Pločice za terasu i balkon

1. Zašto odabrati keramičke pločice za terasu?

1.1. Pločice na terasi se lako održavaju

Keramičke pločice za terasu i balkon nude mnoge prednosti, od kojih je jedna od najvažnijih svakako njihovo lako čišćenje i održavanje. Balkonske pločice se mogu čistiti mokrom krpom ili mopom i nekim sredstvom za čišćenje, premda je dovoljan i običan deterdžent za sudove.

1.2. Povoljna cena

Sledeća prednost je, naravno, cena. Balkonske pločice su uglavnom po pristupačnim cenama, iako je njihov raspon prilično širok. Cena u velikoj meri zavisi od vrste, dimenzija i načina završne obrade površine pojedinačnih vrsta pločica, uz opšte pravilo da veće pločice koštaju više. U svakom slučaju, to je mnogo pristupačnije rešenje od pravog kamena ili betonskih teraco pločica.

1.3. Pločice za eksterijer u bezbroj boja

Ako hoćete da vaša terasa ili balkon izgledaju naročito atraktivno, pločice su pravi izbor, jer se proizvode u bukvalno bezbroj boja i dezena, pa čak i u imitacijama prirodnih materijala. Preporučujemo da izbegavate svetlije nijanse, jer se na njima odmah vide mrlje, a savet je i da ne birate sasvim glatke ni monohromatske pločice, već one sa zrnastom strukturom. Na takvim površinama neće odmah biti uočljivi svaka mrlja, prašina, polen ni nanosi. 

2. Priprema podloge za balkonske pločice

2.1. Hidroizolacija

Ako su terasa ili balkon iznad unutrašnjih prostora, neophodna je kvalitetna hidroizolacija koja se postavlja na armirano-betonsku ploču. Hidroizolacija će sprečiti da voda uđe u kuću i poplavi unutrašnjost. Za hidroizolaciju se obično koristi bitumenska folija, koja se kupuje u rolnama i razvlači u trake sa preklopima koji se zatim zavaruju međusobno da se dobije ujednačena, nepropusna površina. Bez obzira na to da li je hidroizolacija neophodna ili ne, u svakom slučaju dobar sistem odvodnjavanja vode preko oluka jeste potreban, kako voda ne bi stagnirala na površini.

Zbog zaštite noseće konstrukcije, hidroizolacija se preporučuje čak i ako je u pitanju konzolni balkon ili terasa bez ikakvih prostorija ispod.

2.2. Priprema podloge za keramičke pločice

Pre svega, potrebno je pripremiti podlogu na koju će se keramičke pločice postaviti. To se izvodi uz pomoć estriha pod kosinom od 2%, što omogućava normalno oticanje atmosferskih voda sa balkona ili terase. Prilikom izlivanja estriha (ili cementne košuljice) mora se obratiti pažnja na to da njegova površina bude što ravnomernija i ujednačenija, bez većih grudvica i mehurića, budući da to znatno otežava postavljanje pločica. Ako se to dogodi iz bilo kog razloga, podloga se mora obrusiti koliko je neophodno da se ponovo dobije ravna površina.

3. Kako se postavljaju pločice na terasi?

3.1. Napravite plan polaganja

Kada je podloga spremna, počinje se sa postavljanjem pločica. Veoma je važno da se pre lepljenja napravi plan ili skica ređanja, kako bi na kraju cela površina delovala lepo i jednako, koliko na oko toliko i pod stopalima. Nemoguće je sasvim izbeći sečenje pojedinih pločica, jer se na ivicama i u ćoškovima moraju „ukrajati“ tako da se poklope s granicama površine koja se popločava. Zato je potrebno unapred isplanirati da li se polazi od sredine ili iz ćoškova kako bi stalo što više čitavih jednakih pločica, a rezale se samo one koje baš moraju. Naravno, mnogo je lakše to učiniti na papiru, skicirajući redosled i računajući ostatke, nego ih kasnije razbijati. S druge strane, odaberete li neke sa posebnom šarom ili slikom, svakako je potrebno sve prvo isprobati na skici pre početka rada.

