Kreditna sposobnost: na koliki kredit možete da računate?

1. Šta je kreditna sposobnost?

Termin kreditna sposobnost u svetu finansija opisuje vašu trenutnu novčanu situaciju, na osnovu koje banka procenjuje da li će vam odobriti pozajmicu i u kom iznosu. To je ono što se u bankarskom rečniku naziva bonitet. Jednostavno rečeno, zajmodavac daje ocenu verovatnoće koliko je neko u stanju da plaća i na koliku svotu novca može da računa. 

Banka će izračunati kreditnu sposobnost prema utvrđenim parametrima i formulama i tako proveriti da li su vaša primanja, po odbitku mesečne rate koju ćete morati da izdvajate za kredit, dovoljno visoka da biste od ostatka imali za ono što se kolokvijalno naziva minimalnim životnim standardom. Takođe, procenjivaće se koliko novca može da vam bude odobreno u zavisnosti od vaših prihoda i kamatnih stopa. Ako se odlučite za fiksnu kamatu, računica je jasnija i jednostavnija. Ukoliko uzmete kredit sa promenljivom kamatnom stopom, banka će izvršiti simulaciju, odnosno, teorijski proračun povećanja troškova i koliko će usled toga porasti mesečna rata. Na osnovu ove kalkulacije, biće odlučeno i to da li biste u tom hipotetičkom slučaju i dalje mogli da otplaćujete zaduženje.

2. Kako se izračunava kreditna sposobnost

2.1. Kreditna sposobnost: mesečni prihod minus mesečni troškovi

Kreditna sposobnost je promenljiva varijabla zavisna od konkretnog slučaja, ali se u principu smatra prihvatljivim ako vam na računu ostaje do 60% bruto iznosa minimalne zarade po odbitku svih utvrđenih mesečnih primanja u protekloj godini i nakon plaćanja svih obaveza (uključujući i novi kredit za koji aplicirate). Istovremeno, treba naglasiti da se pri izračunavanju uzimaju u obzir i eventualni troškovi izdržavanih članova porodice, koji se moraju dodati bruto minimalnoj zaradi.

Prilikom izračunavanja kreditne sposobnosti ključni su prihodi zajmoprimca, koji moraju biti dovoljno visoki.

2.2. Odnos između godišnjeg troška kredita i ukupnog godišnjeg prihoda

Nažalost, granica od maksimalnih 60% bruto minimalne mesečne zarade nije jedini preduslov za obračun kreditne sposobnosti. Odnos između godišnjeg troška kredita i godišnjeg prihoda takođe ulazi u računicu. Godišnji trošak kredita ne može biti veći od 50% godišnjeg prihoda, osim u slučaju da vaš mesečni neto prihod prelazi dvostruku bruto minimalnu zaradu.

2.3. Zašto u obračun ulaze troškovi izdržavanih lica?

Banke preispituju broj izdržavanih lica u porodici, pošto ukupni mesečni rashodi vezani za izdržavana lica mogu smanjiti kreditnu sposobnost pojedinca. Za svakog izdržavanog člana minimalnoj bruto zaradi mora se dodati minimalni mesečni iznos izdržavanja. Izdržavana lica obuhvataju: decu do 18 godina ili mlade do 26 godina koji se školuju i odrasla lica koja pripadaju nekoj od zakonom definisanih kategorija na osnovu koje mogu dobiti status izdržavanog lica. Primer takve odrasle osobe bi bio bračni drug koji nije u radnom odnosu, a upisan je u evidenciju lica koja traže zaposlenje.

3. Period otplate kredita

Period otplate kredita utiče na vašu kreditnu sposobnost. Što je rok otplate kraći, to su mesečni troškovi otplate kredita za isti iznos veći, pošto pozajmljeni novac morate da vratite u kraćem roku. Banka će prilikom izračunavanja kreditne sposobnosti uzeti u obzir vaše želje u pogledu roka otplate. Period otplate zavisi od vrste kredita; za potrošačke kredite uobičajeni su maksimalni rokovi od 7 ili 10 godina, a za stambeni 20-30 godina.

Pored propisanog maksimalnog roka otplate, banka će prilikom obračuna kreditne sposobnosti gledati i trajanje radnog odnosa i godine starosti podnosioca zahteva.

