Zeleni zid: nezaobilazni element dizajna enterijera

1. Kakav je sastav zelenog zida?

Zeleni zidovi se sastoje od biljaka koje se postavljaju u medijum za uzgoj. Medijumi za gajenje ovakvih vrsta biljaka mogu biti zemlja, voda i razne vrste komposta u saksijama, odnosno, posudama najrazličitijih oblika, veličina, boja i od raznih materijala. Kakvo god dizajnersko rešenje da se osmisli, prilikom projektovanja zelenih zidova mora se voditi računa o težini pojedinačnih i svih delova budućeg zida, pošto se on definitivno neće sastavljati od klasičnih, zapravo, običnih baštenskih leja. Međutim, u najvećem broju slučajeva, biljke se ne sade u zemlju, već u podlogu za rast koja se sastoji od posebnih vlakana kamene ili staklene vune da bi što duže zadržala vodu i hranljive materije. Biljke zasađene u prefabrikovanim elementima koji formiraju zid prilagođene su životu u ovakvim, takozvanim, medijima za uzgoj. Na takvim zidovima najčešće se sreću jednostavne biljke, tačnije, začinsko bilje koje se koristi za obogaćivanje arome jela (nana, bosiljak, zelena salata) ili ukrasne biljke (mnoge trave, božićno žito...).

2. Postavljanje zelenog zida

2.1. Zeleni zid se sastavlja od panela

Ovakva vrsta zidova zapravo i nisu zidovi u pravom smislu reči već više pregrade, skeletne konstrukcije na koje se fiksiraju paneli sa biljkama, a čija je montaža jednostavna, pošto se izvodi po principu „klik“ sistema - stoga se paneli mogu lako povezati jedni sa drugima bez dodatnog alata. Za unutrašnje zelene zidove preporučuje se odabir klasičnog sistema s aluminijumskim saksijama pričvršćenim za panele. Kada biljke dovoljno porastu, saksije se više neće videti, ali ako se odlučite za sitniju vegetaciju kakva je mahovina, recimo, postoje i sistemi perforiranih aluminijumskih panela. Paneli su uglavnom dimenzija 100x100 ili 50x50 cm.

2.2. Ručno zalivanje zelenog zida

Prema načinu izgradnje i projektovanja zelenog zida, određuje se i kako će se biljke zalivati i dohranjivati. Postoje dve opcije: ručno i automatsko zalivanje biljaka. Ručno zalivanje se vrši pomoću raspršivača, koji kapljice vode ravnomerno raspoređuje po površini. Ovaj sistem za zalivanje je pogodan samo za manje zelene zidove, a za velike toplo preporučujemo automatski sistem za zalivanje.

2.3. Veliki zeleni zid - automatsko zalivanje

Ako odlučite da biljke zalivate automatski, površina zida mora imati sistem dovoda i odvoda vode. Opredelite li se, pak, za veći zeleni zid, svakako preporučujemo ugradnju automatskog, odnosno integrisanog sistema zalivanja, jer će to uštedeti mnogo vremena i energije, a vaš dom će takođe ostati čist.

Kako funkcioniše automatsko zalivanje? Zeleni zid se proizvodi u više varijanti i modela, a jedan od njih je modularan. Najviši elementi u takvoj konstrukciji imaju ugrađen kanal za doziranje; on obezbeđuje ravnomeran protok vode kroz odeljke svih zelenih zidnih modula. Višak vode se sliva u kolektor sa čepom i crevom koje omogućava lako odvođenje preostale količine vode. Sistem je kružni, što znači da se višak vode može koristiti za ponovno zalivanje. Na ovaj način se štedi velika količina vode i uspostavlja ekološki način zalivanja, što se ne može postići ručnim zalivanjem.

Automatski sistem za zalivanje ima i funkciju održavanja adekvatnih nivoa vlage i hranljivih materija u zemljištu panela.

