Kako i gde ćemo raditi u budućnosti: nova poslovna realnost kao megatrend

Izbor i tekst: Špela Rogel
Prevod: Tanja Prolić

Racionalna meritokratija industrijskog doba sa prekovremenim radom, podsticanjem konkurencije i fizičkim prisustvom na radnom mestu pokazala se neodrživom. Korona kriza deluje kao akcelerator modela rada u budućnosti, zapravo, trenda koji se toliko brzo i po obimu širi da se slobodno može reći da je postao megatrend. Promocija digitalizacije, izazvana krizom, podstiče nove modele rada, koje karakteriše mešavina posla i privatnog života, saradnja i rad na daljinu. Korporativne kulture postaju sve agilnije i prilagodljivije, dok se zaposleni sve više vide kao oni koji rešavaju probleme budućih društvenih zadataka.

Promocija digitalizacije izazvane krizom podstiče nove modele rada, koje karakteriše mešavina posla i privatnog života, saradnja i rad na daljinu — *Promocija digitalizacije izazvana krizom podstiče nove modele rada, koje karakteriše mešavina posla i privatnog života, saradnja i rad na daljinu*

Od ekonomskog rasta do društva posle njega

Nalazimo se u vremenu tranzicije: kapitalističke ideje o karijeri i uspehu postepeno se povlače u drugi plan. Na njihovo mesto dolaze vrednosti koje više nisu nužno povezane sa „tvrdim“ faktorima kakvi su nivo prihoda i status, već više sa „mekim“ kakvi su smisao, mogućnosti zajedničkog stvaranja i kompatibilnost posla i privatnog života.

Kako bismo ilustrovali transformativnu moć ovog megatrenda, „nove poslovne realnosti", vredi se osvrnuti unazad. U prevashodno ruralnim sredinama rad muškaraca i žena bio je jednak i jednako vrednovan. Oba pola su doprinosila opstanku zajednice. Dolaskom industrijalizacije otvaraju se radna mesta van kuće, odnosno, seoske zajednice. Porodica (roditelji+deca) kao ćelija zauzela je mesto zajednice i muškarci i žene su počeli da rade izvan kuće. Za to vreme kućni poslovi su sve više padali na pleća žena - kao dodatni teret pored zarade ili zaposlenja.

Od industrijalizacije, svi poslovi vezani za domaćinstvo i decu su uglavnom pali na pleća žena – kao dodatno opterećenje pored zarade ili zaposlenja — *Od industrijalizacije, svi poslovi vezani za domaćinstvo i decu su uglavnom pali na pleća žena – kao dodatno opterećenje pored imperativa zarade ili zaposlenja*

Od tada, racionalno društvo industrijskog doba orijentisano isključivo ka učinku i uspehu, svoj politički, socijalni i ekonomski razvoj temeljilo je na radu i dohotku. Ovakvo shvatanje rada je još sasvim mlado - a trenutno se ponovo dramatično menja.

Danas se život više ne deli striktno na rad i slobodno vreme, već se posmatra kao celina, kao zbir svih aktivnosti – bilo plaćenih ili dobrovoljnih, bilo iz interesa, dužnosti ili zadovoljstva. Ovo se odnosi i na novi pogled na smisao, značaj i svrhu privredne delatnosti. Posebno mlađe generacije, takozvane generacija I i generacija Z, svesne su da obećanje o kontinuiranom ekonomskom rastu koje je život do sada činilo smislenim ne može biti ispunjeno bez uništavanja svega – planete Zemlje i njenih resursa.

Diskusije o osnovnom dohotku i preispitivanje obezbeđenja (domaćinstva, briga o deci i ostareli roditelji) bez obzira na polne uloge su prvi nežni izdanci društvenog razvoja koji odvajaju koncept rada od privredne aktivnosti, tačnije, zaposlenja.

Ekonomija značenja: promena igre za dugoročni uspeh

Koje trenutne ili buduće probleme mogu rešiti naši proizvodi ili usluge? Ovo je pitanje smisla koji svaka održiva kompanija postavlja za sebe i doprinosi korporativnoj kulturi, koja postaje sve važnija za njen poslovni i društveni imidž. Samo one kompanije koje znaju kako da odgovore na ovo pitanje mogu stvoriti atraktivno radno okruženje za sve veći broj zaposlenih koji traže smisao u onome što rade. Zaposleni koji svoj posao doživljavaju kao smislen i koristan su manje skloni oboljevanju, kažu stručnjaci. Poslodavci takođe utiču na zdravlje svojih zaposlenih, a samim tim ina njihovu produktivnost.

*Zaposleni koji svoj posao doživljavaju kao smislen i koristan i vole da ga rade, takođe su manje skloni bolestima („Radi ono što voliš. Voli ono što radiš.“)*

Ekonomija značenja znači i promenjeno shvatanje napretka, gde se najviše ceni najbolji, a ne najnoviji proizvod. Najbolji proizvod više ne definišu samo visokokvalitetni materijali ili najprijatnije korisničko iskustvo, već je rezultat kombinacije ekoloških, ekonomskih i etičkih vrednosti. Oni više nisu nužno direktno povezani sa proizvodom.

*Sve smo svesniji da se obećanje kontinuiranog ekonomskog rasta, koje je do sada davalo smisao životu, ne može ispuniti bez uništavanja svega – planete Zemlje i njenih resursa*

Društvena odgovornost preduzeća (DOP) više nije luksuz koji sebi mogu da priušte samo neke kompanije, kao nešto što je lepo imati. Društvena odgovornost preduzeća predstavlja važno ekonomsko preimućstvo i dobrobit. Pozicionira ga kao odgovorno i time postaje privlačno zaposlenima na konkurentnom tržištu. Takva reputacija, s druge strane, povećava i lojalnost kupaca, a time i otpornost firme u celini. Održivo upravljanje često znači i energetsku efikasnost i efikasno korišćenje resursa, a time i optimizaciju troškova.

Preplitanje posla i privatnog života umesto ravnoteže između to dvoje

Danas zaposleni žude za modelima koji omogućavaju harmonično preplitanje posla i slobodnog vremena. Umesto oštre podele vremena između posla i dokolice, novi životni moto je „preplitanje posla i privatnog života”. Manje striktna granica između posla i privatnog života omogućava zaposlenima da fleksibilno reaguju na promene privatnih okolnosti, rade samostalno i tako budu produktivniji.

Istovremeno se menja ne samo model radnog vremena, već i radni prostor. Pandemija korona virusa pokazala je da rad na daljinu nije samo moguć, već može biti i vrlo efikasan. Dok su mnogi zaposleni tokom krize radili iz kućnih kancelarija, njihovi šefovi su, uglavnom bespotrebno, strepeli da će im produktivnost opasti.

Oštro razgraničenje između posla i privatnog života postalo je manje striktno i fluidnije, što je omogućilo zaposlenima da fleksibilno reaguju na privatne okolnosti, rade samostalno i tako budu produktivniji

Bilo da se radi o kancelariji u kamperu, kafiću ili hotelu: rad na daljinu omogućava zaposlenom da se fokusira na to gde želi da provede deo svog slobodnog vremena. Naročito u gig-ekonomiji, na rastućem tržištu samozaposlenih, slobodnjaka i ljudi koji rade povremeno ili samo na projektima, posao se sve više kombinuje sa putovanjima.

Zaposleni sada ponesu svoj posao sa sobom na putovanje i tako kombinuju boravak na posebnim mestima sa profesionalnim aktivnostima. Poverenje da se sloboda upotrebljava, a ne zloupotrebljava, podstiče motivaciju zaposlenih i na taj način koristi kompanijama. U budućnosti, menadžeri će morati da veruju zaposlenima i prepuste im kontrolu ako žele da ih zadrže.

Kancelarija je mrtva, živela kancelarija!

Ako svi rade od kuće ili negde drugde, da li uopšte ima smisla imati kancelariju, odnosno, poslovni prostor? Ovo pitanje postavljali su mnogi poslodavci dok su tokom 2020. stajali ispred napuštenih kancelarija. Premda su ljudi uživali u promenama i udobnostima rada od kuće na početku pandemije, ubrzo su počeli ponovo da žele dinamičnost i živost okruženja umesto virtuelnih sastanaka sa kolegama. Čak i kultura rada na daljinu koja sasvim dobro funkcioniše, ne može da zameni spontane međuljudske kontakte, inspirativne slučajnosti, kratke razmene ideja i zajedničko stvaranje na licu mesta.

*Zaposleni sada posao nose sa sobom na putovanje i tako kombinuju boravak na posebnim mestima sa profesionalnim aktivnostima*

Međutim, kancelarija sama po sebi nikako nije beznačajna. Ipak, iskustvo stečeno tokom pandemije menja zahteve za kancelarijskim prostorom. Kancelarije se transformišu iz radnog mesta u kulturni milje, gde vrednosti kompanije postaju vidljive i gde se razvija timski duh među zaposlenima. Ovde se fizički odvija saradnja i ko-kreacija.

