Odvođenje atmosferskih voda sa ravnog krova

1. Spoljna ili unutrašnja drenaža ravnog krova

Drenaža se sa ravnog krova može vršiti na više načina. Da bi se kišnica efikasno odvodila sa krovnih površina, mora se prvo imati u vidu odgovarajući nagib krovne kosine i kontinuirana hidroizolacija, kako s unutrašnje strane krovišta tako i sa spoljne strane, a naročito oko ivica strehe.

Na konstrukciju ravnog krova, koja je najčešće betonska, treba prvo naneti novi sloj betona ili na neki drugi način uspostaviti pad od 2% do 5%, pošto će, u suprotnom, voda suviše sporo oticati ili stagnirati. Sva voda se mora pažljivo kanalisati, tačnije, usmeriti u horizontalne ili vertikalne odvode.

2. Spoljni odvodi sa ravnog krova

Spoljni odvodi sa ravnog krova najčešće su zapravo kanali i oluci sa prelivnicima kojima se voda sliva. Iz tih kanala voda otiče ili horizontalno preko potkrovlja ili vertikalno, niz oluke, niz fasadu do tla. Takva drenaža ima nekoliko prednosti. Prvi je da nisu potrebni nikakvi proboji u krovnoj ploči niti slivnici, što praktično znači da se ne rizikuje curenje u konstrukciji niti je potrebno zagrevanje oluka (https://www.daibau.rs/clanak/589/sistem_za_grejanje_oluka). Još jedna prednost je, ujedno, znatno jeftiniji način odvodnjavanja. Glavna slabost ove metode drenaže su oluci duž fasade na više mesta, što je uistinu estetski, a ne tehnički problem.

3. Unutrašnja drenaža ravnog krova

Unutrašnji odvodi kišnice sa ravnog krova jesu češće rešenje. Voda ulazi i teče niz tačkaste slivnike, koji ne samo da je odvode sa površine, već je sakupljaju i iz drugih slojeva ravnog krova, kao što je izolacija.

Voda iz vertikalnih odvoda se sliva grupisanim cevima, pa kroz konstrukciju odlazi u meteorsku kanalizaciju. Ako sami organizujete izvođenje radova, naglasite izvođačima koje angažujete da, bilo da betoniraju površinu ili postavljaju neki drugi završni materijal, obavezno ostave otvore za slivnike te pravilno urade kosinu.

4. Gravitaciono i vakuumsko odvodnjavanje ravnog krova

Manje moderan način odvoda vode sa ravnog krova je klasična drenaža slobodnim padom ili gravitaciono odvodnjavanje. To znači da voda slobodno i polako otiče sa krova niz oluke. Položaj slivnika, dimenziju poprečnog preseka odvodnih cevi i drugih elemenata određuje projektant mašinskih instalacija na osnovu proračuna površine krova i prosečnih godišnjih padavina u datom mestu.

Gravitaciona drenaža bolje funkcioniše kada su zgrade niže i kada su krovovi većeg nagiba. Pogodnije je i tamo gde se, zbog konstruktivnih razloga, ne može izbeći veći broj kolena i drugih „čepova” na vertikalnim odvodnim cevima na nižim delovima objekta.

Gravitaciono odvodnjavanje se preporučuje i za krovove sa manjom površinom. Klasična drenaža slobodnim padom je najčešće rešenje za ravne krovove porodičnih kuća.

Drugi, mnogo složeniji, ali istovremeno i pouzdaniji sistem je odvođenje atmosferskih voda pod pritiskom. Takav sistem koristi gravitaciju i vakuumom „vuče“ vodu sa površine krova. Planiranje potisnog sistema vrši se softverski, što je komplikovanije pošto ceo posao mora da izvrši firma specijalizovana za tu vrstu posla. Toga radi je mnogo celishodniji za veće, javne ili poslovne objekte.

5. Odvodnjavanje zelenih krovova

Zbog sve veće izgradnje i urbanizacije, u gradovima je sve manje zelenih površina. Kao rezultat toga, sa sve jačim pljuskovima, kanalizacioni sistemi su često preopterećeni te vodotokovi brzo rastu i neretko izazivaju poplave. Zeleni krovovi zadržavaju i do 50% vode u godišnjem proseku, pa odvođenje atmosferskih voda sa zelenih krovova značajno smanjuje opterećenje gradske kanalizacije. Toga radi se zelenim krovovima u gradovima može umnogome doprineti većoj ekološkoj ravnoteži i smanjiti opterećenje kanalizacionih sistema.

U praksi se najčešće primenjuju dve vrste zelenih krovova:

5.1. Zeleni ravni krovovi s ekstenzivnim ozelenjavanjem

Zeleni krovovi s ekstenzivnim ozelenjavanjem su oni koji su nasuti slojem zemlje minimalne debljine, dovoljne za rast rastinja i zelenila koje trpi ekstremne uslove.

5.2. Zeleni ravni krovovi s intenzivnim ozelenjavanjem

Zeleni krovovi s intenzivnim ozelenjavanjem omogućavaju rast cveća, trave, žbunja, pa čak i drveća. To zahteva intenzivnu negu, redovno zalivanje i đubrenje, što diktira i stvaranje odgovarajućeg drenažnog sistema. Odvodi sa dodatnim elementima, koji su kompatibilni i sa klasičnim slivnicima za ravne krovove, pogodni su za bezbednu i efikasnu drenažu stajaće vode. Delovi ovakvog sistema su izrađeni od polimerskog betona i lagani su, otporni na vremenske uslove te omogućavaju izvođenje drenaže u različitim vrstama uređenja.