Postavljanje pločica

1. Podloga za keramičke pločice

Pločice mogu da se postavljaju na praktično svaku podlogu, pod uslovom da je ona čista, suva, ravna i da ima potrebnu nosivost. Sve nečistoće moraju se očistiti, naročito ako je površine već nečim obložena pa se ta obloga skida, a sve neravnine izravnati i nivelisati samorazlivnom masom. U slučaju da je podloga visokoporozna, mora se naneti i temeljni premaz za pločice. Nanošenje premaza pre postavljanja pločica osigurava i njihovo bolje prijanjanje za podlogu. Lepljenje pločica u kupatilu ili sličnim prostorijama s puno vlage, zahteva i nanošenje vodootpornog premaza.

2. Merenje pre postavljanja keramike

Kada se priprema podloge završi, sledi merenje prostora i nacrt rasporeda pločica. Merenje je ključno u smislu da se na osnovu tačnih mera može precizno izračunati i količina potrebnih keramičkih pločica. Ovde se obavezno mora naglasiti da se pri izračunavanju količine mora dodati i ono što je unapred otpisano kao otpad – naime, zbog sečenja i ukrajanja pločica uvek otpadne oko 10% pločica. Da biste na kraju dobili željeni rezultat, ako budete sami lepili pločice, znajte da prvo treba da pomoću zidarskog kanapa označite centar prostorije. Kanapi se razvlače od zida do zida, s naspramnih strana, i tamo gde se ukrste je centar od kog se počinje, a pločice se ređaju duž te linije.

Ako ste se posla prihvatili lično, predlažemo da pločice prvo poređate po podu, naročito ako je na njima neki dezen ili šara, da biste videli kako to izgleda i da bi sve bile lepo složene. Tek kada sve poslažete onako kako želite, počnite da ih lepite. Kada iste ili pločice jednake veličine lepite i na zid i na pod, trebalo bi da prvo lepite one na zidu, jer fugne na podu treba da se poklapaju s onima na zidu kako bi sve delovalo harmonično i ujednačeno.

2.1. Dijagonalno postavljanje pločica

Da bi pločice već na prvi pogled ostavljale utisak kakav želite, ne moraju se uvek lepiti pravolinijski. Dijagonalno lepljene pločice unose dinamiku u prostor, i premda je takav rad složeniji, skuplji i ima više otpada, mislimo da se itekako isplati. U ovom slučaju biće potrebno da kupite 15-25% pločica više, premda će sve zavisiti od ugla postavljanja. Kada kažemo dijagonalno lepljenje obično se misli na ugao od 45° kako bi se povezali naspramni ćoškovi zida, a zapravo to može da podrazumeva bilo koji ugao, tupi ili oštri, u zavisnosti od samog prostora i utiska koji biste hteli da ostvarite. Pre lepljenja pločica obavezno nacrtajte plan. I u ovom slučaju se počinje od centra, mesta ukrštanja dijagonala, prema ulovima ili od mesta koje se najbolje vidi.

3. Sekač pločica

Za uspešno i, najvažnije, ravno sečenje pločica koristi se poseban alat – sekač za keramiku. Sekač seče svaku vrstu pločica na tačno određenom mestu. Zapravo, njime se pločica zaseče, a onda odlomi rukom ili naročitim kleštima. Na mestima gde prolaze cevi instalacija ili su okrugli ventili, rupe se režu posebnim štipaljkama i to milimetar po milimetar. Umesto njih može da se upotrebi i aku-bušilica ili kružna testera. Sekač za keramiku je potencijalno opasan alat te ga koristite vrlo oprezno.

4. Lepak za pločice

Trajnost pločica zavisiće u dobroj meri i od izbora lepka. Lepak mora da bude odgovarajući vrsti pločica i podloge. Veće pločice su teže te zahtevaju jači lepak, odnosno, adhezivniji. Pločice mogu biti od različitih materijala, pa prema tome mora biti i lepak. Povrh svega, nije nevažna ni vrsta prostorije u kojoj se radi. Za one u kojima su česta i velika kolebanja temperature, kao u parnim kupatilima i saunama, mora se uzeti termootporni lepak za keramiku. Za prostorije s visokim procentom vlage, kakve su kupatila i bazeni, potreban je vodootporan lepak. Za spoljne ili nezagrevane prostore kupuje se lepak otporan na mraz. Vreća lepka je oko 5 EUR i ona je dovoljna za oko 4 m2. Kada kupujete lepak, obavezno obratite pažnju na rok upotrebe. Ako pločice postavljate na mokar malter, imajte na umu da se to mora završiti za 4 sata. Kada rastvarate lepak u vodi, striktno se pridržavajte uputstava proizvođača. Dobro napravljen lepak je od ključne važnosti za dugotrajnost i postojanost pločica.