4. Vrsta zaposlenja i kreditna sposobnost

4.1. Kreditna sposobnost je niža ako niste zaposleni na neodređeno vreme

Često se čuje da je, ako želite da dobijete kredit, idealno da ste zaposleni na neodređeno vreme. To je tačno, jer je radni odnos na neodređeno vreme garancija bankama da će lice moći redovno da otplaćuje mesečni anuitet, pošto će njegova primanja i ubuduće biti redovna i stabilna. Vaša kreditna sposobnost je niža ako ste u radnom odnosu na određeno vreme, budući da zajmodavcu ne možete dati garanciju da ćete zadržati posao i nakon prestanka ugovorenog radnog odnosa. Isto važi i za samozaposlena lica, koja hoće da podnesu zahtev za zajam, pošto moraju dokazati da im je mesečna zarada za poslednjih 6-12 meseci dovoljno konzistentna i visoka.

4.2. Regres za godišnji odmor, topli obrok i prevoz

Da li će banka prilikom obračuna kreditne sposobnosti uzeti u obzir i deo prihoda koji se uobičajeno naziva regresom za godišnji odmor, toplim obrokom i markicom za prevoz nije pravilo, već odluka banke. Banke mogu uzeti u obzir i zakupnine, autorske ugovore, alimentaciju i slično, a sve to može povoljno uticati na vašu kreditnu sposobnost i omogućiti veći kredit. U obračun nije dozvoljeno uključivanje iznosa kakvi su roditeljski i dečji dodaci, stipendije, invalidnine ni slično.

5. Kalkulatori za obračun kreditne sposobnosti

I pre nego što kontaktirate nekog bankarskog savetnika i odete na ličnu konsultaciju u izabranu ekspozituru, možete proveriti svoju kreditnu sposobnost pomoću onlajn kalkulatora kojih ima na internetu. Onlajn kalkulatori se mogu naći na veb-stranicama banaka, štedionica i specijalizovanih veb-sajtova. Međutim, treba napomenuti da je algoritam kalkulatora donekle pojednostavljen i da radi s ograničenom količinom informacija. Oni stoga mogu da služe samo kao pomoć pri prikupljanju osnovnih podataka i sklapanju grube slike vašeg finansijskog statusa, ali svakako posetite filijalu radi preciznijih informacija.

6. Kreditna sposobnost - neki osnovni pojmovi

6.1. Mesečni anuitet, glavnica, kamata

Ako se govori o bonitetu, potrebno je da se upoznate sa još nekim pojmovima na osnovu kojih ćete razumeti kako procedure zaduživanja i kreditna sposobnost zapravo funkcionišu. Anuitet je mesečni iznos kojim otplaćujete kredit. Kredit se mora otplaćivati u unapred određenom roku, a sastoji se od glavnice i kamate. Kamata može biti fiksna, što znači da se ne menja tokom vremena trajanja otplate, ili promenljiva, što znači da se menja i reguliše prema stanju na tržištu. Kako se kredit bude otplaćivao, prirodno će se postepeno smanjivati. U zavisnosti od toga postepeno će se smanjivati i procenat tražene kamate, dok će se procenat onoga što ste isplatili postepeno povećavati.

7. Provera zaduženja

Svaka banka će pre odobrenja bilo kakvog zahteva, proveriti vašu zaduženost. Ona će to uraditi preko specijalne bankarske aplikacije koja u Srbiji nije dostupna građanstvu. U nekim evropskim zemljama postoje sistemi dostupni licima koja imaju poseban digitalni sertifikat preko kog mogu proveriti svoj status (u Sloveniji je to, recimo, SISBON aplikacija). Možete se prijaviti za proveru tog statusa u bilo kojoj banci i to popunjavanjem obrasca sa zahtevom za ispis navedenih podataka, koji ćete zatim dobiti poštom u roku od 14 dana.

8. Specifičnosti zahteva za dobijanje kredita u Srbiji

- Osnovicu za obračun kreditne sposobnosti čine redovna mesečna primanja a njihova visina dokazuje se izvodom iz platnih listi koje daje poslodavac ili penzionim čekovima.

- Visina maksimalno mogućeg zaduženja građana određena je Uredbom Narodne banke Srbije, a poslovne banke imaju pravo da taj limit menjaju shodno svojoj internoj politici.

- Metodologiju određivanja kreditne sposobnosti svakog lica čine skup pravila i politika banke, odnosno, definisani kriterijumi i modusi odobravanja kreditnog aranžmana.

- Osnovni kriterijum koji svako mora ispuniti je takozvani „adekvatni racio", zapravo, odnos kreditnih obaveza i mesečnih primanja. Taj DTI racio se ovih godina menjao, da bi sada u većini banaka bio između 50 i 60% neto primanja. U praksi, oni sa zaradama do 30.000 DIN mogu se zadužiti najviše 35% dok oni sa platom iznad 60.000 DIN mogu očekivati zaduživanje do 60%.