Talas od opeke | AVL

^{Izbor i tekst: Milja Mladenović,  mast. inž. urb.}

Korišćenje opeke u savremenom dizajnu fasada je sve češće – od korišćenja cigle tako da se objekat poveže sa karakterom lokacije, do redefinisanja sloga slaganja opeke, do ispitivanja karakteristika transparentnih staklenih blokova, poznatih kao „staklene cigle“. Dok se najčešće koristi za ravne fasade i pravougaone forme, na objektu u Vidskoj opeka je korišćena za akcentovanje ugla stvaranjem kružne geometrije.

Svesno odstupajući od korišćenja opeke kao gradivnog konstruktivnog materijala, arhitekti biroa AVL opeku su upotrebili kao kontinualnu teksturu, određenu vizuelnim svojstvima  modulacije i likovnosti materijala, umesto njegovim konstruktivnim karakteristikama. Upravo ovakav pristup omogućio je „opisivanje forme“ materijalom i neometanu čitljivost savijene fasadne ravni.

Talas na uglu kreiran slogom fasadne opeke netipičan je način tretmana raskrsnice. Dizajniran oblom formom, ugao više ne predstavlja susticanje ili ukrštanje dva karaktera ulica, već talasom prenosi karakter jednog uličnog fronta na drugi i čini kontinuirani vizuelni tok.

Dok je opeka korišćena za stvaranje meke tranzicije između dva fronta, pravougaoni karakter materijala akcentovan je visokim prozorima i staklenim ogradama, koji uspostavljaju kontrastni odnos kružne geometrije talasa i pravougaone geometrije otvora i opeke. Na ovaj način, definisan je miran, ali upečatljiv ritam fasade, koja postaje akcenat okruženja.

Kontrasti na fasadi ostvareni su i smenom ravnih, udubljenih i prepuštenih elemenata, pa karakteru objekta na spoljnim krajevima doprinose balkoni koji razuđuju miran tok fasade i dodaju još jednu dimenziju sagledavanju objekta. Upravo na osnovu smene visokih prozora, širokih lođa i uskih balkona, može se i sa nivoa ulice pretpostaviti koja se funkcionalna zona stanova nalazi u kom delu objekta, čime se ostvaruje novi nivo komunikacije sa prolaznicima. 

Dizajnom balkona kao staklenih kocki na objektu, omogućava se neometan pogled sa ulice prema ostatku fronta, a u kontrastu transparentnih i masivnih materijala, upotrebom stakla, tradicionalni materijal – opeka, prevodi se u savremeni trenutak. Kontrastu savremenih i tradicionalnih materijala doprinosi i upotreba stolarije u boji antracita, koja je karakteristična za savremenu stambenu arhitekturu.

Definisanjem proporcija i nadovezivanjem uskih otvora balkona po etažama, bez smicanja, kreiran je doživljaj izražene vertikalnosti četvorospratnog objekta, čime je stvoren „neočekivan“ vizuelni utisak o objektu. Prelaskom otvora od balkona, preko prozora, do lođa, vertikalni doživljaj se „proširuje“ po horizontali, te suptilnim prelazom – talasom, prevodi posmatrača iza ugla – u drugu ulicu, dizajniranu sličnim ritmom.

Talas koji doprinosi prepoznatljivosti objekta na uglu, kreira i luksuzni ambijent dnevne zone kojoj je, upravo zahvaljujući ukidanju pravog ugla, omogućen upad svetlosti sa više strana, kao i otvaranje pogleda u različitim pravcima. Samim tim, ostvaren je arhitektonski prostor stana koji je u neprekidnoj vizuelnoj komunikaciji sa okruženjem.

Promenom tretmana ugla, kao i upotrebom fasadne cigle kao materijala kojim se kreira fluidnija forma od očekivane, objekat u Vidskoj postaje smernica za ispitivanje slobodnih formi u transformaciji gradskih celina, i upućuje na uvođenje savremenih principa arhitekture u okruženjima sa tradicionalnim – pravougaonim oblikovanjem.

^27.09.2022.