3. Živi zeleni zid povećava kvalitet življenja

3.1. Ništa ne ulepšava enterijer više od bogatog zelenila

Zeleni zidovi se koriste u zatvorenim prostorima u kojima ljudi provode dosta vremena i kojima je ambijentalni kvalitet vrlo važan. Biljke su danas osnovni element uređenja enterijera, a još smeliji potez je zelenilo koje oživljava i obogaćuje celu površinu zida umesto tačkasto rasutih biljaka u saksijama. Biljke svojim pozitivnim svojstvima u radnom okruženju povećavaju efikasnost, kreativnost, opuštaju, a pogled na bujno zelenilo rasterećuje oči.

Svojom vizuelnom privlačnošću, vertikalne bašte su idealan dodatak monotonim enterijerima.

3.2. Zeleni zid služi kao dodatna izolacija

Pozitivna karakteristika spoljašnjih zidova oplemenjenih zelenilom je svakako to što biljke dodatno izoluju zid. Posebno deluju na zvučnu izolaciju, pošto zemlja i lišće prigušuju zvuke. Zeleni zid tako može biti odlično rešenje za prostorije sa lošom zvučnom izolacijom, gde je prolaz buke između prostorija pojačan. Vegetacija takođe efikasno ublažava temperaturne fluktuacije i apsorbuje UV zrake. Biljke koje se nalaze u vertikalnim vrtovima poboljšavaju kvalitet i svežinu vazduha, jer su filteri koji pretvaraju ugljen-dioksid u kiseonik i izvlače druge zagađivače iz prostorije.

Zeleni zid smanjuje nivo CO2 u vazduhu za čak 40%, a sadržaj čvrstih čestica za 60%.

4. Zeleni zid utiče na postojeću konstrukciju

Želite li da cela vertikala bude vrlo gust zasad, morate biti svesni činjenice da je takav zid poprilično težak zbog količine zemlje, biljaka i potkonstrukcije. Ako zid nije projektovan za toliko dodatno opterećenje, ozelenjavanje može uticati na njegovu statičku stabilnost. Ako hoćete zaista veliku vertikalnu površinu sa gustim zasadom, inženjer-statičar prethodno mora da napravi proračune i analizira njegovu nosivost uz povećano opterećenje koje predstavlja zeleni zid.

Veliki zeleni zidovi nikako nisu pogodni za strukture od gipsanih ploča, odnosno pregradne zidove koji nisu predviđeni za dodatna opterećenja takvog reda. U tom slučaju preporučujemo da razmislite o manjoj zelenoj površini ili da konstrukcija bude sastavljena na nosećem zidu.

5. Trajanje živog zelenog zida

Pošto je reč o novoj tehnologiji koja je uspostavljena tek u poslednje dve decenije, nema dovoljno podataka na osnovu kojih bi se mogao tačno predvideti njihov rok trajanja - odnosno zidova sa živim biljkama. Na osnovu dosadašnjeg iskustva može se reći da je vek trajanja zelenog zida oko 20 godina, što ne znači da će i biljke pojedinačno toliko trajati. Moraćete da ih presađujete više puta u dvodecenijskom ciklusu, a jasan signal za to će biti stagniranje i sušenje biljaka, kada korenov sistem više ne bude imao dovoljno prostora za dalji rast. Tada jedinke treba podeliti i razmnožiti da bi se smanjila zapremina i volumen korenovog sistema, a sama biljka podmladila i bolje napredovala.

Višegodišnje biljke rastu u zidu oko 10 godina, a za to vreme moraju se više puta proređivati i razređivati, da bi im se smanjio volumen. Posle ovog perioda može se desiti da ni ta procedura ne bude dovoljna, pa ćete svakako doći u situaciju da promenite ceo zasad. Mahovine se lakše održavaju.

