Pesak za peskarenje - česta pitanja

1. Šta je peskarenje i kako funkcioniše?

Peskarenje je proces u kome se sitnije ili krupnije čestice peska ili neke vrste abrazivnog materijala raspršuju na određene delove ili cele površine pomoću vazdušnog ili vodenog mlaza pod pritiskom da bi se uklonili nečistoće različitog porekla, rđa, razni stari premazi ili da bi se stvorila željena tekstura. Peskarenje je efikasan metod čišćenja i pripreme površina za dalju obradu, pošto uklanja prljavštinu i čini podlogu manje ili više hrapavom, zahvaljući čemu razne vrste i tipovi boja, lakova, premaza ili veziva i lepka bolje prianjaju i duže traju.

2. Koje površine mogu biti peskarene?

Peskarenje se može koristiti za čišćenje i pripremu raznih površina, uključujući tu metal, beton, drvo, kamen, staklo i plastiku. Međutim, treba imati na umu da neke površine i nisu sasvim pogodne za takvu vrstu tretiranja ili zahtevaju poseban pristup. Najčešće se koristi za tvrde i otporne materijale kao što su metal i beton. Takve sirovine mogu da izdrže jače sile, oštrije abrazive i manje su podložni potencijalnim oštećenjima. Posebno se mora voditi računa o osetljivijim površinama kakve su drvo, staklo ili plastika. Peskarenje može, u većoj ili manjoj meri oštetiti ili promeniti teksturu, odnosno, strukturu ovih materijala. U takvim slučajevima preporučuje se upotreba manje agresivnih metoda površinske obrade, pogodnijih za osetljive materijale.

3. Kako funkcioniše peskarenje?

Peskarenje se izvodi kompresorom koji stvara jako strujanje, odnosno, jak mlaz vazduha ili vode koji ubrzava protok peska ili abrazivnih čestica te ga usmerava na površinu koja se obrađuje. Čestice se sudaraju sa tom površinom, a ti „udarci“ zapravo skidaju i uklanjaju nečistoće ili premaze. Tokom procesa se stvara oblak prašine, pa je važno obezbediti adekvatnu ventilaciju ili koristiti metode kao što je „bombardovanje“ u zatvorenim komorama.

4. Kako odabrati pravi pesak za peskarenje?

Najvažniji faktor pri izboru je veličina zrna peska, takozvana granulacija. Peskarenje može biti grubo ili fino, u zavisnosti od potreba i zahtevane obrade površine. Za grubo peskarenje se obično koristi krupniji pesak, dok se za fino peskarenje koristi sitniji. Pored veličine zrna, mora se uzeti u obzir i tvrdoća peska. Tvrdi pesak će efikasnije ukloniti nečistoće, ali isto tako može izazvati veće habanje površine. Za osetljivije materijale preporučljivo je izabrati mekši pesak ili alternativne abrazive koji ih neće oštetiti. Čistoća peska je takođe važan činilac. Pesak ne sme da sadrži nečistoće niti bilo kakve primese koje bi mogle da izazovu dodatne probleme ili površinsku kontaminaciju. Preporučuje se upotreba visokokvalitetnog peska koji ispunjava standarde za peskarenje.

5. Koja je optimalna veličina zrna peska za peskarenje?

Optimalna granulacija peska za peskarenje zavisi od specifičnih zahteva i vrste površinske obrade. Kod grubog peskarenja često se koriste čestice veličine između 0,5 mm i 2 mm. Krupan pesak efikasnije uklanja deblje i tvrđe premaze, jaču rđu, skorele masnoće ili tvrdokorne nečistoće. Za finije peskarenje, poput pripreme površina za farbanje, koriste se čestice veličine između 0,1 mm i 0,5 mm. Taj fini pesak stvara glađu površinu, pogodnu za nanošenje premaza, pošto osigurava bolje prianjanje na podlogu. Takođe je važno uzeti u obzir vrstu materijala koji se obrađuje. Neki materijali su osetljivi na grubo peskarenje i zahtevaju upotrebu sitnijeg zrna da bi se sprečila oštećenja.

6. Kako se peskarenje koristi u pripremi površina za farbanje?

Peskarenje je ključna faza u pripremi površina za farbanje. Proces peskarenja uklanja postojeće premaze, nečistoće i rđu te čini podlogu manje ili više hrapavom, što rezultira boljim prianjanjem novog premaza. Pre farbanja, prvo valja temeljno očistiti površinu i sa nje ukloniti sve ostatke bilo kog materijala - zapravo, mora da se dođe do „zdrave“ podloge. Zato se uz pomoć peskarenja skidaju stari slojevi kao što su boje, lakovi ili premazi protiv rđe. Nakon peskarenja, površina mora biti ponovo dobro očišćena što znači da svi ostaci peska i čestice prašine moraju biti uklonjeni da bi se osiguralo da će nanošenje novog premaza biti ravnomernije i kvalitetnije, a samim tim i trajnije.

