Opeka, beton ili siporeks?

1. Zidna konstrukcija

Zidna konstrukcija je od najveće važnosti za vašu kuću. Ima dve funkcije - nosivost i toplotnu izolaciju. Nosivost će izračunati statičar, ali u praksi važi pravilo da je za klasičan zid debljine oko 20 cm neophodno postavljanje vertikalnih veza na svakih 4,5 m. Takođe je neophodno napraviti nadvratnike iznad svih otvora za prozore i vrata. Toplotna provodljivost je determinisana PURES pravilima o efikasnom korišćenju energije, a određuje se proračunima građevinske fizike. Kada se zna i jedno i drugo, neminovno se dolazi do pitanja izbora materijala.

U praksi postoji pravilo da je jeftinije izgraditi tanji zid, a toplotnu provodljivost postići dodatnom izolacijom.

2. Klasične pune cigle

2.1. Cigle su drevni materijal

Opeka je dobro proveren materijal koji se koristi za gradnju već hiljadama godina. Tehnologija pravljenja cigli pečenjem gline pojavila se još u drevnoj prošlosti. Mnogi ljudi ne znaju da su stari Rimljani i Grci takođe koristili ovaj materijal za oblaganje unutrašnjosti hramova. Cigle su se kroz istoriju koristile u mnoge svrhe. Upotrebljavane su uglavnom za podizanje zidova, ali su korišćene i za podove i za popločavanje staza i puteva.

2.2. Cigle - proizvodnja

Njihova proizvodnja i ugradnja se nisu značajno promenile za svo to vreme. Prema procesu proizvodnje razlikuju se tri vrste cigle ili opeke: nepečene, pečene i hemijski tretirane. Svaka vrsta je napravljena malo drugačije. Cigle se postavljaju ručno i ne zahtevaju mehanizaciju. Spajaju se cementnim malterom. Međutim, od te klasične koja je, reklo bi se već prošlost, nastale su nove vrste poboljšanih svojstava i karakteristika kojima se olakšava zidanje, ali i izgrađen objekat čini kvalitetnijim. Ti novi tipovi cigle su zapravo šuplji blokovi. Njima je sredina u obliku saća, čime se znatno povećava termootpornost. Tehnološki potpuno dovršen tip su brušene cigle, koje se lepe poliuretanskim lepkom.

2.3. Cigle standardne veličine

Cigle se sada proizvode industrijski i to u standardnim veličinama, premda se mogu naručiti i posebne veličine i oblici; na takve porudžbine proizvođači pristaju kada su u pitanju zaista velike količine. Budući da su sve cigle na prvi pogled iste, ono po čemu ćete ih razlikovati je debljina. Kod nas se prodaju ove vrste, premda ima više podvarijanti (u zavisnosti od proizvođača):

Koeficijent toplotne provodljivosti je nizak, za 38 cm=0,139 W/mK, za 20 cm=0,33 W/mK.

2.4. Koliko koštaju cigle?

Može se reći da su im cene kao i dimenzije standardne i uglavnom su razlike između proizvođača i ponuđača zanemarljive. Savetujemo vam da kupujete cigle iz proverenih ciglana, odnosno, registrovanih i renomiranih preduzeća. Nikako ne nasedajte na vrlo niske cene koje nude neprovereni prodavci!

3. Porobeton

3.1 Šta je porobeton?

Porobeton je ćelijasti porasti beton, koji mnogi kolokvijalno nazivaju i siporeks, a na našem tržištu je prisutan više decenija. U osnovi je masa od vode, kvarcnog peska, kreča, cementa i gipsa, u koju se pod visokim pritiskom ubrizgava vazduh. Brojne sitne ćelije ispunjene vazduhom i gusta šupljikava struktura daju mu specifičan izgled i jedinstvene karakteristike, naročito termoizolaciona svojstva. Kao i cigle, porobeton je zdrav i ekološki prihvatljiv građevinski materijal.

