Otvaranje vrata na sto načina

1. Krilno otvaranje vrata

Krilno otvaranje i zatvaranje jeste zapravo bočno kretanje vrata, a to je karakteristično za jednokrilna, dvokrilna ili, ređe, višekrilna vrata. Jednokrilna i dvokrilna vrata se smatraju standardnim i slobodno se može reći da su tipična za većinu domova, što potvrđuje i statistika prodaje. Ulazna, sobna, balkonska, pa čak i garažna vrata mogu biti ovog tipa. Krilno otvaranje i zatvaranje se smatra najefikasnijim sistemom kretanja u smislu zaptivanja i smanjenja potencijalnih energetskih gubitaka u poređenju sa sistemima koji imaju klizna ili preklopna vrata.

S druge strane, zauzimaju mnogo više prostora od, recimo, kliznih vrata. Toga radi, u vreme planiranja i projektovanja, valja obratiti pažnju na pozicioniranje i ugradnju - drugim rečima, mora se voditi računa o tome da se vrata otvaraju na unutra ili upolje te da se u tom prečniku ne sme nalaziti ništa što bi to kretanje ometalo, odnosno, sprečavalo slobodan prolaz, bilo da su to komadi nameštaja bilo komadi pokućstva.

Krilna vrata se najčešće koriste za pregrađivanje unutrašnjih prostora i kao ulazna vrata, dok su dvokrilna ili višekrilna češća kao balkonska i garažna vrata ili ulazi u javne zgrade.

2. Klizno otvaranje vrata

2.1. Klizno otvaranje za optimalno iskorišćenje prostora

Kliznim načinom otvaranja vrata dobija se veća korisna površina u enterijeru. Ako se kod krilnih mora obratiti pažnja na položaj nameštaja i pokućstva iza i ispred vrata, sa kliznim takvih problema nema. Jedina „mana“ koja im se pripisuje je lošije zaptivanje, a samim tim i nešto veći energetski gubici prilikom zagrevanja ili hlađenja prostorija. Sistem kliznog otvaranja se stoga pretežno koristi za unutrašnja i balkonska vrata te panoramske zidove i prozore.

2.2. Klizna unutrašnja vrata

Klizna unutrašnja vrata su pogodna za manje stanove i prostorije gde bi se ugradnjom krilnih vrata izgubilo još više mesta u ionako skučenom prostoru. Zato su klizna unutrašnja vrata najbolje rešenje za stanove u kojima nedostaje komocije. Klizna vrata se smatraju mirnijom i tišom varijantom (ne mogu se zalupiti) u odnosu na obična, krilna sobna vrata, a istovremeno su dostupna u skoro bezbroj varijanti dekora (imitacija prirodnih materijala), dezena, boja i veličina. Klizna vrata, kako im sam naziv kaže, „klize“ šinama, koje kao i vođice pomoću kojih se kreću, mogu biti vidni ili sakriveni sistem. Osim toga, sistem može biti plafonski i zidni, a samo krilo ili klizi duž zida ili ulazi u „kasetu“, posebno napravljenu u njemu. Poslednja karakteristika po kojoj se razlikuju od drugih vrsta je i to da mogu biti viseća (kreću se samo po gornjoj šini) ili fiksirana (imaju šine sa točkićima i na gornjoj i na donjoj strani). 

Klizno otvaranje vrata u unutrašnjosti prostora se može izvesti tako da vrata stoje uza zid ili ulaze u njega.

2.3. Klizna balkonska vrata i panoramski zidovi

Podizno-klizni sistem otvaranja

Podizno-klizni sistem kretanja funkcioniše tako da se krilo blago podiže pre otvaranja, a zatim klizi duž šine pored fiksnog dela. Krila nisu u istoj ravni, ali zid se ipak čvrsto zatvara te je dobro toplotno izolovan i obezbeđuje prijatnu klimu. Podizno-klizni sistem otvaranja je pogodan za raspone većih dimenzija - za panoramske prozore i zidove.

