Cena energenata i cena grejanja - kakav ogrev izabrati?

1. Cena lož-ulja

Jasno je da se i dalje previše domaćinstava greje na lož-ulje, iako je cena već sad oko 1,3-1,5 EUR/lit. (150 DIN kod nekih ponuđača, odnosno, 112,36-180,72 DIN za odloženo ili 110, 92-179,52 DIN za avansno plaćanje). S obzirom na to da su cena i snabdevanje lož-uljem usko vezani za geopolitička dešavanja u svetu, vrednosti svakog trenutka mogu drastično da se promene, a kamoli narednih nedelja ili meseci, a te skokove i fluktuacije skoro niko ne može da predvidi jednako kao ni kretanja nafte i njenih derivata.

2. Cena prirodnog gasa za grejanje

Prirodni gas se dugo smatrao najpristupačnijim izvorom energije. Zbog niske cene, broj korisnika prirodnog gasa u Srbiji se već niz godina povećava, obzirom na to da je ta vrsta grejanja bila najjeftinija. Tako je, na primer, prosečan stan od 60m2 mogao da se greje 16 sati dnevno, 180 dana godišnje, na temperaturi od 20°C za 42.100 DIN. U poslednje vreme, zbog loših političkih odnosa između EU i Rusije (glavnog snabdevača prirodnim gasom u Evropi), rast cene i pouzdanost isporuke, odnosno, snabdevanja gasom postali su upitni. Međutim, najveći dobavljač gasa u Srbiji, javno preduzeće Srbijagas, pre par nedelja je objavilo da će zbog takozvanog „gasnog sporazuma“ sa Rusijom, naredne 3 godine Srbija imati obezbeđeno snabdevanje. Međutim, istovremeno se pojavilo i obaveštenje da će se od 1. oktobra 2022. godine isporučene količine u domaćinstvima obračunavati u kilovat-satima (kWh) umesto u kubnim metrima (m3). To će praktično značiti, za sve one koji se greju na gas, i porast mesečnih izdataka za 9%, odnosno, na 35,11 DIN/kWh u odnosu na 32,28 DIN/m3 koliko se plaćalo od 2017. godine.

3. Ogrevno drvo - cena

Manje domaćinstava se greje samo na biomasu, a korisnici obično kombinuju biomasu sa drugim vrstama ogreva. To je najčešće mazut ili prirodni gas. Problem sa ovim energentom je što je potrebno mnogo prostora za čuvanje i držanje ogrevnog drveta, a pri tom taj prostor mora biti suv. Mnogi nemaju na raspolaganju mesto za drvljenik u dvorištu, pa radije biraju druge vrste izvora energije koje ne moraju da se čuvaju na takav način. Cene za biomasu su sasvim različite: recimo suva bukovina košta oko 80-100 EUR/m3, a mešana manje kvalitetna drva oko 70 EUR/m3.

4. Sečenice - cena

Najjeftinije drvno gorivo su sečenice. Njihova cena je sada u proseku oko 2.000 DIN/m3 pa naviše. Reč je o komadima isečene drvne biomase, tačnije, otpadu od drveta slabijeg kvaliteta i starosti. Drvne sečenice se smatraju ekološki prihvatljivim izvorom energije, baš kao i ogrevno drvo. Kada sagorevaju ne oslobađaju sumpor, a količina oslobođenog CO2 je ista kao i količina koja se proizvodi u procesu prirodnog propadanja u šumi. Međutim, njihova energetska efikasnost i kvalitet su često upitni, jer zavise od sadržaja vode, veličine komadića, sadržaja piljevine i sličnih faktora. S tim u vezi treba imati na umu da, što su slabije kaloričnosti to se više troše za dostizanje iste temperature.

5. Drveni briketi i pelet - cena

Sav drvni otpad se usitnjava odgovarajućim mašinama i melje, pa komprimuje u drvni pelet. Cena peleta je porasla zbog poskupljenja ostalih energenata i trenutno se kreće oko 0,38EUR/kg, odnosno 380 EUR po toni što je povećanje od neverovatnih 56% u odnosu na prošlu godinu. Ovo je donja vrednost ispod koje ih je praktično nemoguće dobiti. Prilikom sagorevanja, ovo gorivo oslobađa između 17 i 20 MJ/kg. Slične cene važe i za drvne brikete, ali su nažalost manje efikasni. Izrađuju se od cilindrično komprimovanih drvnih ostataka sa toplotnom vrednošću od 17,5-19,5 MJ/kg.

6. Cena grejanja na godišnjem nivou

Svake jeseni Agencija za energetiku objavljuje odnose relativnih troškova za grejanje u domaćinstvu u zavisnosti od vrste goriva. Poređenje cena raznih energenata samo po sebi je samo jedan deo računice. Tu se mora uzeti u obzir i efikasnost pojedinačnih grejnih uređaja, ali i samog ogreva. Samo na taj način se može tačno izračunati kolika je potrošnja i koliko će vas svaka od vrsta goriva koštati na godišnjem nivou.