7. Može li peskarenje oštetiti osetljive površine?

Da, peskarenje može oštetiti delikatne površine, tako da je važno da budete pažljivi u izboru odgovarajuće metode i abrazivnih materijala. Grubo peskarenje pomoću tvrdog peska ili prekomernog pritiska vazduha ili vode može prouzrokovati štetu na materijalu u vidu ogrebotina ili neželjenog tanjenja površine. Za osetljivije elemente kakvi su tanki limovi, proizvodi od drveta ili staklo, preporučuje se upotreba manje krupnog peska ili alternativnih abrazivnih materijala koji ih neće oštetiti. Delovanjem slabijim vazdušnim pritiskom ili mlazom vode uz poštovanje odgovarajuće tehnike, kao i svih pravila struke, ali i uz održavanje neophodne udaljenosti od površine, mogu se smanjiti rizici ovakvog tipa.

8. Kako se peskarenje koristi u restauraciji metalnih predmeta?

Metalni predmet se prvo temeljno očisti da bi se uklonile sve površinske nečistoće. Zatim se stavlja u kabinu za peskarenje ili se upotrebljava prenosivi kompresor. Peskarenje uklanja postojeće premaze, rđu i druge primese. Ono čini površinu manje ili više hrapavom, zahvaljujući čemu se i svi dalji koraci obrade bolje i lakše izvode - nanošenje novog premaza ili zaštitnog sloja. Nakon peskarenja, metalni predmet mora biti pravilno tretiran da bi se sprečilo ponovno rđanje ili korozija. To se obično postiže nanošenjem zaštitnih slojeva kao što su boje, lakovi ili antikorozivni premazi. Peskarenje omogućava restauraciju metalnih predmeta uz vraćanje prvobitnog izgleda i estetike, a samim tim i produženjem veka trajanja.

9. Koja je razlika između mokrog (vodenog) i suvog peskarenja?

Kod suvog peskarenja, vazdušni mlaz ubrzava čestice peska ili abrazivnog materijala i usmerava ih prema površini koja se tretira. Suvo peskarenje se tako koristi za skidanje nečistoća, premaza, rđe i za pripremu površina za dalju obradu. Kod mokrog peskarenja, pak, pesak ili abrazivni materijal se mešaju sa vodom da bi se stvorio dovoljno jak mlaz koji se usmerava ka površini koja se obrađuje. Mokro ili vodeno peskarenje se uglavnom primenjuje za osetljivije površine gde je potreban nežniji tretman da bi se sprečila oštećenja poput onih na betonu, drvetu ili kamenu. Prednost vodenog peskarenja je u tome što osigurava kontrolisanu i manje agresivnu obradu površine, čime se smanjuje i rizik od nastanka štete. Pored toga, peskarenje vodom smanjuje stvaranje čestica prašine, što je korisno kada se radi u zatvorenom prostoru.

10. Da li je peskarenje ekološki prihvatljiva metoda čišćenja površine?

Za peskarenje se može reći da je relativno ekološki prihvatljiv metod. Proces uvodi prirodne abrazivne materijale, ekološki prihvatljivije od hemikalija koje se koriste u nekim drugim metodama čišćenja. Pesak se reciklira i ponovo koristi, čime se smanjuju i količine otpada. Međutim, otpadnim peskom koji sadrži nečistoće, premaze ili rđu mora se pravilno upravljati. Otpadni pesak treba da se pravilno sakuplja, filtrira i reciklira ili odlaže u skladu s ekološkim propisima. Takođe je važno uzeti u obzir efekte prašine koja se oslobađa tokom procesa. Čestice prašine mogu predstavljati opasnost po ljudsko zdravlje. Zbog toga je važno koristiti adekvatnu zaštitnu opremu, kakve su maske sa filterima i zaštitna odeća, ali i obezbediti adekvatnu ventilaciju i uklanjanje prašine.

11. Koja je sigurnosna oprema potrebna za peskarenje i zašto je to važno?

• Zaštitne naočari sprečavaju čestice peska ili abrazivnog materijala da uđu u oči i izazovu povrede.
• Zaštita za lice poput vizira ili maski, može dodatno zaštititi lice od čestica i spreja.
• Maske sa filterima su važne za zaštitu respiratornog sistema od udisanja čestica prašine ili pare koja se oslobađa tokom peskarenja.
• Nošenje zaštitne odeće kao što su kombinezoni, rukavice i obuća važno je za sprečavanje povreda kože. Svi elementi za ličnu zaštitu treba da budu od izdržljivih materijala koji sprečavaju prodiranje peska ili abrazivnog materijala.
• Peskarenje ponekad stvara jaku buku, pa je važno da se koriste slušalice ili neki drugi vid zaštite sluha.
• U zavisnosti od specifičnih uslova i rizika na radnom mestu, može biti potrebna i dodatna zaštitna oprema: od raznih predmeta, strujnog udara ili hemijskih sredstava.