Nagibno-klizni sistem otvaranja

Nagibno-klizni sistem karakteriše to što se krilo otvara izvlačenjem, tako da se prvo otvara samo kao za ventilaciju (kant-ventus), a zatim se izvlači ispod. Dakle, prvo krilo može da klizi pored fiksnog dela iako su oba u istoj ravni.

3. Preklopno otvaranje vrata

Sklopiva vrata se sastoje od više segmenata ili panela koji se otvaraju preklapanjem po sistemu harmonike i slažu jedan preko drugog „u hodu“. Ima više opcija metoda i pravaca otvaranja: otvaranje svih panela na jednu stranu te parcijalno otvaranje nalevo ili nadesno u odnosu na centralni noseći stub, što znači da se polovina broja krila preklapa na desno, polovina na levo.

U poslednje vreme, preklopna vrata se sve više koriste u modernim, savremenim kućama kao pregradni zidovi, odnosno, paravani koji odvajaju delove raznih namena u istom otvorenom prostoru. Šta više, pokazali su se vrlo poželjnim i krajnje praktičnim, budući da vrše funkciju, a ne zauzimaju mesta.

4. Segmentno otvaranje vrata

Metoda otvaranja po delovima, odnosno, segmentima, je tipična za garaže, skladišta i manje prodavnice. Razlikuju se dva tipa otvaranja:

4.1. Segmentna podizna garažna vrata

Segmentna vrata su najčešći izbor za zatvaranje garažnih otvora. Vrata se sastoje od pojedinačnih delova koji se nazivaju lamelama. Ti delovi se kreću profilisanim šinama, nagore i nadole, otvarajući ili zatvarajući garažu. Pri otvaranju segmenti se podižu jedan za drugim i na vođicama klize pod plafon. Takva konstrukcija ispod plafona zauzima minimalan prostor, dok vrata omogućavaju maksimalan prolaz i puno svetlosti. Segmentna vrata nude najefikasnije zaptivanje od svih vrsta garažnih vrata, pošto su izolovana sa sve četiri strane takozvanim trajno elastičnim zaptivkama otpornim na sve vremenske uslove. Lako se mogu montirati na praktično bilo kom servisnom prostoru.

4.2. Segmentna klizna garažna vrata

Kao i podizna garažna vrata, segmentna klizna se sastoje od pojedinačnih delova - lamela. Jedina razlika je u pravcu kretanja - ovo je sistem bočnog kretanja vrata, pa se ona ne podižu već klize duž zida garaže ili susednog objekta. Konstrukcija zauzima minimalan prostor, pa su vrata pogodna za niže garaže, one kojima su otvori za vrata manji ili imaju kaskadni plafon sa nosećim stubovima, pa se vrata ne mogu kretati uz njega.

5. Podizno otvaranje vrata

Podizna garažna vrata su zapravo model kome je celo krilo iz komada i zato se tako cela podižu i spuštaju. Takođe idu pod plafon, ali se ne kreću šinama već rotiraju oko osovine fiksirane za bočne stranice garažnog otvora. Za razliku od segmentnih podiznih vrata, ova su vrata najčešće metalna i slabije izolovana ili neizolovana, pa zato i slabo dihtuju. Toga radi se mahom i koriste za garaže ili skladišne prostore koji se ne greju, pa im nepropusnost i nije bitna karakteristika. S druge strane, isto važi i za slabiju osvetljenost unutrašnjosti.

6. Navojno otvaranje vrata

Sistem otvaranja koji liči na spuštanje i podizanje roletni naziva se navojnim, a vrlo je tipičan za vrata na garažama, skladištima ili radnjama. I u tom slučaju vrata su sastavljena iz pojedinačnih lamela, ali užih, tako da se pri podizanju namotavaju oko šipke i smeštaju u kućište koje može biti s unutrašnje ili spoljne strane otvora, zavisno od prostora koji je na raspolaganju. Lamele na ovakvim vratima su širine oko 10 cm i ispunjene su nekim izolacionim materijalom.