Grafitni stiropor - odlična fasada za manje para!

1. Šta je grafitni stiropor?

Kada se čuje reč „stiropor“ većina prvo pomisli na bele table koje se lako krune i čija zrnca nalikuju kokicama, i to je uglavnom tačno. Prvi je napravljen davne 1928. u Francuskoj, premda je njegovu industrijsku proizvodnju počela firma BASF u Nemačkoj 1961. godine i to u obliku kakav danas poznajemo i pod njihovim zaštićenim nazivom stiropor/neopor. Naravno, razvojem tehnologija proizvodnje i prerade raznih vrsta i tipova građevinskog materijala, menjao se i stiropor - najuočljivija promena bila mu je boja - dodavanjem raznih aditiva kojima su mu menjana i poboljšavana svojstva postajao je roze, plavi, zeleni, žuti, sivi ili crni.

Stiropor je, preciznije rečeno, ekspandirana polistirenska pena (EPS) i kao takva ima odlična termoizolaciona svojstva. Sam stiropor se prevashodno sastoji od vazduha, budući da je stiren šuplje zatvorene ćelijske strukture u kojoj je vazduh zarobljen - dakle, on je loš provodnik toplote i zato odličan izolator. Jednako teško propušta i vodenu paru pa se zato na elementima konstrukcije izolovanim njime skoro nikad ne pojavljuju ni buđ ni plesni. Grafitni stiropor se dobija istim tehnološkim procesom, s tim da mu se tokom proizvodnje dodaje i grafit i/ili aluminijum, zbog čega pocrni. Taj sivo-crni stiropor se naziva neopor. 

Grafitne i/ili aluminijumske čestice visoke čistoće dodaju se zrnima polistirena i tokom procesa ekspanzije oni se sjedinjuju; tako dobijena pena se kalupi, seče i otprema dalje. Najvažnija karakteristika ovakvog crnog stiropora kao građevinskog materijala jeste njegova odlična energetska efikasnost.

2. Grafitni stiropor - cena i karakteristike u odličnoj srazmeri

Za običnog kupca prva i najuočljivija stvar je - osim razlike u boji - razlika u ceni. Beli fasadni stiropor je jeftiniji i više ga ima na tržištu. Međutim, razlika nije toliko velika da bi anulirala tehničke prednosti koje grafitni stiropor nudi. Energetske uštede od oko 20% nasuprot razlici u ceni od oko 10-15%. Tablama grafitnog stiropora se mnogo lakše barata pri postavljanju nego sa rolnama kamene vune, sa kojom se najčešće poredi. Odlično podnosi sve vrste veziva kakve su malter, cement, bitumen, gips, pena, gelovi ili lepak, budući da sa njima ne stupa u hemijske reakcije. Sasvim je ekološki materijal i može se reciklirati. Stabilnih je dimenzija i ne menja svojstva pod uticajem spoljnih faktora sredine ni temperature. Poslednje, ali ne najmanje važno, preko stiropora može odmah da se pređe na završni sloj fasade bez drugih materijala kao podloge.

3. Zašto je grafitni stiropor bolji za izolaciju fasade?

Između ostalog, crni stiropor ima bolja termoizolaciona svojstva zbog toga što čestice grafita i/ili aluminijuma stiroporu dodaju refleksiju koja usporava kretanje toplote kroz izolaciju, pa se samim tim i duže zadržava. Procene uštede energije grafitnim stiroporom kreću se za oko 10-20% više u odnosu na običan - šta više, grafitni stiropor je u rangu sa kamenom vunom po termoprovodljivosti, a jeftiniji je od nje. 

Zbog toga što je bolji toplotni izolator, naročito se preporučuje za spoljne zidove, odnosno, fasadu. Smanjuje potrošnju energije u objektu i sprečava nastanak toplotnih mostova, buđi ili vlage. Što je još važnije, čak i tanje table neopora umesto debljih tabli belog stiropora daju jednake rezultate. To može biti jako važno naročito pri renoviranjima, kada se obnova svakog građevinskog elementa mora prilagođavati postojećim uslovima i nema mnogo manevarskog prostora.

