom.