Fasadni malteri - kako završni sloj fasade produžava vek trajanja kuće?

1. Fasadni malteri - izvođenje kontaktne fasade

Uopšteno govoreći, same fasade se dele na kontaktne i ventilisane ili obešene. Ove druge su skuplje i zahtevaju drugačiji, složeniji način rada, druge vrste i tipove materijala i, svakako, više vremena, pa se uglavnom sreću na javnim i poslovnim zgradama. Kontaktna fasada je ono što se izvodi na najvećem broju privatnih kuća, bilo prilikom gradnje bilo prilikom renoviranja.

Kontaktna fasada je zapravo sistemsko postavljanje i ugradnja slojeva termo, hidro i zvučne izolacije koja se lepi direktno na spoljne zidove. Dok se fasada radi, osim tvrdih ili mekih izolacionih materijala kakvi su stiropor, stirodur ili mineralne vune, moraju se koristiti veziva kakva su malteri, lepak ili pena, da bi na kraju sve bilo završeno fasadnim malterom ili fasadnom bojom.

Fasadni malteri se rade u gruboj i finoj tehnici, odnosno, kao zaribani i zaglađeni. Struktura samog maltera kao smese je takva da obezbeđuje zaštitu zbog svoje mehaničke čvrstine i postojanosti te otpornosti na vodu i UV zračenje. Važno je i to da su malteri vodootporni i paropropusni čime se obezbeđuje odlična mikroklima u domu te sprečava stvaranje vlage i buđi. Proizvode se uglavnom u beloj boji, ali se po porudžbini mogu i obojiti prema tonskoj karti. Procenjuje se da se troši 2-2,5 kg/m2.

2. Završni sloj za fasade

Završni sloj fasade je deo fasadnog sistema kome je osnovna svrha da zaštiti objekt od nepovoljnih, atmosferskih i temperaturnih spoljnih uticaja te obezbedi prijatan boravišni ambijent i prihvatljive troškove. Istovremeno, time osigurava i dugotrajnost same kuće. S druge strane, završni sloj fasade treba da je takav da estetski i stilski doprinese zaokruženju celine koju čine kuća i okućnica.

Kada je u pitanju novogradnja, fasadni sistem se planira i projektuje zajedno s ostatkom objekta, pa se tako i izvodi. Svi materijali koji će tom prilikom biti upotrebljeni kupuju se prema tačno određenim parametrima.

Ako se radi o renoviranju starijeg objekta, odnosno, obnovi njegove fasade, stručnjaci savetuju da prvo treba obaviti testiranje. Taj test se vrši lepljenjem (lepkom ili malterom) parčeta stiropora 10x10 cm koji treba da odstoji bar tri dana. Nakon toga kocka treba da se iščupa sa podloge; ako se iskida samo stiropor, a lepak i površina ostanu netaknuti, to znači da je stanje fasade zadovoljavajuće i da se može nastaviti sa radom. U suprotnom, prvo se mora obraditi, odnosno, doraditi podloga.

Za završni sloj fasade, naročito na privatnim kućama, u više od 90% slučajeva bira se malter. Ostalih 10% čine drvo, metal, staklo, kompozitni materijali najnovije proizvodnje, razne plastične mase. Međutim, svi oni su skuplji od fasadnih maltera i zahtevaju drugačije metode rada.

Izvođenje malterisanja je najbrže, najlakše, najpraktičnije i cenovno najpovoljnije. Proporcionalni ovim faktorima jesu dugotrajnost, zaštita koliko izgled fasade i same kuće.

3. Vrste fasadnih maltera

Zahvaljujući napretku industrije građevinskog materijala, skoro svakodnevno se pojavljuju na tržištu sve bolji i bolji materijali te laicima, a ponekad ni profesionalcima, uopšte nije jednostavno da se odluče za prave. Kao i obično kada su stručne stvari u pitanju, najbolje je obratiti se profesionalcima jer će oni znati da vas upute. Međutim, opšte je pravilo da prilikom kupovine materijala uvek uzimate sve što treba od istog proizvođača da bi oni međusobno bili kompatibilni i da biste dobili finalne karakteristike kakve priželjkujete. Iako može da izgleda da je malter - malter, a lepak - lepak, svaki ima svoje osobine i svojstva. Ne može se svaki malter raditi na svakoj fasadi niti svaki lepak može biti vezivo za svaki materijal.

Uopšteno govoreći, fasadni malteri se dele na 4 glavne vrste prema supstancama od kojih se prave: mineralne, akrilne, silikatne i silikonske. U posebnu grupu spadaju oni stariji, cementni i mešavine, odnosno, kompozitni. Osnovni zadatak fasadnih maltera je da zatvore fasadnu oblogu i sam objekt, kako bi omogućili njegovu zaštitu koliko od toplotnih gubitaka zimi toliko od pregrevanja leti.  

Fasadni malteri za završni sloj fasade razlikuju se, a i biraju, po sastavu, granulaciji, vodootpornosti i paropropusnosti, elastičnosti, otpornosti na prljanje te vrsti podloge preko kojih se nanose, zapravo - po bazi na kojoj se prave - akrilu, silikatu, silikonu i mineralima. 

