Šta sve treba da znate o drvenim fasadama?

1. Izrada drvene fasade

Konstrukcija drvene fasade sastavljena je od tri glavne komponente. Zid na koji se fiksira drvena fasada može biti drveni, betonski ili zidani, pa se na osnovu toga biraju vrste nosača i ankera. Prvi sloj je (1) izolacija. Obično se koristi kamena vuna jer se lakše postavlja između ALU ankera. Dužina ankera se prilagođava debljini izolacije koja može biti između 5 i 20 cm. Zatim se na L ili T profil (2) postavljaju drvene letve između kojih ostaje prazan prostor, odnosno, vazdušni kanal koji je i suštinski element ventilisane fasade - njegova je glavna uloga da slojem vazduha objekt štiti od hlađenja i pregrevanja.

Drvene lajsne su oslonac za završni sloj drvene fasade, koji se po želji može prilagoditi. Važan je razmak lajsni i njihov pravac. Bolje je kada su postavljene uspravno, pošto voda sa njih slobodno curi. Kada idu horizontalno, svaka lajsna mora da se zaseče pod određenim uglom da voda ne bi oticala gornjom ivicom ni ulazila u fasadu. 

2. Vrste drveta za drvene fasade

2.1. Sibirski ariš

Fasada od ariša ima vrlo dobru prirodnu otpornost, tako da joj nije potrebna dodatna hemijska zaštita. Zbog UV zraka arišu vremenom boja bledi i menja se dok ne postane sivkava, što mu daje posebnu patinu. Što je stariji, to mu je boja lepša i postojanija. Promena prirodne boje drvene fasade je normalan proces koji važi za sve vrste netretirane drvne građe.

Ako hoćete da sačuvate boju svežeg drveta, ono mora biti premazano najmanje dva puta bezbojnom lazurom u tankim slojevima. Premaz se mora obnavljati svake dve do tri godine. Ariš pripada srednjem ili nižem cenovnom rangu drvne građe, a otpornost mu je uporediva sa borovinom. Čvrstina drvene fasade od ariša rangirana je u grupu teških do srednje tvrdih.

2.2. Smreka

Smrekovina se smatra manje otpornom građom za fasade pošto je u grupi mekših vrsta. Budući da slabije podnosi vremenske promene za nju je uvek neophodna primena hemijske zaštite. Prvi sloj koji se nanosi na sirovo drvo je impregnacija. Ona produžava trajnost drveta i štiti ga od atmosferskih uticaja. Za finalizaciju smrekove drvene fasade moraju se ponovo naneti tanki slojevi bezbojnog laka.

3. Drvena fasada sa kliznim senilima

Kapci su tradicionalno rešenje koje doprinosi završenom izgledu fasade, a ujedno su i najčešće birana zaštita za prozore. U savremenoj arhitekturi drveni brisoleji kao vrsta kliznih senila sve su traženiji, pa samim tim i zastupljeniji kao svojevrsna zamena. Drveni brisoleji, puni, perforirani ili lestvičasti, koji se postavljaju na klizne vođice, jesu funkcionalni elementi, a ujedno doprinose modernom izgledu drvene ili malterisane fasade.

Klizna senila imaju konstrukciju, odnosno, okvire od drveta ili metala (farbane bojom ili prahom) te potkonstrukciju od letvi čiji raspored i razmake određuju arhitekta ili projektant. Vođice su metalne, obično napravljene od aluminijuma. Točkići koji omogućavaju kretanje drvenog zastora kreću se duž aluminijumske šine, zapravo, ALU profila.

4. Održavanje drvene fasade

Dobro projektovane i postavljene drvene fasade i senila izuzetno su izdržljivi. Ako volite prirodno starenje drveta i sivu patinu, onda će fasada i bez posebnog održavanja trajati više decenija. Želite li, pak, da sačuvate izgled sveže isečenog drveta, ono mora biti impregnirano. Ulje koje košta oko 10 EUR/litar mora da se premazuje svake godine, dok one bolje vrste i tipovi kao dvokomponentna i trokomponentna ulja, poput onih za oko 40 EUR/litar, zahtevaju obnovu na svake 3 do 4 godine.

5. Cena drvene fasade

Cena drvene fasade zavisi, pre svega, od izbora drvne građe (sibirski ariš, smreka itd.), od debljine izolacije i načina rada. Fasada s potkonstrukcijom od sibirskog ariša i termoizolacijom od kamene vune debljine 15 cm, može da bude između 40 i 75 EUR/m2.

Informacije o cenama možete pogledati u našem kalkulatoru.