Toplina doma u tonovima betona | mycode.

^{Izbor i tekst: Milja Mladenović, mast. inž. urb.}

Dizajn upečatljivih prostora za stanovanje u savremenoj arhitektonskoj praksi često je prožet uticajima stilova i elemenata koji se koriste u drugim tipologijama, poput industrijskih, poslovnih ili ugostiteljskih objekata. Kroz projektantske procese, ključno je prepoznavanje adekvatnih elemenata, koji u dizajnu enterijera stanova mogu da kreiraju jedinstvene i upečatljive ambijente.

Identifikovanjem betona i betonskih tonova kao pogodnih za prevođenje u vizuelni pečat stana definisani su kontrasti i motivi koji beton i vizuelne kontraste čine nosiocima „kućevnosti“ prostora. U stanu na Vračaru, projektovanjem funkcionalnih zona kao otvorenog prostora, ostvarene su celine koje omogućavaju korisnicima različite vizuelne i funkcionalne doživljaje.

Koristeći preklapanje funkcija dnevne zone kao glavni projektantski motiv, u stanu su jasno definisane celine kuhinje, trpezarije i dnevne sobe sa radnim delom, dok su barijere između njih izbrisane, pri čemu se one mogu koristiti istovremeno. Betonski zid duž cele dnevne zone povezuje sve celine dnevne zone kao vizuelni akcent, dok promene u grupacijama nameštaja naglašavaju osnovnu namenu prostornog segmenta.

Kontrasti u definisanju mikrocelina istaknuti su kroz primenu belih tonova u zoni dnevne sobe, kao i u dispoziciji ugaone garniture koja akcentuje granicu između dnevne sobe i radne zone, dok je vizuelni i svetlosni prodor do kuhinje ostao neprekinut. Definisanjem mikrocelina kroz suptilne promene ostvarene pozicijom nameštaja istovremeno se definišu funkcionalne zone, ali i omogućava korišćenje svih segmenata dnevne zone sa kuhinjom i trpezarijom kao ravnopravnih društvenih nukleusa.

Kao najupečatljiviji kontrast betonskom zidu izdvaja se zona kuhinje struktuirana masivima od drveta, na osnovu čega je u prostoru uspostavljena relacija prirodnih i industrijskih materijala. Ponavljanjem istog tona drveta sa crnim akcentima u trpezariji i kuhinji, enterijer je dobio vizuelne okvire, bez pregrada koje bi umanjile fluidnost korišćenja čitave dnevne zone.

Akcentovanje ambijenta terase iz unutrašnjosti prostora maksimizuje kontrast betonskih i drvenih materijala, kojima se posebno ističe relacija prirodno-urbano. Upravo kroz ovu relaciju postignuta je „toplina doma“ u čijem dizajnu ravnopravno učestvuju sivi tonovi betona i topli tonovi drveta.

Zadržavanjem pozicije ulaza i strukture stana prema izvornom stanju, omogućeno je jasno razdvajanje zona, što je omogućilo definisanje različitih nivoa privatnosti u stanu. Na taj način, dnevna zona sa kuhinjom, trpezarijom, dnevnom sobom i radnim delom, kao i prostranom terasom predstavlja javniji, odnosno društveni deo stana, dok su tri spavaće sobe u noćnoj zoni u potpunosti definisane kroz mirne ambijente prilagođene odmoru i individualnom boravku.

U kreiranju ambijenta kupatila, nastavljen je vizuelni ključ iz dnevne zone. Ponavljanjem toplih drvenih tonova kao motiva, postiže se vizuelna ujednačenost svih prostorija, dok je proporcija tonova definisana pretežnom namenom mikroceline. Po tom principu, drvo se u stanu pojavljuje kao dominantna obloga ili kao diskretni akcent.

Bele i sive površine hodnika prožimaju se sa drvenim masivima zidova, čime je nastavljen kontrast tonova. Koristeći teksturu drveta kao element u dizajnu, omogućeno je integrisanje vrata u zidove tako da ona postaju gotovo nevidljiva, pri čemu su vizuelni kontinuitet i funkcionalnost podjednako zastupljeni u projektantskom izrazu.

Definisanjem prostora kroz sisteme vizuelno povezanih prostornih i društvenih nukleusa, omogućeno je multifunkcionalno korišćenje stana. Na taj način, istovremeno se podstiče zajedništvo unutar povezanih segmenata dnevne zone, ali i individualno korišćenje mikrocelina prilagođenih svim potrebama savremenog stanovanja.