3.2. Prednosti porobetona

Najveća vrednost ove vrste betona je njegova laka obrada. Blokovi, koji s obe strane imaju ureze, lepe se tankim slojem maltera. Zato ovakvi blokovi imaju još jednu prednost: budući da su homogeni mogu lako da se dube i buše kada kroz njih treba da se provuku instalacione cevi i vodovi. Slabost im donekle predstavlja krhkost, ali se ona nadoknađuje završnom obradom. Ovakvi blokovi su porozni, zbog čega im se pripisuje i veća moć upijanja, premda to nije tačno. Porobeton u nekim slučajevima ima nižu kapilarnu zateznu čvrstinu od cigle.

Porobeton, odnosno siporeks, se može naći u obliku blokova, ploča i nadvratnika/nadprozornika. Debljine blokova su 20-25-30 cm a koeficijent termoprovodljivosti im je sasvim nizak, između 0,096 i 0,12W/mK.

Porobeton se proizvodi i kupuje u obliku blokova, ploča te nadvratnika/nadprozornika. Zid debljine 40 cm ima koeficijent termoprovodljivosti (U) 0,21W/m2K, dok zid od 48 cm ima U=0,17W/m2K u poređenju s izolovanim zidom od opeke debljine 45 cm (gde su blokovi od opeke 30 cm i izolacija 15 cm) 0,20W/m2K. Siporeks ploče koriste se za podizanje unutrašnjih nenosećih zidova i elemenata; dužina im je 62,5 cm, visina 20 cm, a širine su 10, 12,5 i 15 cm. Za premošćavanje otvora za vrata i prozore koriste se noseće YTONG grede. Visina im je 24,9 cm, debljina 20 ili 30 cm, a dužine 149 ili 199 cm. Cena zidanja blokovima od 24 i 30 cm izlazi oko 150 EUR/m3.

4. Betonski blokovi

4.1. Betonski blokovi umesto cigle?

Betonski blokovi se izrađuju od specijalnog betona velike nosivosti. Koriste se za izgradnju podruma u ​​stambenim objektima kao i za vertikalne veze. Ćelijska struktura blokova je ređa, pa obično imaju između 6 i 12 ćelija. Prednost betonskih blokova je u preciznosti gradnje, jer se za njih koristi kalup. Takvi blokovi se mogu ređati na "fugne", bez upotrebe fasadnog maltera.

4.2. Koje su dimenzije betonskih blokova?

Betonski blokovi imaju, u principu, standardnu visinu, ali njihova širina može varirati. Ima ih širine 12, 20, 25 i 30 cm. Treba napomenuti da beton nije lagan materijal i kako se povećava debljina bloka, povećava se i težina konstrukcije. Betonski blokovi su inače relativno jeftini; u zavisnosti od debljine -12-30 cm - cene se kreću između 65 i 150 din/kom. Ovi blokovi su obično ojačani, što daje dodatnu stabilnost i konstrukciji.

5. Šuplji blokovi

5.1. Vlaknasto-cementni šuplji blokovi

Pored klasičnih rešenja, na tržištu se, reklo bi se, svake godine pojavljuju novi materijali i tehnologije. Klasična cigla se sve češće menja šupljim blokovima. Jedno od rešenja su vlaknasto-cementni šuplji blokovi. Cementom slepljena drvena vlakna su odličan prirodni građevinski materijal. U sebi imaju CO2, koji je drveće apsorbovalo iz atmosfere tokom svog rasta. Prednost ovakvih blokova je i to što se njima brzo i izuzetno lako zida, a samim tim i mnogo jeftinije. Zidovi su paropropusni, tako da kuća podignuta od vlaknasto-cementnih blokova diše. Cena spoljnih blokova je u principu za oko 40% viša od onih unutrašnjih.

5.2. Blokovi od stiropora

Zanimljiva alternativa klasičnoj gradnji su blokovi od stiropora ili drugih vrsta tvrde pene. Sistem konstrukcije je praktično okrenut naopačke. Blokovi koji imaju žlebove i ispupčenja slažu se kao „lego“ kocke. Blokovi su pri tom šuplji, a za oblaganje iznutra koriste se tanji, dok spolja idu deblji. U šupljine se ubacuje armatura i sipa beton kako bi se ojačale veze i sama konstrukcija. Dakle, za ovakav tip zidanja nije potrebno postavljati oplatu i kasnije je uklanjati - sami blokovi su istovremeno građevinski materijal i materijal za oplatu, čime se rad ubrzava i pojeftinjuje.