Najskuplji je tečni naftni gas (TNG), pošto mu se sada cena kreće između 110 i 112 DIN/lit, odnosno skoro 1.000 EUR po toni. Ovog gasa ima u izvesnoj količini iz domaće proizvodnje, ali to nije dovoljno za zadovoljenje potražnje. Onaj iz uvoza višestruko poskupljuju akcize koje su sada 300%, zbog čega i potrošnja ovog goriva stalno opada. Od 400.000 tona u 2011, sada se spalo na 150.000 tona. Ono što je najproblematičnije u celoj priči jeste teška procena potrošnje, pošto zavisi od kvaliteta, efikasnosti i starosti uređaja, broja grejnih sati te spoljne i željene temperature. 

Do ove godine, najjeftinije je bilo grejanje na prirodni gas, a najskuplje na električni kotao i iznosilo je oko 1.500 EUR po sezoni.

Prema trenutnom stanju na tržištu, najviše je poskupeo pelet i to za oko 100.000 domaćinstava koja se u Srbiji greju pomoću tog goriva. Prošle godine, grejanje na pelet za celu sezonu je bilo oko 600 EUR i bilo je jeftinije od grejanja na TA peć po dnevnoj tarifi (skupljoj). Sada je tona 380 EUR i najverovatnije je da će i dalje poskupljivati. 

Međutim, cena struje čak i sa novim poskupljenjem za domaćinstva od 10% od 1.10.2022. ispada jeftinija, ako se TA peći pune samo noću, po jeftinijoj tarifi. Tako će grejanje na struju za celu sezonu izaći će oko 500 EUR, dok će po skupljoj tarifi biti 650 EUR. 

Daljinsko grejanje, u proseku se kreće oko 120 DIN/m2, pošto se još uvek naplaćuje po kvadraturi stambenog prostora, a ne realnom utrošku. Dok do te izmene ne dođe, kako je zakonom predviđeno, grejanje u okviru objedinjenih komunalnih troškova plaćaće se u jednakim ratama tokom cele godine. Trenutno, za prosečan stan od oko 60 m2 mesečno se daje oko 100 EUR u Beogradu, dok se u Vojvodini i centralnoj Srbiji taj iznos kreće između 60-90 EUR mesečno. Ipak, očekuje se da početka grejne sezone 15.10.2022. Vlada odobri deo, ako ne i svih 20% povećanja koje su Toplane tražile.

Poslednja i najmanje preporučljiva vrsta ogreva je ugalj, ali ga u Srbiji i dalje koristi veliki broj porodica. Naravno, i on je poskupeo - prošle godine je takozvana „sirova Kolubara“ bila oko 70 EUR/tona, a danas oko 100 EUR po toni. Kvalitetniji ugalj kakav je mrki iz Banovića, bio je oko 120 EUR po toni, a sada oko 220 EUR i skoro ga je nemoguće naći.

7. Šta je sa toplotnom pumpom?

Toplotna pumpa je jedan od mogućih načina za postizanje energetske nezavisnosti i samodovoljnosti. Početna investicija za kupovinu toplotne pumpe je prilično visoka, ali su troškovi grejanja minimalni. Investicija se tako vraća u roku od oko 10 godina. Cena im zavisi od kvaliteta, efikasnosti (COP) i, naravno, od izabranog sistema. Cene sistema toplotne pumpe voda-voda ili zemlja-voda kreću se između 2.000 i 5.000 EUR, bez razvodnog sistema te podnog ili radijatorskog grejanja. Cena toplotnih pumpi vazduh-voda je nešto niža. Za nabavku i montažu pumpe od 8 kW, koja odgovara dobro izolovanim kućama, trebaće 3.500 do 4.800 EUR. Grejanje plaćate samo mesečno za cenu električne energije koja pokreće toplotnu pumpu.

8. Uštede u grejanju

Pošto cene energije rastu iz godine u godinu, pametno je razmišljati o tome kako biste mogli da imate najefikasnije i najkvalitetnije grejanje po najboljoj ceni. Drastično ćete smanjiti troškove grejanja ako sprečite toplotne gubitke objekta. Postavljanjem dodatnog sloja toplotne izolacije na krov i fasadu te ugradnjom termoefikasne stolarije, toplotni gubici će se smanjiti za polovinu. Sve više korisnika traži i načine da postanu energetski što samodovoljniji i time praktično nezavisni od aktuelnih dešavanja u svetu, koja u jednom danu mogu u potpunosti uzdrmati tržišta i poremetiti vrednosti energenata. Samoodrživost je moguća sa toplotnom pumpom, solarnim kolektorima (ali samo u kombinaciji sa toplotnom pumpom) i drvnom biomasom ako posedujete svoju šumu.