Zidovi koji će biti podloga fasadi mogu biti izolovani stiroporom, stirodurom, mineralnom vunom ili termo-blokovima u takozvanim „sendvič-zidovima“, a pre postavljanja mora se osigurati da budu čvrsti, čisti, suvi i premazani prajmerom. Vrlo je bitno da svi materijali koji se upotrebe za omotač fasade, do poslednjeg sloja maltera ili boje, međusobno budu usklađeni po paropropusnosti.

Kod nas se pri finalizaciji gradnje kuća u 60-80% slučajeva koristi akrilni fasadni malter i to najčešće uz demit-fasadu. Silikonski, silikatni i silikonsko-silikatni malteri idu uz termoizolaciju od mineralne vune. Uz „sendvič-zidove“ i termo-blokove se upotrebljavaju mineralni ili silikatni malteri. 

Što se njihovih tehničkih karakteristika tiče, velikih razlika nema - osim u granulaciji koja utiče na potrošnju, a samim tim i cenu. Smatra se da je granulacija 1,5 mm najbolja u smislu odnosa kvaliteta, potrošnje i cene. Što je krupnija granulacija njome se lakše radi i bolje prikrivaju neravnine na površini fasade, ali se i brže troši i više prlja. Krupnija granulacija čini da fasada izgleda rustičnije, grublje, dok sitnija daje glađu površinu.

Kada su u pitanju boje, može se ostaviti bela koja je osnovna u proizvodnji, a možete se opredeliti i za bilo koji ton ili nijansu iz tonske karte koju svaki proizvođač ima. Obično se ne preporučuju tamnije boje pošto bi one zbog rastezanja na toploti i skupljanja na hladnoći mogle da dovedu do pucanja zbog naprezanja površinskog sloja. Toga radi, treba da znate da su boje označene slovom Y najpodesnije.

4. Izvođenje završnog sloja fasade

Ugradnja fasadnog maltera se preporučuje za proleće ili jesen kada su vremenske prilike bolje kao i spoljne temperature. Visoka vlažnost, jarko sunce, jak vetar, kiša ili niske temperature nisu povoljni faktori za rad, pa ih treba izbegavati. 

Fasadni malteri na akrilnoj osnovi su najlakši za rad; nemaju miris, brzo se suše i lako peru, a pri tom su vrlo postojani i dugotrajni. Odlično prianjaju za podlogu, vrlo su čvrsti i vodootporni. Mogu se koristiti i za izvođenje „rajb“ (zaribane, grublje) ili „full“ (finije, glađe i kompaktnije) površine.

Fasadni malteri na silikonskoj osnovi su najbolji, premda najskuplji zbog silikonskih smola koje im daju prestižan kvalitet. S tim pod ruku ide i garancija od 25 godina. Preporučuju se za fasade izložene ekstremnim vremenskim uslovima pošto su krajnje paropropusni, vodootporni, jednako otporni na UV zračenje i atmosferske uticaje. Njima se lako radi, a najvažnije - u ponudi tonske karte naći ćete više od 1.300 nijansi.

Fasadni malteri na silikatnoj osnovi proizvode se na bazi kalijumovog vodenog stakla i zahtevaju više temperature za ugradnju - 15°-30°C. Odlični su naročito za renoviranje jer se mogu upotrebiti za termo-blokove, „sendvič-zidove“ kao i klasične zidove.

Kombinovani, silikatno-silikonski fasadni malteri spoj su najboljih osobina dvaju elemenata te su paropropusni, vodootporni i otporni na UV zračenje. Odlični su za restauraciju starih objekata izolovanih kamenom vunom.

Mineralni tankoslojni fasadni malteri na cementnoj osnovi su za zaštitu i dekoraciju fasadnih površina. Bili su naročito popularni 1980-ih, jer su na bazi minerala, kreča i cementa, budući porozni, bili su i samočisteći. Izuzetno prianjaju i njima se lako radi. Naročito su paropropusni i vodootporni, a na njima skoro nikad nema buđi ni vlage.

Dekorativni plastificirani fasadni malteri mogu biti jednokomponentni i dvokomponentni, a proizvode se na bazi hidrauličnih veziva uz dodatak aditiva i mermernih agregata. Smatraju se jednim od najboljih novih proizvoda.

Kada se fasada izoluje, odnosno, obloži tvrdim ili mekim materijalima za hidro, termo i zvučnu izolaciju, preostaje samo nanošenje završnog sloja, pošto se sve osuši. Malterisanje fasadnim malterom se uglavnom izvodi mašinski, jer je brže i lakše uz pomoć motorne pumpe i prskalice, a samo se teško dostupni delovi i oni oko prozora i vrata završavaju ručno. 

Ako odaberete malter od krupnijeg granulata („rajb“), dobićete površinu koja nalikuje „španskom zidu“ u enterijeru, odnosno, zaribanu fasadu. Ako se opredelite za sitniji granulat, fasada će biti glađa i izgledaće ujednačenije. Naravno, u oba slučaja može biti koje god da želite boje.

5. Fasadni malter - cena materijala i izvođenja

Kao i kod svih drugih proizvoda, i za fasadne maltere cena zavisi od veličine površine, načina i uslova rada i, svakako, proizvođača. Malter se obično prodaje u džakovima (praškasti) ili kantama (zamešani) od 25 kg te može da košta između 20-50 EUR. Međutim, imajte u vidu i troškove izvođenja fasade, eventualnog postavljanja skela, delova ručne obrade i sličnog.