Plafon od cigle: kako se izvodi plafon monta-blokovima?

1. Plafon od cigle nekada davno

1.1. Plafon od cigle nije nov izum

Stari Rimljani su bili veliki graditelji te zahvaljujući njima znamo za brojna rešenja problema građevinskih konstrukcija. Među njima, svakako jedno od najznačajnijih, jeste izvođenje luka, koje je bilo nepoznato u staroj Grčkoj, odakle su Rimljani preuzeli mnoge izume. Takozvani nadvratnici, koji se postavljaju kao sigurnosni nosači iznad svih otvora na objektima (prozora, vrata), stoga su uvek bili kameni ili drveni, što je omogućavalo savladavanje manjih raspona. Međutim, upravo su Rimljani izmislili lučnu konstrukciju, element koji je od tada dozvoljavao mnogo veće raspone i olakšavao izgradnju brojnih objekata koji se danas smatraju monumentalnim spomenicima njihove zanatske veštine. Pronalazak luka je omogućio još nešto, a to je da se cigla, koja se ranije koristila samo za zidanje zidova, počela upotrebljavati i za izradu plafona.

Uz kamene blokove, cigla je postala idealan građevinski element za lučne konstrukcije, a za razliku od kamena, jeftina i laka za proizvodnju.

1.2. Cigleni plafon Karakalovih termi

Neki od najpoznatijih, očuvanih plafona od opeke i istorijskih građevinskih dostignuća su svakako oni iz Karakalovih termi. Reč je o termama baš iz starog grada, čija je konstrukcija u celini bila od cigli, što znači da su imale i ciglene lučne tavanice. Ostaci ovih divnih i ogromnih kupatila se i danas mogu videti u Rimu. Čak i veće i važnije građevine toga doba poput Koloseuma, čiji su podrumi sazidani isključivo od cigle, nisu imale takvu tavanicu.

2. Moderan plafon od cigle: monta plafon

Sa ciglom postoji jedan veliki problem koji se najbolje vidi kada se od nje pravi plafon. Pošto se radi o jedinicama određenog oblika, veličine i težine, one su savršene za vertikalne konstrukcije, ali ne i za horizontalne, kao što je plafon. Za razliku od drvenih greda, cigle su sasvim kratke i ne mogu se spajati bez veziva. Dakle, zanatski gledano, jedino rešenje za plafon od opeke bila je lučna konstrukcija. Međutim, sa napretkom tehnologije, ovo se donekle promenilo. Opeka je kombinovana s armiranim betonom, najboljim materijalom za horizontalne konstrukcije. Tako je nastao monta plafon, hibrid cigle i armiranog betona, koji kombinuje pozitivne osobine oba materijala.

Tehnologija izgradnje se korenito promenila tokom poslednjih decenija. Danas lučne konstrukcije i plafoni od cigle predstavljaju tehnički zahtevnu, ali pre svega gradnju koja oduzima poprilično vremena za razliku od brojnih novijih tehnika, kakva je monta plafon.

3. Monta plafon - tehničke karakteristike

3.1. Hibridni monta plafon

Moglo bi se reći da monta plafon kombinuje najbolje karakteristike cigle i armiranog betona. Hibridni sistem stoga nudi više pozitivnih svojstava nego što nude oba materijala pojedinačno. Monta plafon je delimično montažni, što znači da je deo strukture polufabrikat, tačnije, fabrički gotov proizvod koji se pri gradnji upotrebljava u konačnom obliku, dok se deo konstrukcije mora izvesti na licu mesta. Naravno, cigle su takođe fabrički proizvodi, i između njih se beton uliva naknadno.

