1. Šta sve treba da znate pre kupovine aluminijumske ograde?

Ograde su vrlo važne komponente svakog enterijera i eksterijera jer prvenstveno služe za sigurnost i bezbednost, premda nisu manje važne ni s estetskog stanovišta. Najčešće se sreću na terasama, balkonima, stepeništima i galerijama, dok je na otvorenom najviše onih oko bašti, bazena ili dvorišta i celog imanja.

Budući da su zaštitni elementi, fizička i mehanička svojstva ograda su najvažnija, ali ni izdržljivost ni trajnost nisu zanemarljive karakteristike. U tom smislu, poslednjih godina ograde od aluminijuma postaju vrlo popularne jer ispunjavaju najveći broj traženih osobina. Stabilne su, izdržljive, otporne na najrazličitije uticaje sredine, ne zahtevaju specijalno održavanje, a mogu biti bilo kog oblika, veličine i boje, dok su im cene sasvim konkurentne.

2. Izbor izvođača za aluminijumsku ogradu

Izbor izvođača je, kao i kod bilo kog drugog tipa posla, stvar dobre procene i izbora. Na tržištu je ne mali broj proizvođača i ponuđača, pa odabir izgleda kao nemoguć zadatak. Savetujemo da se obratite nama, budući da sarađujemo isključivo sa proverenim zanatlijama i preduzećima, pa će takve biti i ponude od njih, ili da odvojite dovoljno vremena za temeljnu proveru referenci, komentara klijenata i ostale uslove kupovine i postprodajnih usluga. 

3. Kakve aluminijumske ograde postoje i koju izabrati

3.1. Vrste ALU-ograda

Aluminijumske ograde su uglavnom montažne, jer se prave serijski kao polufabrikati koji se na licu mesta sastavljaju i fiksiraju. Za ugradnju u enterijeru najčešće se koriste modeli koji se postavljaju kao konzolni, šrafljenjem u bočne stranice zidova, kao gotovi paneli. Ako želite da ograda bude fiksirana u pod to se mora predvideti prilikom projektovanja, odnosno, izlivanja podova da bi se ostavile rupe u koje će se nosači montirati. U suprotnom, pod bi morao da se razbija, što podrazumeva duže i veće radove te skuplji posao.

Drugi način je dodatna izrada parapetnog zida u koji bi se nosači pobili. Taj zid je, zapravo, visok svega desetak centimetara i služi da se u njega naknadno fiksiraju nosači i ispune. Ovakav način izvođenja može da se upotrebi za terasu, balkon, stepenice ili galeriju.

Aluminijumske ograde sa zidanim stubovima se najčešće koriste za dvorišta. Tu se, u stvari, temelje i zidaju stubovi-nosači, željene širine i visine, od cigli, kamena ili betona, a onda se između njih fiksiraju puni ili perforirani paneli ili profili ili pak pljosnate, odnosno, okrugle cevi različitog prečnika, po određenom rasporedu, horizontalnom ili vertikalnom. Paneli, profili ili cevi mogu da se učvrste samo za stubove ili, opet, u parapet ozidan između njih (za dvorišnu ogradu je visine do 40 cm). Na taj način ispune od aluminijuma mogu biti i većih dimenzija, a da zadrže stabilnost.

3.2. Kombinovanje sa drugim materijalima i bojenje aluminijumske ograde

Kada se pomene metal, većina ljudi pomisli na čelik ili gvožđe. Oni su po hemijskom sastavu različiti - zapravo, čelik je legura gvožđa, ali su svejedno sinonimi jačine, izdržljivosti i trajnosti. Upravo zato se stotinama godina koriste u građevinarstvu kao noseći, vezni ili zaštitni elementi, kakve su ograde. Ipak, ograde od gvožđa, naročito kovanog, i dalje su vrlo skupi zanatski proizvodi jer se mahom dorađuju ručno, dok čelik nije toliko zahvalan za obradu i mora da se štiti od korozije. Tako se, naposletku, došlo do aluminijuma koji je vrlo zahvalan za obradu jer je mekši, dovoljno čvrst, a istovremeno i lagan. 

Zbog svih ovih osobina, aluminijumske ograde su idealne za postavljanje na otvorenom, premda moraju imati više tački oslonaca, odnosno, među-stubova. Prednost aluminijumskih ograda je i u tome što, za razliku od čelika, mogu da se kupe i u obliku imitacije ograda od kovanog gvožđa, što je, naravno, mnogo jeftinije. U svakom slučaju, aluminijum se može koristiti kao materijal za stubove i oslonce, dok se od drugih mogu praviti ispune i to u obliku i boji po vašoj želji. To su najčešće staklo, drvo ili kompozitne plastike za enterijer, dok se za eksterijer radije savetuje takođe aluminijum. 

Naposletku, aluminijum se može ostaviti u prirodnoj boji ili bojiti bojama takozvane RAL palete, što praktično znači da može biti bilo koje nijanse po vašem izboru. Najčešće su to srebrna, svetlo ili tamno siva (inoks), eloks - mat ili sjajna boja dobijena eloksiranjem, visok sjaj ili imitacije raznih vrsta drveta - da bi se dobio takozvani dekor drvenih ograda. Naročito su tražene i crne aluminijumske ograde koje u spoju sa srebrnim ili zlatnim detaljima mogu da izgledaju vrlo luksuzno. Sledeće su aluminijumske ograde na kojima dominira staklo, a nosači su skriveni staklenim poljima. Na takvim ogradama jedini vidljivi aluminijumski deo je minimalistički rukohvat. Dakle, sve je moguće i zavisi samo od toga šta tražite i hoćete da platite.

