Kamini na drva - vrste i cene

1. Kamini na drva imaju mnoge prednosti

Kada se govori o kaminima na drva, zapravo se misli na one s integrisanim kaminskim uloškom. Takvi kamini na drva nude mnoge prednosti. Jedna od najočiglednijih je da u svakom domu stvaraju domaćinsku i gostoljubivu atmosferu koliko i pozitivna osećanja topline i ušuškanosti. Ništa bolje ne pristaje hladnim zimskim večerima od čitanja i ispijanja čaja pored kamina. Pored toga, kamini na drva imaju i druge, funkcionalne prednosti. Oni su, u stvari, čitav sistem koji služi ravnomernom zagrevanju prostora, pošto toplotu emituju u tri „etape“: tu je prvo direktno grejanje kroz staklo, zatim zagrevanje toplim vazduhom iz ventilacionih otvora, i na kraju, zahvaljujući isijavanju, odnosno, zračenju, koje se iz ložišta prenosi na okolinu. Sve se više ljudi ponovo odlučuje za gradnju, instalaciju ili restauraciju kamina, budući da se njegovom upotrebom mogu itekako smanjiti troškovi, što nimalo nije zanemarljivo, jer su svi ostali energenti znatno skuplji i konstantno poskupljuju.

Zahvaljujući toploti koja se zračenjem prenosi s oplate kamina u prostor, prostorije ostaju tople i više sati nakon što vatra prestane da gori.

Pored prijatnih osećanja koja unosi u svaki dom i topline kojom greje, kamin je i lep arhitektonski element koji oblikuje i karakteriše prostor. Prilikom projektovanja kamina možete birati između raznih materijala i oblika, a isto se tako možete poigrati sa biranjem mesta za njega u enterijeru. Predivan kamin ulepšava, oplemenjuje i obogaćuje ceo prostor.

2. Grejanje prostora kaminom na drva

2.1. Kamini na drva su različite toplotne snage

Kamini na drva mogu poslužiti kao pomoćni uređaji za grejanje. Grejna snaga kamina na drva je uglavnom između 5 i 15 kW, a neki snažniji uređaji dostižu i veće vrednosti, premda predstavljaju manjinski udeo na tržištu. Koliko će kamin na drva efikasno grejati, zavisi ne samo od njegove snage, već i od mesta na kom je smešten, a još više od vrste objekta. Moderna, energetski visokoefikasna gradnja objekata teži minimalnim gubicima toplote, što omogućava da i pojedini kamini sa nižim toplotnim učinkom na zadovoljavajući način zagrevaju veći prostor. Naravno, to ne važi za starije kuće sa lošom termoizolacijom, eventualnim toplotnim mostovima i stolarijom koja ne zaptiva kako bi trebalo. U visokokvalitetno termoizolovanoj novogradnji, za takozvanu dnevnu zonu od oko 50 m2, koja obuhvata dnevni boravak, trpezariju i kuhinju, obično se preporučuju kamini nešto manje snage: od 5-7 kW. Veći i snažniji sistemi se preporučuju za kvadrature veće od 50 m2.

2.2. Mesto kamina je vrlo važno

Pored veličine prostorije, važan je i položaj kamina u njoj. Idealan položaj za kamin na drva je, naravno, što dalje od prozora i vrata, a što bliže središtu, jer se tako najbrže i najravnomernije zagreva čitava prostorija, odnosno, prostor. Međutim, kako tlocrt sa kaminom u sredini nije najpraktičnije rešenje iz više razloga, oni se uglavnom postavljaju uza zid naspraman ulazu. U ovom slučaju, najbolja pozicija kamina je na sredini duže strane, što je dalje moguće od svih spoljnih elemenata. Najlošije mesto za svaki kamin je u uglu, između dva zida.

3. Kamini na drva: različite vrste

3.1. Otvoreni i zatvoreni kamini

Na tržištu postoji zaista bezbroj vrsta, tipova i modela gotovih kamina na drva i svako može pronaći pravi za sebe. Pre svega, možete birati između otvorenih ili zatvorenih varijanti. Otvoreni kamin znači da mu ognjište nije zatvoreno staklom, tako da nema barijere između vatre i ostatka prostorije. Autentičniji i magičniji osećaj je, naravno, s otvorenim kaminom, gde je kontakt sa vatrom direktniji. Naravno, u svakom pogledu je ipak bezbednije zatvoreno ložište koje sprečava da žar ispadne iz kamina i izazove požar.

3.2. Ugrađen kamin na drva

Najčešće se sreću klasični, ugrađeni kamini, fiksirani na tačno određenom mestu, bez mogućnosti pomeranja. Zato se njihovo postavljanje mora unapred detaljno isplanirati i projektovati, pri čemu se određuje i to da li će mu kao gorivo služiti trupci ili biomasa. Pored klasičnog kamina na drva, postoje i varijante koje koriste bioetanol ili biorazgradiva goriva. Kamin koji se loži, recimo, bioetanolom, ne treba dimnjak, niti dimi. Takav model ima rezervoar u koji možete sipati do 4 litra goriva, što obezbeđuje oko 4 sata grejanja. Dakle, ako je takva varijanta u pitanju, on se može postaviti i naknadno, po završetku gradnje ili renoviranja u starijim objektima, a može se i premeštati po potrebi. Njegova vrlo važna karakteristika je upravo to što može biti pokretan i samostalan.

3.3. Kamin po meri ili iz kataloga?

Kada se odlučite za kupovinu kamina, možete izabrati onaj po meri ili iz kataloga. Kamin po meri je lakše ugraditi u novu zgradu, jer su njegova veličina, dizajn, postavljanje i položaj već planirani tokom projektovanja kuće. Na taj način je moguće predvideti i pripremiti sve potrebne priključke, što je u starijim objektima često teže. Kamini iz kataloga su standardizovani, odnosno, tipski modeli, pa su kao takvi lakši i jednostavniji za postavljanje i aktiviranje, premda im se karakteristike ne mogu proizvoljno niti naknadno menjati - takvi su kakvi su i takve ih kupujete.

Cene tipskih kamina i kamina po meri su prilično različite: kamini na drva po meri su naravno skuplji od tipskih modela iz kataloga.

3.4. Kombinovani kamini

Kamini na drva se mogu napraviti i kao kombinovani kamini ili kamini sa akumulacijom toplog vazduha (toplovazdušni). Ova vrsta uređaja omogućava brzo zagrevanje prostora, a povrh toga kombinovani kamini emituju toplotu i više sati nakon što vatra zgasne. Kombinovani kamini na drva su raznovrsni i stoga pogodni za one koji više vole moderni, dinamični način življenja.

4. Kamini na drva - cena

Cena toplovazdušnog ugradnog kamina na drva sa čeličnom komorom i integrisanim sistemom cirkulacije vazduha je između 1.300 i 2.300 EUR/kom. Ugradnja kamina uglavnom traje 2-4 radna dana, u zavisnosti od veličine i složenosti instalacije.