Kuća na padini za koju je ilovača bila glavni građevinski materijal

*Prilazeći kući prvo ćete se susresti s introvertnom drvenom fasadom, budući da je orjentisana upravo tako da se sa svake strane otvara prelep vidik*

Drvo i ilovača su primitivni materijali koji su u građevinarstvu prisutni još od praistorije. U naše vreme, zahvaljujući novim tehnologijama i tehnikama gradnje, otvaraju mnoge potencijale i za savremene tipove projektovanja i izgradnje. Konstrukciju kuće na padini, o kojoj je reč, čine drvene smrekove grede, dok su zidovi od ilovače pomešane sa slamom i ekstrudiranom glinom. Ono što je posebno fascinantno je činjenica da je armirani beton iskorišćen samo za temelje.

Ilovača je zapravo jedna vrsta gline i stoga je odličan ekološki materijal od izgradnje do razgradnje. Od građevinske jame do završetka gradnje ne zahteva nikakav transport, pošto se iskopava na parceli i postavlja na licu mesta, a sama tehnologija ugradnje je ekološki prihvatljiva, budući da ne zahteva nikakvu obradu. Iz ovakvog procesa logično sledi i da je emisija ugljen-dioksida pri gradnji i održavanju ovakvog objekta praktično ravna nuli. Čak i kada kuća odsluži svoj vek i ispuni svrhu, može se potpuno reciklirati bez ikakve štete po životnu sredinu. Kuća od ilovače je stoga, na izvestan način, najbliža onome što se na Zapadu promoviše kao „potpuno biorazgradivi proizvod.“

*Dnevni boravak u središtu kuće je otvoren i protočan, a unutrašnji zidovi su u prirodnoj boji gline*

Ilovača ima vrlo dobre građevinske i fizičke osobine, jer odlično upija toplotu i vlagu, akumulira ih i zatim postepeno emituje u prostor. Smatra se, takozvanim, difuziono otvorenim materijalom, što znači da vazduh i vlaga prolaze kroz nju čak i više nego kroz opeku. Prema rečima arhitekte, cigla i glina su zapravo slični materijali, ali sa jednom bitnom razlikom - opeka mora da se peče, dok se glina koristi u sirovom, neobrađenom stanju. Osim toga, glina je i vatrootporan, odnosno nezapaljiv materijal.

*Fasada kuće sastavljena od drvenih letvi*

Proces izgradnje kuće od ilovače je sledeći: prvo se priprema mešavina od gline i vode u određenoj srazmeri kako bi se dobila vlažna smesa kojom se potom puni drvena oplata. Sušenje ovakvih glinenih zidova može da potraje i do šest meseci, a to ume da odvrati nestrpljivije kupce koji zato radije biraju druge građevinske materijale.

*Kuća se nalazi na vrhu brda odakle puca pogled od kog zastaje dah*

Kuća na padini stoji, kako joj samo ime kaže, na vrhu prelepe uzvisine, odakle se otvara još lepši pogled na okolna brda. Sama građevina je zamišljena kao kompaktan objekt, dugačkog volumena u kome se dnevni i spavaći prostori nižu jedan za drugim. Arhitekta je tako uspela da maksimalno iskoristi sav prostor ostavljajući za hodnike tek onoliko koliko se mora. Na južnoj fasadi nalazi se dugačak uvučen trem, koji donekle ublažava sjaj i toplotu letnjeg sunca i nudi natkrivenu dnevnu sobu na otvorenom.

Dugački trem stvara malo hlada u unutrašnjosti tokom leta, ali sklonište za kišnih dana — *Dugački trem stvara malo hlada u unutrašnjosti tokom leta, ali i sklonište za kišne dane*

Tlocrt kuće je jednostavan i moderan. Dnevni boravak je projektovan kao dvovisinski, protočan prostor koji se iz kuhinje preko trpezarije preliva u dnevnu sobu sa kaminom. U prizemlju se nalaze spavaća soba i kupatilo, dok su na spratu dečje sobe i galerija. Verovatno najfascinantniji element u kući je zid za penjanje koji povezuje dnevnu sobu sa skrovištem ispod krova koje vlasnikova deca prosto obožavaju.

Materijalnost prati imperativ upotrebe održivih materijala i uspostavlja jasnu strukturnu hijerarhiju: plafon i pregradni zidovi su obloženi drvenim daskama, dok su noseći od ilovače, ostavljeni da blistaju prigušenim sjajem prirodne boje gline.