Može se reći da grafitni stiropor inače ima slične mehaničke, hemijske i termičke karakteristike kao i klasičan, beli stiropor. Nešto je mekši, ali i dalje dovoljno čvrst da bude vrlo postojan i dugotrajan materijal, stabilnih dimenzija i vatrootporan. Toplotna provodljivost (ƛ) mu je 0,032 W/(mK). U zavisnosti od gustine tabli i vrste drugih izolacionih materijala smatra se da mu je paropropusnost između 2,5 i 5,5, što praktično znači da para iz unutrašnjosti prolazi kroz stiropor i ne zadržava se, a on se lako i brzo suši.

3.1. Prednosti grafitnog stiropora

• Odlične toplotne performanse, jer sa promenom temperature ne gubi termoizolaciona svojstva. Čak može izvesno vreme da podnosi i zagrevanje do 80-95°C.
• Slabo upija vodu.
• Odlična mehanička svojstva iako male zapremine.
• Kao fasadna izolacija smanjuje potrošnju energije do oko 20% i ne stvara toplotne mostove.
• Tanje table grafitnog stiropora energetski su efikasne kao deblje table belog.
• Ocena paropropusnosti mu je u rangu kamene vune, a jeftiniji je od nje.
• Grafitnim stiroporom se lako barata, ne nadražuje respiratorni sistem i ne raspada se, pa je zato pogodan koliko za osobe sklone alergijama toliko i za varijantu „uradi sam“.

3.2. Slabosti grafitnog stiropora

• Ne sme biti direktno izložen uticaju vode jer omekšava, niti UV zracima. Topi se u dodiru sa vatrom (na 450°C) i ispušta crni dim. Novim vrstama stiropora dodaju se aditivi protiv zapaljivosti, odnosno, premazi zahvaljujući kojima sporo gore.
• Ne savetuje se ugradnja na drvene fasade zato što voda i vlaga iz drveta brzo prelaze na stiropor, a sporo isparavaju. To znači da će izolacija duže biti vlažna, a to nikako ne ide u prilog energetskoj efikasnosti.
• Neki majstori koji su radili sa grafitnim stiroporom kažu da ga ne treba postavljati po jakom suncu; budući da je crn upija mnogo toplote sa spoljne strane i prenosi je na vezivo s unutrašnje strane, koje zbog toga omekšava i sporije lepi. 

4. Grafitni stiropor u odnosu na druge izolacione materijale

Budući da se kod većine materijala u građevinarstvu najpre ocenjuju kvaliteti kakvi su čvrstina, dugotrajnost, što jednostavnija upotreba i ekološke osobine, i grafitni stiropor nije izuzet iz takvih poređenja. Tako su mineralne vune čvršće i bolji toplotni provodnici, zvučni izolatori i paropropusne su. Međutim, glavna mana im je to što kad se pokvase gube sva svojstva, pa zahtevaju popriličnu pažnju prilikom ugradnje koja je ionako zahtevnija u odnosu na stiropor. 

Multipor je termoizolacioni materijal poznat i kao plino-beton kompanije Ytong. Dobija se istim proizvodnim procesom kao Ytong-blokovi, samo je manje nosiv i u sebi ima veći procenat vazduha. Lošiji je toplotni provodnik od grafitnog stiropora, ali je kao mineralne vune paropropusan i negoriv. 

Stirodur je materijal sličan stiroporu, jer se takođe dobija preradom nafte. Glavne prednosti su mu što je otporan na vodu, vlagu i vatru, ali jeste zapaljiv. Dugotrajniji je od grafitnog stiropora i zato se uglavnom koristi za izolaciju podzemnih prostorija.