3.2. Prednosti monta plafona

Prednosti postavljanja monta plafona su brojne. Među glavnim su:

• Monta plafon je idealna podloga za plafonske maltere.
• Omogućava jednostavnije izvođenje električnih instalacija.
• Ne zahteva šalovanje ni drugi potrošni materijal koji se koristi za izlivanje betona.
• Zbog karakteristika same opeke kao materijala, plafon ima bolju toplotnu izolaciju.
• Zbog cigle, sopstvena težina plafonske strukture je manja od sopstvene težine armirano-betonskog plafona. Ovo je posebno poželjno pri renoviranju starijih objekata, na koje bi promena debljine i, samim tim, težine međuspratne ploče, mogla da utiče u statičkom smislu.
• Monta plafon omogućava bolje izvođenje detalja spojeva sa horizontalnim elementima i toga radi, manje toplotnih mostova.
• U proseku, troši se 40% manje betona nego kada se pravi armirano-betonska ploča. Ovakva konstrukcija je i s ekološke tačke gledišta povoljnija zbog velikog udela cigle i manjeg udela betona.
• Monta plafon mnogo bolje reguliše vlažnost u prostoriji.

3.3. Slabosti monta plafona

Kao i svaka druga građevinska konstrukcija, monta plafon ima svoje nedostatke, koji su, u celini uzev, minimalni u poređenju sa drugim sistemima gradnje. Monta plafon uistinu ima neke slabosti, od kojih je glavna nešto viša cena u poređenju sa međuetažnom pločom od armiranog betona. Takođe, ukupna debljina plafonskog sklopa je često veća od debljine mnogih armirano-betonskih ploča. To nije problem ako se radi o novogradnji, gde je visina prostorija prilagođena tome, ali može predstavljati prepreku u starijim zgradama sa niskim tavanicama, gde svaki centimetar više, dodatno pogoršava kvalitet stanovanja.

4. Kako se postavlja monta plafon?

4.1. Nosači za monta plafon

Kao i kod drugih plafonskih struktura, prvo se mora postaviti vertikalna konstrukcija na koju će se postaviti i pričvrstiti plafon. Kada se podigne noseći zid, njegov vrh se ravna svežim malterom, a na njega se postavljaju prednapregnute grede. Aksijalni razmak između nosača se dimenzionira prema dimenzijama ispune koja će se koristiti (najčešće fert ili monta 14 ili 16). Prednapregnute grede od opeke moraju biti poduprte potpornim gredama i stubovima na svakih nekoliko metara. Idealno aksijalno rastojanje između nosača je 60 cm. Ovo znatno ubrzava gradnju, a istovremeno ne ugrožava, odnosno, ne smanjuje ukupnu nosivost. Nosači moraju da se naslanjaju na zid najmanje 12 cm, premda svaki centimetar više, znači veću sigurnost konstrukcije.

4.2. Gradnja blokovima od opeke

Nakon što se postave i pripreme nosači, počinje se sa postavljanjem fert ili monta blokova, odnosno, blokova od opeke. Pre samog postavljanja, u stvari, gradnje plafonske konstrukcije, blokovi se kvase. Nakon pravilnog ređanja i učvršćivanja ispuna, armatura se postavlja i na ostatak vertikalnog zida, a neke verzije preporučuju postavljanje armaturne mreže iznad cigli. Zatim se beton sipa preko pripremljene strukture, koja se postavlja bez prekida, tačnije, dilatacija.

Za raspone veće od 3 metra moraju se ugraditi i poprečna armaturna rebra, koja celu strukturu čine otpornom na opterećenja u određenim tačkama.

4.3. Monta plafon zahteva veze protiv zemljotresa

Pri formiranju ovakvih struktura moraju se napraviti i protivpotresne horizontalne veze od betona oko zidane ploče. O ovom koraku treba razmišljati ranije - kada se završi postavljanje blokova od opeke, mora se postaviti armatura između ispune i ostatka zida - a onda će se videti njihova prava svrha. Horizontalna veza se postavlja iznad perimetarskih zidova i u istoj ravni kao i ploča od opeke. Maksimalni raspon koji monta plafon može da izdrži je 6-7 m, pa je njegova upotreba pogodna uglavnom za stambenu izgradnju, dok je manje pogodan za izgradnju javnih, sportskih i industrijskih objekata, gde su potrebni veći rasponi.