5. Kako se lepe pločice?

Najpre lepak za keramičke pločice treba ravnomerno razmazati po podu i napraviti brazde nazubljenom stranom gleterice. Keramičke pločice se onda postavljaju jedna po jedna i blago utiskuju u lepak da „lepo legnu“, između njih se pobadaju distanceri (plastični krstići), a na kraju se pločice blago udare nekoliko puta gumenim čekićem. Distanceri se postavljaju zato da bi razmak među pločicama ostao jednak i pravolinijski. Kada se postave sve pločice, treba sačekati najmanje 12 sati da se lepak sasvim osuši.

6. Fugovanje pločica

Kada se lepak sasvim osuši, predstoji poslednji deo postavljanja keramičkih pločica, a to je fugovanje. Masu za fugovanje treba umutiti prema uputstvu proizvođača, a onda je dijagonalnim potezima nanositi u fugne, špahtlom i gletericom. Mora se paziti da svaka fugna bude potpuno popunjena, ali ne prepunjena. Posle svakog popunjavanja pločice treba prebrisati, da se na njima ne bi stvarale grudvice skorele fug-mase. Na kraju pločice i popunjene fugne treba da izgledaju kao slivena, ujednačena i glatka celina podne obloge. Poslednje što treba uraditi je sunđerastim delom gleterice proći celu površinu pločica da bi se skinuli svi ostaci. Sunđer, pri tom, treba stalno kvasiti čistom vodom. Na pločicama može da bude i ostataka cementa te se oni nakvase i običnim sirćetom, pa uklone četkom. Ugaone, diletacione i prelazne fugne se ne fuguju već izlepe lepljivom trakom i zadihtuju posebnim elastičnim silikonom.  

6.1. Postavljanje bez fugovanja

Postavljanje kjeramičkih pločica bez fugovanja je moguće, ali uz određene preduslove. Pločice koje se postavljaju bez fugni su tzv. rektifikovane. Rektifikacija je  zapravo obrada ivica pločica, odnosno, njihovo brušenje pod određenim uglom tako da one budu sasvim ravne i glatke te da naležu jedna uz drugu u idealnoj simetriji. Obične keramičke pločice se postavljaju s fugnama upravo zato što nisu idealno ravne te se popunjavanjem fugni cela površina niveliše i ujednačava. Međutim, njihova je slabost to što se brže „razglave“ i odižu s podloge, pa samim tim kraće i traju. Njih drži samo lepak, dok pločice s fugama drži i fug-masa.

7. Cena postavljanja keramičkih pločica

Za kraj teksta smo ostavili pitanje cena, pošto smo do sada govorili o polaganju pločica na pripremljenu podlogu i uz kupljen sav potreban materijal.

7.1. Cena postavljanja na pripremljenu podlogu, bez materijala

Okvirna cena usluga keramičara se kreće od 10 EUR/m2 do 15-18 EUR/m2 u Beogradu.

7.2. Cena postavljanja s pripremom podloge i materijalom

Okvirna cena za nabavku materijala i pločica I kategorije, srednjeg cenovnog razreda te pripremu cementne podloge i lepljenje pločica u enterijeru akrilnim lepkom debljine 0,5 cm s fugovanjem, može da košta oko 30 EUR/m2.

Dodatak:

Pitali smo jednog od naših stručnjaka-saradnika kakav je postupak fugovanja i da li se za to koriste neki specijalni proizvodi? Odgovorio nam je da pre svega koristi Sopro i PCI mase za fugovanje koje su nemački proizvodi. Kada se fuguju pločice, fug-masa se nanosi dijagonalnim pokretima s jedne na drugu stranu u oba smera, gumenom gletericom. Vrlo je važno da se fugne dobro popune, ostave nekoliko minuta, a onda prebrišu sunđerom. Pošto su pločice u najrazličitijim bojama prema želji kupaca, radi estetike je važno da i boja fugni bude što sličnija.

Informacije o cenama možete pogledati u našem kalkulatoru.

Pošaljite nam upit ili postavite pitanje.