Detalj i celina: Renoviranje gradske kuće i dvorišta

Već pri prvom susretu sa klijentima, arhitekte su uočile niz prednosti: „Kuća ima veliko dvorište, što je retkost u današnjim urbanim novogradnjama. Ima dobru startnu poziciju, pošto je blizu centra grada, vrtića, rekreativnih površina... Ali nije prilagođena savremenom načinu života.“ To je bio i razlog zbog kog su klijenti potražili savet stručnjaka. Gradske kuće, takozvane kuće u nizu, građene 70-ih godina 20. veka, imale su tipski tlocrt sa, po pravilu, jasno razgraničenim prostorijama, koje su samim tim i manje. Tipologiju su karakterisala i podignuta prizemlja bez direktnog izlaza u vrt, a prozori su bili standardnih veličina (nisu bili panoramski), što je smanjivalo vizuelnu sponu enterijera i eksterijera. Arhitekte su stoga odlučile da zauzmu nešto radikalniji pristup renoviranju: „U principu, takve kuće nije teško prepraviti, premda mnogo toga zavisi od želja vlasnika; cilj izvođenja radova može biti samo osavremenjenje instalacija ili se preduzima kompletno preuređenje. Renoviranjem smo želeli da postignemo komfor uporediv s onim u novogradnji, pa smo se odlučili za veće i radikalnije zahvate. Imajući to na umu, dizajnirali smo unutrašnjost kuće kao i okućnicu."

Jedan od glavnih principa savremenog načina života, koji su arhitekte uzele kao polaznu tačku za renoviranje, jeste povezanost, fluidnost i otvorenost centralnih dnevnih prostorija. Zato su se opredelili za dve velike, suštinske promene. Uklonili su višak nenosećih zidova koji su odvajali kuhinju i trpezariju od dnevne sobe. Tako su dobili veliki dnevni boravak sa kuhinjom i trpezarijom te vezu sa stepeništem i ulazom pomoću kliznih vrata. Druga značajna promena u unutrašnjosti kuće bilo je spajanje dva zasebna stepeništa kuće u jedno, koje ide od podruma do gornjeg sprata. Ovim potezom dobili su dodatni prostor za garderober na ulazu i uvećali kupatilo za goste u prizemlju, a u prizemlju su postavili kućnu kancelariju u zasebnoj sobi. Ranije neiskorišćen prostor ispod stepeništa su namenili novim stepenicama za podrum, što je zahtevalo proboj ploče između visokog prizemlja i suterena.

Na potkrovlju su uz spavaću i dve tinejdžerske sobe, arhitekte isplanirale i vrlo prostrano kupatilo sa „walk-in“ tušem i garderoberom: „Kupatilo smo uspeli da povećamo tako što smo spojili toalet i stepenište sa postojećim kupatilom i pomerili zid između kupatila i dečje sobe“, objasnili su. Takođe, arhitekte su sve prozorske otvore koji gledaju na dvorište uvećali i u njih ugradili panoramske prozore od poda do plafona, stvarajući tako i izlaze na balkone. U visokom prizemlju napravili su teraco stepenice koje vode sa balkona u vrt, povezujući tako unutrašnjost kuće s eksterijerom. Ova naizgled minimalna intervencija potpuno je preobrazila život u ovoj kući, pošto su njome spojeni prostori koji su godinama bili razdvojeni punim zidovima, pa su tako unutrašnjost i okućnica postali takozvana „tekuća celina“, odnosno, omogućen je nesmetan prelazak iz unutrašnjosti u vrt i obrnuto, što je jedna od najvećih prednosti ovakve vrste kuća.

Kuća, građena 1970-ih godina, nije imala elektroinstalacije odgovarajuće savremenoj rasveti. Kako su arhitekte želele da i u tom segmentu plana primene najnovije parametre i rešenja, elektrovodovi, uređaji i oprema su morali da se preurede. Za potrebe ambijentalnog osvetljenja, na plafonu su na pažljivo određenim mestima postavljene male zlatno-bele kocke, a trpezarijski sto i kuhinjsko ostrvo ukrašeni su posebnim crnim visilicama, koje doprinose ukupnoj slici enterijera i pre svega, obezbeđuju dobro osvetljenje. Stepenište su ukrasili visilicama Vibia Flamingo različitih oblika i veličina, koje su svetlošću ispunile volumen centralnog prostora u domu.