6. Vrste biljaka za žive zelene zidove

Za žive zelene zidove pogodne su mnoge vrste biljaka, od klasičnog bršljana, hoste i lovora do začinskog bilja poput bosiljka, peršuna i sličnih. Cvetne biljke uglavnom nisu pogodne, jer im vertikalni rast nije prirodan, a osim toga, stalno biste morali da uklanjate precvetale i opale izdanke sa poda. Šta više, cvetnice mogu biti i problematične za osobe sklone alergijama. Možete se odlučiti i za površinski niski rast i izabrati različite vrste mahovina čije je održavanje posebno lako. Pri izboru biljaka morate obratiti pažnju i na uslove u kojima će vegetacija rasti: nekima je potrebno više svetla, druge uspevaju i u tamnijim prostorijama. Nekima je potrebno više nege, drugima manje.

7. Održavanje zelenog zida

7.1. Zeleni zid zahteva redovno održavanje

Iako zeleni zid ne zahteva naročitu pažnju koja bi se razlikovala od one koja se inače mora posvećivati sobnom bilju u saksijama, održavanje jeste složenije zbog same količine biljaka, što je neuporedivo sa saksijskim biljkama. Teže i kompleksnije je i presađivanje i zalivanje, pošto ih ne možete premestiti na terasu ili balkon, kako ne biste uprljali stan.

7.2. Alat za održavanje zelenog zida

Da biste održavali zeleni zid, biće vam potreban pravi alat. Očigledno je da ovakvu vegetaciju ne možete zalivati crevom ili kanticom koje koristite za cveće u lejama ili saksijama. Zeleni zidovi se zato prskaju vodom iz flaše sa prskalicom koja ravnomerno raspršuje kapljice vode na površini od oko 1 m2, a ne kvasi pod pored zelenog zida. Svakako, ceo posao će biti mnogo lakši i jednostavniji ako se postavi sistem za automatsko zalivanje. Ručno zalivanje je pogodno samo za manje zelene zidove.

Kao i svakom rastinju, i biljkama u zelenom zidu je potrebno đubrivo kako bi brže i lepše rasle. Đubriva za vertikalne zelene zidove mogu se nabaviti u specijalizovanim baštenskim prodavnicama i rasadnicima.

8. Veštački zeleni zidovi

8.1 Kada je veštački zeleni zid pravi izbor?

Ako nemate vremena da se bavite održavanjem koje zahteva „živi“ zid, dobra alternativa može biti veštački, odnosno, zeleni zid sa plastičnim biljkama. One su danas toliko realne da čak ni pod prstima ne može da se razlikuje prava od lažne. Veštački zeleni zid može biti odlično rešenje i za prostorije u kojima je iz bilo kog razloga postavljanje strukture sa živim biljkama neizvodljivo. Takva su, recimo, sasvim tamna, suva i vlažna mesta na kojima biljke uopšte ne mogu da uspevaju.

8.2. Veštački zeleni zid ne zahteva održavanje

Veštački zeleni paneli imaju dosta prednosti u odnosu na prirodne: naravno, bilje je uvek zeleno čak i bez vode ili sunčeve toplote i svetla, lišće nikada ne opada, insekti se u njima ne naseljavaju, presađivanje, zalivanje ni đubrenje takođe - jednom rečju - ništa im ne treba.

Veštački paneli su dostupni na tržištu u uobičajenim dimenzijama 100x100 cm ili 50x50 cm, a izbor najrazličitijih vrsta i tipova imitacija biljnih vrsta, kao što su lovor, hosta, razne vrste bršljana ili, unapred pripremljena mešana vegetacija, jeste bezmalo neograničen.

8.3. UV zaštita veštačkog zelenog zida je neophodna

Ako se odlučite za veštački zeleni zid, savetujemo da izaberete onaj sa UV zaštitom, jer će plastične biljke u suprotnom izbledeti tokom vremena. Pre kupovine pitajte proizvođača da li su paneli adekvatno zaštićeni od sunčeve svetlosti. Problem nije samo direktno sunce; tokom godina, čak i paneli koje sunce nikada ne obasjava blede.