3.2. Postavljanje pločica

Kada saznate gde i kako ćete započeti sa lepljenjem, posao može da počne. Na podlogu se nanosi malter, a zatim se na njega postavljaju jedna po jedna pločica. Između njih mora postojati određen razmak da bi materijal mogao „da radi“, odnosno, da se širi i skuplja prema uslovima spoljne sredine i stoga ne puca. Taj razmak se pravi pomoću distancera, najčešće plastičnih krstića, pa puni smesom za fugovanje i tako nastaju fugne. Fug-masa se maže tek na kraju, kada sve pločice budu na svom mestu, a u međuvremenu će ih na istom rastojanju držati distanceri s tim što će po potrebi i dalje moći da se pomere koji milimetar levo-desno kako bi na kraju sve bilo sasvim ujednačeno. U slučaju da se radi o balkonu ili terasi većih dimenzija, prave se i dilatacije. One su zapravo isto fugne, samo malo veće i u njih se ubacuje elastična masa ili lajsna koja takođe omogućava skupljanje i rastezanje materijala. Ako se fugne i dilatacije ne izvedu kako treba, najčešće dolazi do pucanja pločica.

U vezi s izvođenjem dilatacionih fugni možete se konsultovati i sa stručnjacima u salonu.

4. Granitogres pločice za terasu i balkon

Specijalne pločice za spoljne površine, koje su poslednjih godina sve popularnije, jesu takozvane granitogres pločice. Odlikuje ih atraktivan izgled sličan prirodnom kamenu (granitu) i nešto grublja površina dizajnirana tako da spreči klizanje i padove. Granitne pločice za eksterijer su preporučljive naročito u slučajevima kada su vaš balkon ili terasa bez krova i samim tim izloženi padavinama tokom cele godine. Pločice protiv klizanja mogu sprečiti mnoge povrede!

5. Novi tehnološki izumi: lepak i hidroizolacija u jednom

5.1. Poliuretanska lepljiva masa

Posebnost ovakve vrste veziva je u tome da kombinuje hidroizolaciju i lepak. Takva veziva, zapravo, tipovi lepka pogodni su za postavljanje raznih podnih obloga na različite vrste površina, kako poroznih tako i neporoznih. Istovremeno, ova masa je proizvod koji smanjuje delovanje zateznih sila između podloge i lepljene konstrukcije i posebno je pogodna za površine izložene toploti koja izaziva oštećenja, tipična za balkone ili terase izložene direktnoj sunčevoj svetlosti.

Pre postavljanja pločica morate biti sigurni da je podloga savršeno pripremljena i da nema ulepljenih čestica betona, prašine niti ulja. Beton mora biti star 28 dana. Površina se izbrusi i očisti. Svi pocinkovani metali i bakarne obloge se prethodno očiste čeličnom vunom i odmaste specijalnim hemijskim sredstvom. Nakon što se to sredstvo osuši, nanosi se drugo koje majstori kolokvijalno nazivaju prajmer. Zatim sledi nanošenje prvog sloja (hidroizolacije) i drugog (lepak). Oba sloja se nanose nazubljenom gletericom dimenzija 4x4 mm. Nakon nanošenja oba sloja, pločice se polažu direktno u sveže pripremljenu masu, a proces se završava zaptivanjem fugni.

Za zaptivanje se koristi, jednokomponentno, visokokvalitetno cementno elastično vezivo sa finim kvarcnim agregatom za popunjavanje fugni između keramičkih pločica.

5.2. Mineralni sistemi

To su fleksibilni hidroizolacioni cementni premazi koji se mogu nanositi na sve cementne podloge i služe kao dodatni hidroizolacioni sloj koji zbog svoje elastičnosti premošćuje pukotine. Proizvod je svakako kompatibilan sa svim sistemima za popravku betonskih površina.

Podloga za lepljenje mora biti pravilno pripremljena, očišćena od svih čestica betona, prašine i ulja pre nanošenja cementnih masa, a i pokvašena, ali nikako mokra niti sa baricama koje su se zadržale. Zatim se svi spojevi između vertikalnih i horizontalnih površina zaptivaju bitumenskim trakama. Hidroizolacioni malter nanosi se na čistu i navlaženu podlogu pomoću nazubljene gleterice. To je dvokomponentni materijal koji se priprema mikserom.

Nakon nanošenja hidroizolacionog maltera sledi postavljanje pločica koje se lepe na očvrsli hidroizolacioni malter korišćenjem visokokvalitetnog elastičnog lepka. Nakon što se lepak stvrdne, na pločice se nanosi fleksibilna fugirna masa. Masa se nanosi gumenom gletericom dijagonalnim potezima preko fugni. Kada se postupak završi, odstranjuje se višak zaostao na pločicama i fugne se peru vlažnim sunđerom. Kada masa u fugnama počne da se stvrdnjava (posle približno 5 minuta), keramičke pločice se takođe peru vlažnim sunđerom. Na kraju, spojevi se zaptivaju visokokvalitetnom, elastičnom poliuretanskom masom koja se proizvodi u različitim bojama: beloj, sivoj, smeđoj, crnoj ili cigla-crvenoj tako da ćete moći da ih uklopite sa pločicama koje ste odabrali.