Ventilisane fasade

1. Ventilisane fasade

1.1. Šta je ventilisana fasada?

Ventilisana fasada je fasada odvojena od zida. Sa stanovišta finansija, to je skuplja verzija u odnosu na kontaktnu, čiji se slojevi naslanjaju jedan na drugi i završavaju malterisanjem. Toga radi je i sasvim retka na porodičnim kućama, a uobičajenija na poslovnim i trgovinskim objektima. Glavna razlika u odnosu na kontaktnu fasadu je vazdušni kanal koji se ostavlja između toplotne izolacije i završnog fasadnog sloja. Bez obzira na vrstu materijala za završnu obradu, fasadna obloga fizički ne dodiruje spoljni zid niti toplotnu izolaciju.

Kod ventilisane fasade fasadna obloga je za više centimetara odvojena od toplotne izolacije. Time se stvara vazdušni kanal između zida i fasadne obloge.

1.2. Gde se koriste ventilisane fasade?

Ventilisane fasade se smatraju kvalitetnijim i izdržljivijim, zbog čega su naročito pogodne za poslovne objekte, budući da se investitori uvek radije opredeljuju za dugoročnije smanjenje troškova održavanja. Ventilisana fasada je nešto skuplja od klasične, kontaktne, zbog zahtevnije ugradnje, pa je zato manje isplativa za porodične kuće. Povrh svega, ako se za beskontaktnu fasadu uzmu i skuplji materijali poput prirodnog kamena, visina investicije se višestruko uvećava.

2. Čemu služe ventilisane fasade?

Primarni zadatak vazdušnog kanala u strukturi ventilisane fasade je eliminisanje vlage koja zimi prelazi iz objekta u okolinu. Vazdušni kanal na taj način obezbeđuje ventilaciju ili prolaz vodene pare iznutra ka spolja kada je to neophodno. Tokom letnje sezone, ovako napravljen kanal sprečava pregrevanje prostorija i prekomerno hlađenje zimi. Budući da je vruć vazduh lakši, on se penje, a hladan je teži i pada prema zemlji - toga radi prostor koji se ostavlja za ventilaciju fasade mora imati odgovarajuće otvore i sa donje i sa gornje strane. Ulazi i izlazi iz ventilacionog kanala zaštićeni su pojasnim mrežama koje sprečavaju ulaz i zadržavanje insekata i životinja u tom sloju.

3. Ventilisane fasade: prednosti

Premda su investicije ovakvog tipa, istini za volju, poprilično skuplje, ventilisane fasade imaju prednosti u odnosu na kontaktne koje čine da se ulaganja itekako isplate. Prednosti su njena izdržljivost, odnosno, dugotrajnost, veći kvalitet i, pre svega zavidna energetska efikasnost. Prednosti ventilisane fasade su i mehanička otpornost, protivpožarna zaštita i mala specifična težina te dobra zvučna izolacija.

Ono što se kroz godine trajanja fasade možda pokaže najvećim benefitom jeste jednostavnost održavanja, eventualnih sanacija i renoviranja, budući da neće biti potrebno rušenje niti prodiranje u konstrukciju. Svi vodovi se mogu naknadno razvesti iza ventilisane fasade, praktično bez ikakvog posezanja u nju.

Sistem ventilisane fasade može se koristiti i u montažnoj gradnji, gde se za toplotnu izolaciju koriste prirodni materijali (ploče od drvenih vlakana, celuloznih ljuspica i slično).

4. Postavljanje ventilisane fasade

Na nosivi spoljni zid objekta (AB zid) postavlja se metalna potkonstrukcija. Zatim sledi izvođenje toplotne izolacije, koja se pričvršćuje na površinu zida posebnim fiksatorima (ankerima). Toplotna izolacija treba da je dovoljno elastična da savršeno prijanja uz sve neravnine na spoljašnjem zidu. Termoizolacija potom mora da se obloži i membranom ili folijom koja će je štititi od vode, vlage i prašine. Istovremeno se na taj način omogućava prolaz vodene pare na površinu, koja potom isparava u vazdušnom kanalu.

5. Ventilisana fasada i toplotna izolacija

Kod ventilisanih ili beskontaktnih fasada važno je da se upotrebi vrsta i tip termoizolacije koja ne upija vlagu i istovremeno je paropropusna. Obično se koristi staklena ili kamena vuna, ređe EPS (ekspandirani polistiren) ili XPS (ekstrudirani polistiren).

6. Vrste fasadnih obloga za ventilisane fasade

Završna obloga ventilisane fasade može se napraviti od bilo kog materijala. Popularan materijal za završnu fasadnu oblogu je vlaknasti cement, premda to mogu biti i cigla, lim ili drvo. Kada se radi o drvenoj fasadnoj oblozi preporučuje se ariš, s tim da se prilikom ugradnje mora voditi računa da se preko potkonstrukcije postavi paropropusna folija. Prirodni ili veštački kamen, keramičke pločice i slično su takođe popularne fasadne obloge. U svakom slučaju, obloga mora biti dobro pričvršćena za potkonstrukciju, jer će samo na taj način odolevati vremenskim uticajima.

7. Cena ventilisane fasade

Koliko koštaju ventilisane fasade? Ventilisana fasada je 2-3 puta skuplja od klasičnih sa završnim malterisanjem i zato je prava retkost na porodičnim kućama. Cena ventilisane fasade zavisi, pre svega, od debljine i vrste termoizolacije, materijala potkonstrukcije, materijala za fasadnu oblogu i, svakako, izvođača radova.

7.1. Aluminijumska ventilisana fasada

Okvirna cena ventilisane fasade od aluminijumskih kompozitnih panela po izboru investitora, koja uključuje i postavljanje izolacije od mineralne vune debljine 15 cm na aluminijumsku potkonstrukciju sa vazdušnim kanalom prečnika od najmanje 4 cm, iznosi oko 70 EUR/m2.

7.2. Kamena ventilisana fasada

Okvirna cena za fasadu od tesanog prirodnog kamena, okačenu na skrivenu potkonstrukciju sa svim materijalom za fiksiranje i okovima, uz izradu izolacije od kamene vune od 15 cm je oko 80 EUR/m2.

7.3. Ventilisana fasada od opeke

Indikativna cena fasade od cigle, od lakih elemenata po izboru investitora, a koja uključuje i postavljanje izolacije od mineralne vune debljine 15 cm na aluminijumsku potkonstrukciju i odgovarajuće sistemsko ankerisanje, iznosi oko 60 EUR/m2.

7.4. Vlaknasto-cementna ventilisana fasada

Cena ventilisane fasade od vlaknasto-cementnih kompozitnih panela po izboru investitora, koja uključuje i postavljanje izolacije od mineralne vune debljine 15 cm na aluminijumsku potkonstrukciju sa vazdušnim kanalom od najmanje 4 cm, iznosi oko 50-90 EUR/m2.