4. Načini postavljanja ALU-ograda

Način postavljanja aluminijumske ograde prvenstveno zavisi od toga da li se radi o enterijeru ili eksterijeru.

U unutrašnjosti one služe zaštiti stepenica ili galerija te treba da su minimalne visine 110 cm. Ako se radi o konstrukciji s ispunama, ona se fiksira u bočne zidove i ne mora biti odignuta od poda zbog drenaže vode. Prvo se određuju tačke fiksiranja i na njih se pričvršćuju ramovi. Vertikalni stubovi koji služe kao nosači mogu biti debljine svega 2,5 cm. Staklene ispune, kaljene ili laminirane, uglavnom su debljine od 6 do 12 mm. Gelender koji ide duž njihove gornje ivice služi koliko za oslonac toliko i za učvršćenje same ograde. Ispune od drugih materijala poput PVC, drveta ili aluminijumskog lima, montiraju se na sličan način. Veze mogu biti skrivene ili vidljive, u zavisnosti od dizajna ograde. Aluminijske ograde nikada se ne zavaruju, već se šrafe vijcima, zbog čega se sasvim lako sastavljaju. Ovakve ograde, kada su pravilno projektovane i postavljene, izdržljive su i otporne na udarce i oštećenja koliko i druge ograde od metala.

Montaža dvorišnih aluminijumskih ograda je nešto zahtevnija. U zavisnosti od toga da li ste se opredelili da cela bude od aluminijumskih ploča ili cevi, biće potrebno postavljanje i istih stubova-nosača. Ako ste izabrali neku kombinaciju materijala - recimo da stubovi budu zidani, a ispuna aluminijumska, onda će se montiranje obaviti tek kad pripremni građevinski i zidarski radovi budu gotovi.

5. Proces postavljanja aluminijumskih ograda

5.1. Priprema za montiranje ALU-ograde

Bez obzira na to da li ste se odlučili za ogradu koja je cela od aluminijuma ili kombinaciju sa drugim materijalom, pripreme će se razlikovati samo u tome da li je u pitanju novogradnja ili naknadna montaža te da li je ograda u unutrašnjosti kuće ili na otvorenom.

Kada se radi o enterijeru i to novom, ograda može biti fiksirana i u zidove i u pod ako se za to prilikom gradnje ostave odgovarajuće rupe. U suprotnom, naknadno postavljanje će zahtevati više rada, vremena i troškova, jer će morati da se buši za ankere. Zato se za postavljanje ograda u starim objektima uvek savetuje konzolna montaža - bez ukopavanja nosača.

Kada je u pitanju dvorište, linija kojom će ići ograda prvo mora da se trasira i označi. Zatim se obeležavaju mesta na kojima će biti stubovi-nosači, sa ili bez parapeta. Ako ste rešili da taj deo skeleta ograde bude zidan ciglom, blokovima ili kamenom ili izliven od betona, onda se obeležavaju i visinske kote i ćoškovi. Tek kada se to sve završi prelazi se na ispune.  

5.2. Materijali za ALU-ograde

Svakako, osnovni materijal za aluminijumsku ogradu je aluminijum. Može biti upotrebljen sirov, neobrađen i nebojen, a može biti izvučenog visokog sjaja, eloksiran, lakiran, farban RAL bojama ili elektrostatski, prahom, kao i plastificiran. Sve naravno zavisi od vaših potreba i zamisli. Sam okvir ograde može biti od šupljih profila, pljosnatih ili okruglih cevi određenog prečnika, dok se ispune rade takođe od profila i cevi - horizontalno ili vertikalno postavljenih - ali i od punih ALU-ploča, aluminijumskog lima, drveta, stakla ili kompozita. Te ploče ili takozvane ispune, proizvode se perforirane, mrežaste ili rezane, po određenom šablonu. Nisu retke ni one urađene od odlivaka poređanih geometrijski ili savijenih u nekom obliku, po kalupu ili originalnom nacrtu.  

5.3. Slabosti aluminijumske ograde

Ljudi ograde od metala biraju za svoj dom najčešće zato što je metal sinonim za čvrstinu, izdržljivost, dugotrajnost, a sa druge strane, lako održavanje. Naravno, ograde i u kući i izvan nje služe koliko za oslonac i zaštitu od padova, toliko i za obezbeđenje vlastite privatnosti. Iz svega rečenog, proizilazi da metalne ograde ne mogu imati mane. Međutim, slabosti aluminijumske ograde proističu iz fizičkih i mehaničkih svojstava samog materijala. Budući da je aluminijum nešto mekši, način finalne obrade ograde treba da bude takav da joj obezbedi čvrstinu i dugotrajnost.

Sledeća stavka bi mogla da bude cena, premda aluminijum i nije toliko skup koliko se inače misli. Koliko ćete ukupno platiti za aluminijumsku ogradu zapravo zavisi od faktora kakvi su njena dužina, vrsta obrade, zahtevnost modela i montaže, dodatni elementi i, svakako, od ponuđača usluge.