Građevinska dozvola za dogradnju

1. Šta je dogradnja?

Proširenje kao novi objekt, prema Pravilniku o klasifikaciji objekata, smatra se nezahtevnim. U tu su kategoriju svrstane, recimo, šupe, nastrešnice za automobile, letnje kuhinje, saune, manje zimske bašte i slični pomoćni prostori. Dogradnja je zakonom definisana kao objekt manjih dimenzija, mahom  prizemni, koji je strukturno povezan sa postojećim glavnim objektom.

2. Da li mi je potrebna građevinska dozvola za dogradnju?

Dogradnja ili proširenje, zakonski gledano, smatra se novogradnjom, pa je za nju obavezno pribaviti važeću građevinsku dozvolu. Šta više, pošto će proširenje služiti za stanovanje neophodni su i građevinski planovi i projekt. Zapravo, procedura i celo izvođenje isti su kao i za bilo koji glavni objekt na parceli, a razlikuje se samo obim radova, pa je zato neophodna kompletna dokumentacija koju priprema projektant ili arhitekta.

Pravosnažna građevinska dozvola je stoga potrebna u svakom slučaju, isto kao i kada se gradi nova zgrada koja uključuje dogradnju (proširenje) i nadgradnju, a čime se menja spoljašnji oblik prvobitnog objekta. Važeću građevinsku dozvolu izdaje nadležna upravna jedinica. Najiskrenije bismo vam preporučili da angažujete stručnjaka koji će vam pomoći da kroz ovaj proces, što njegov pravni, što izvođački deo, što lakše prođete.

3. Građevinska dozvola za dogradnju - primer

Da bismo ilustrovali ovo o čemu govorimo, uzećemo primer iz prakse: investitor želi da postojećoj stambenoj zgradi dogradi samostalnu jedinicu u vidu sobe od 20 m2, koja će se koristiti kao zimska/letnja kuhinja, a čiji će ravan krov služiti kao terasa i imaće sopstveni krov. 

U Pravilniku o razvrstavanju objekata prema složenosti gradnje precizirano je da dograđeni deo glavnog objekta mora biti prizeman da bi se zakonski smatrao nezahtevnim.

U svakom slučaju, imajte na umu da se dogradnja kao i nadgradnja smatra gradnjom novog prostora izvan gabarita postojećeg objekta, bez obzira na to što u fizičkom i tehničkom smislu sa njim čini jedinstvenu celinu. Prvo se mora tražiti informacija o lokaciji na osnovu koje će se videti da li je uopšte dozvoljena gradnja i kakva. Na osnovu tih podataka dobijaju se i takozvani lokacijski uslovi, koji uz ostale neophodne dokumente čine projekt na osnovu kog se traži odgovarajuća građevinska dozvola.