Klijenti su izrazili želju da enterijerom preovladaju mirne, neutralne boje i prirodni materijali. Imajući to u vidu, odabrali su orahov furnir za neke komade nameštaja te zidne obloge za skrivena vrata na kupatilu za goste kako bi se ceo prostor pretvorio u umirujući i opuštajući ambijent. Frontovi pojedinih komada nameštaja su napravljeni od raznih vrsta dekorativnog ultrapasta; to je sasvim izdržljiv materijal, a njegova trodimenzionalna struktura dodaje posebnost i postiže mnogo snažniji efekat nego da su frontovi samo farbani. Kupatila su obložena velikim mermernim pločama u imitaciji mermera i manjim ukrasnim pločicama sa šarama Patricia Urquiola. Za podnu oblogu u dnevnoj zoni odabrali su brušen i nauljen hrastov parket.

Dizajn pokućstva i odabranih komada nameštaja pratio je ideju održivog načina života; to u suštini znači da se za polaznu premisu, u obezbeđenju udobnog životnog okruženja, uzima što manji broj stvari, koje su stoga pažljivije birane i kvalitetnije. Smatra se da iz istog razloga neće brzo dosaditi ukućanima, premda je još bitnije to što su u pitanju mahom vrlo izdržljivi komadi koji lepo stare te će sasvim sigurno biti moderni i posle niza godina. U enterijeru dominiraju prirodne, svetle nijanse, materijalnost je uglavnom svedena na kamen i drvo, a celinu oživljavaju posebno odabrani komadi u crnoj boji, kao što su trpezarijske stolice Rex Kralj 4455, viseća svetla u trpezariji i kuhinji te kobaltno plava sedeća garnitura.

Jedno od najgenijalnijih rešenja u ovom projektu je ugradnja kuhinjskog aspiratora, koji je zbog svoje masivnosti i uočljivosti obično stilski i estetski najproblematičniji element. Arhitekte su zato izabrale aspirator koji se ugrađuje uz ploču za kuvanje i to tako da se usisana isparenja i mirisi sprovode u podrum, a zatim napolje, kroz fasadu. Ovo rešenje ima mnogo prednosti u odnosu na klasičnu verziju: praktično se ne čuje, neprijatni mirisi iz kuhinje se hvataju tik uz posuđe i - što je najvažnije - aspirator ne zaklanja pogled na dnevnu sobu. Dodatna prednost je što je u ovom slučaju bilo moguće postaviti viseća svetla iznad ostrva i ravnomerno osvetliti radnu površinu. Arhitekte su se pridržavale svog „pravila“ skrivanja svih neophodnih ali gabaritnih delova pokućstva ne samo u kuhinji već i u ostatku doma. Tako su i televizor elegantno sakrili u nišu kuhinjskog ostrva. Sa višefunkcionalnim kuhinjskim ostrvom i ugradnim aspiratorom, bilo je moguće postići bolju iskorišćenost centralne dnevne zone koliko i viši stilski i estetski nivo celog doma.

Eksterijer kuće je sličan enterijeru, dizajniranom prilično minimalistički. Najdramatičnijem efektu doprinosi prelep vrt iza kuće, u koji se sa uzvišenog prizemlja spušta novim teraco stepenicama. Arhitekte su u eksterijeru promenile samo onoliko koliko je bilo neophodno i objedinile sve njegove elemente. Balkonska ograda je napravljena od tankih metalnih šipki premazanih crnim prahom te raspoređenih na različitim rastojanjima da bi se na stepenicama transformisala u minimalistički rukohvat. Na fasadi su prozori i balkonska vrata boje tamnog grafita, pošto su projektanti želeli da ih ujedine s ogradom, a kontrast između bele fasade i tamnih akcenata umekšava drvene podove na balkonima i terasi u vrtu.

Integrisano uređenje okoline podrazumevalo je i pristup ostavi za bicikle u podrumu, u koji se sa spoljne strane spušta niz kosinu pored niske betonske ograde sa zasadom. U okviru kompletnog uređenja, arhitekte su detaljno isplanirale i zasad vrta, premda će biti potrebno još neko vreme da on izraste i sasvim oplemeni spoljašnji ambijent. Arhitekte su promišljeno sačuvale i veliko drvo trešnje, koje leti pruža prijatan hlad terasi - savršeno za duga druženja tokom letnjih popodneva.