Koja fasadna izolacija je najbolja - stiropor debljine 5, 8, 10 ili 12 cm?

1. Šta je stiropor?

Najjednostavnije rečeno, stiropor je ekspandirana polistirenska pena, ili poznatiji EPS - posebna vrsta plastike koja se dobija povećanjem volumena zrnaca polistirena za 40 i više puta. Pri tom se dobijaju šuplje kuglice ispunjene vazduhom koji čini 98% mase stiropora. Zbog tolike količine vazduha zarobljene u ćelijskoj strukturi iz koje nema gde, stiropor i jeste lagan i jeste odličan izolator.

2. Koje vrste stiropora postoje i čemu služe?

U zavisnosti od toga čemu je stiropor namenjen, u proizvodnji se podešava vreme ekspanzije polistirena i tako dobija ređi ili gušći, odnosno, mekši ili čvršći. Što je ekspanzija duža, stiropor je gušći. Na kraju tog ciklusa sledi sabijanje u table koje su uglavnom standardizovane na veličinu 50x100 cm, dok im se debljina, opet, određuje prema nameni. 

Bele table stiropora izgledaju isto te se radi razlikovanja obeležavaju crvenim, plavim i crnim linijama. Crvenom bojom su obeležene table fasadnog stiropora; plavom je označen mekši, polutvrdi stiropor koji se koristi u takozvanim sendvič-pločama pri gradnji zidova, plafona, kosih krovova i potkrovlja. Crnom bojom su obeležene najtvrđe, odnosno, tvrdo presovane table stiropora koje služe za suvu gradnju podova pošto su najčvršće te mogu da izdrže opterećenje do 20 Pa, a pri tom su i dovoljno elastične da ne pucaju.

3. Stiropor od 5 cm, 8 cm, 10 cm ili 12 cm

U industrijskoj proizvodnji i na tržištu se mogu naći table debljine između 1 cm i 30 cm. Ovako veliki raspon je izabran ne samo zbog bogatije ponude, već zbog fleksibilnije primene. Tamo gde je moguće, najjednostavnije je postaviti najdeblju tablu i tako ubrzati i olakšati ceo posao. Međutim, u praksi to najčešće nije tako lako izvodljivo. Sasvim prave i ravne površine, najzahvalnije za ovakvu primenu jesu fasade i podovi. Sve drugo zahteva „ukrajanje“, odnosno, prilagođavanje. Toga radi, kombinacijom tabli raznih debljina dobija se izolacija željenog obima, a da na kraju cela površina deluje i estetski i zanatski dobro urađena. 

Preporuka Evropske komisije za energetsku efikasnost kaže da je idealna debljina izolacije 12 cm. Jasno je naravno da deblje table, veće gustine, jesu bolji i toplotni i zvučni izolatori. 

Ugradnja je najlakša na novogradnjama, tamo gde postoje projektantski i građevinski uslovi za to. Kod nas se, ipak, najviše sreće „desetka“ i to samostalno ili u raznim kombinacijama sa tablama stiropora drugih debljina. 

Recimo, krovište se kod nas, s unutrašnje strane, najčešće oblaže mineralnom vunom preko koje se postavlja paropropusna folija, a sve se „zatvara“ stiroporom debljine 5 ili 8 cm u zavisnosti od vrste i konstrukcije samog krova. Osim toga, uglavnom kod renoviranja starijih objekata kada iz nekog razloga, gde i inače ima raznih i brojnih ograničenja, mora da se radi izolacija zidova s unutrašnje strane, najcelishodnija je upotreba stiropor tabli od 5 cm. Njima se postiže efikasna termo i zvučna izolacija, presecaju toplotni mostovi, a ipak ne oduzima previše od volumena enterijera, zapravo, korisnog prostora. 

Unutrašnji, pregradni zidovi se pak vrlo često podižu od sendvič-tabli kojima je stiropor debljine 5, 8 ili 10 cm ispuna i izolator. U takvim slučajevima nema racionalnih razloga za postavljanje predebelih tabli jer ti zidovi nikada neće biti izloženi spoljnim uticajima. Oni služe kao pregrade i kao nosači instalacija, pa je u takvim konstrukcijama stiropor od 5 ili 8 cm sasvim dovoljan.

Isto važi i za fasade. Naravno, najlakše je u novogradnji i kada su spoljni zidovi pravolinijski. Tu onda odmah može da se postavi fasadni stiropor debljine 10, 12 ili 15 cm, pa i deblji ukoliko za tim ima potrebe, a potom uradi i završni sloj fasade. Ukoliko su u pitanju zgrade sa coklom, razlomljene ili višeugaone, s izbačenim balkonima ili polukružnim prozorima, sa prozorskim daskama ili pergolama, a pri tom još i starogradnja, površina će se najlakše ujednačiti ako prvi sloj tabli bude tanji, recimo od 1 ili 2 cm, a onda se postavi i drugi red debljih tabli od 5, 8 ili 10 cm. 

Stručnjaci savetuju da sa debljinom fasadnog stiropora ne treba preterivati. Tanji, a gušći stiropor je jednako dobar izolator kao deblji, a ređi. U pitanju su tehničke nijanse, a ni razlika u ceni nije prevelika. 

Naposletku, najdeblji i najtvrđi, tvrdopresovani stiropor debljine 15 cm pa naviše koristi se za suvu gradnju podova. Dovoljno je tvrd da izdrži normalno opterećenje koje se očekuje u stambenim prostorijama, ali i dovoljno elastičan da ne ispuca pod teretom.

U svakom slučaju, uvek je uputno posavetovati se sa nekim stručnjakom koji će znati da vam preporuči i vrstu i debljinu stiropora. Racionalnije ćete uložiti novac, a veća je verovatnoća da ćete dobiti ono što želite - dobro izolovan i ušuškan dom koji će trajati decenijama.

4. Stiropor - cena