*Bilo da se radi o kancelariji u kamperu, kafiću ili hotelu: rad na daljinu omogućava zaposlenom da se fokusira na to gde želi da provede deo svog slobodnog vremena*

U tom smislu, kompanijama inspiracija trebaju da budu novoosnovane firme. Kultura startapa ne samo da donosi nove strategije za saradnju i stvaranje inovacija, već menja i radni prostor. Postaje mesto gde se rađaju nove ideje, usluge i proizvodi, a u isto vreme je i mesto gde se živi zajedno. Ako se osećate povezanim u fizičkom okruženju, možete dobro da sarađujete i u digitalnom. Kancelarija budućnosti je takođe mesto gde se stvarni i digitalni prostor stapaju i gde kolege mogu lako da se povežu sa članovima tima kada rade na daljinu.

Kancelarije se transformišu u kulturni milje, gde vrednosti kompanije postaju vidljive i razvija se timski duh među zaposlenima. Ako se osećate povezani u fizičkom prostoru, možete dobro da sarađujete i u digitalnom — Kancelarije se transformišu u kulturni milje, gde vrednosti kompanije postaju vidljive i razvija se timski duh među zaposlenima. Ako se osećate povezanim u fizičkom okruženju, možete dobro da sarađujete i u digitalnom

Digitalizacija: nova normalnost

Digitalna pismenost kompanija primetno je porasla u 2020. godini zbog povećane upotrebe sredstava komunikacija, aplikacija, alata upravljanja projektima - zapravo, znanja. Osećaj preopterećenosti brojnim novim informacijama i veštinama će nestati u budućnosti. Početnu digitalnu improvizaciju prati normalizacija: ono što se nauči, konsoliduje se i neprimetno ugrađuje u svakodnevni rad.

Sve više kompanija se takođe oslanja na korišćenje veštačke inteligencije (AI). Naročito u monotonim aktivnostima, mašine rade duže i bolje od ljudi - s istim ili čak većim učinkom. Sa sve većom snagom računara, povećava se i raspon mogućnosti za korišćenje veštačke inteligencije. Od optimizacije marketinških specifikacija do jezičkih asistenata, od računovodstva do automatizovanog upravljanja standardizovanim procesima u administraciji, i tako dalje, i tako dalje.

*Digitalna pismenost kompanija primetno je porasla u 2020. godini zbog povećane upotrebe komunikacija, upravljanja projektima i alatima, zapravo, znanjima*

Veštačka inteligencija i sve obimnija digitalizacija takođe idu ruku pod ruku sa novim poslovnim modelima koji više ne prodaju proizvode, već ih iznajmljuju ili nude kao uslugu – „sve kao usluga“ ili kraće SkU, odnosno, EaaS ili XaaS (Everything as a Service). Globalni XaaS igrači su, na primer, Netflix ili Adobe za B2B sektor. Ponuda XaaS je dokazala svoju vrednost tokom krize sa virusom korona i nesumnjivo će nastaviti da se razvija i širi uz pomoć veštačke inteligencije i algoritama.

U budućnosti će automatizacija i veštačka inteligencija zameniti repetitivan i nekreativan rad, koji ionako ne zadovoljava ljude. Empatija, intuicija i kreativnost su, međutim, kvaliteti koje mašine ne mogu zameniti - i od suštinskog su značaja za budućnost uspešnih kompanija.

Poslovni ekosistemi – održivost kroz otpornost umesto efikasnosti

Tek kada kontinuirana racionalizacija i optimizacija svih procesa više nisu prioritet, stvara se prostor za dalji razvoj - za razmere koje kompanije čine agilnijim i otpornijim. Čak i u najbolje vođenim kompanijama nastaju situacije koje se ne mogu predvideti ili objasniti uzročno-posledičnim principima.

*Nepredvidive, neizvesne i složene situacije mogu se rešavati pre svega u saradnji i samouverenim načinom razmišljanja i delovanja*

U potrazi za optimizacijom, firme kreiraju sofisticirane modele planiranja budžeta i proizvodnje, angažujući armije zaposlenih. Planeri poslovanja, šampioni ISO 9000, crni pojasevi Six Sigma... Njihove titule su atraktivne, ali im je zadatak uvek isti: da obezbede budući opstanak kompanije poboljšanjem preostalih, tačnije, preživelih pristupa.

Korona kriza je, međutim, svima jasno stavila do znanja da što se više sledi ovaj pristup, zaista izgleda teže postići željeni efekat. Pre ili kasnije, organizacija dostiže tačku u kojoj složenost sveta više ne izgleda savladiva. Tada gomila podataka, još sofisticiranije strukture izveštavanja ili još jasnije upravljanje više ne pomažu. U tom je trenutku potreban samouveren način razmišljanja i delovanja u suočavanju sa neizvesnošću i rizikom.

*Otpornost kompanije ne može se postići kroz kontinuirano unapređenje kapaciteta, već kroz raznolikost koju pružaju poslovni ekosistemi*

Poslovni ekosistemi su dobra osnova za odgovor na predstojeća „iznenađenja“. Kakvi će biti, niko ne zna, ali je sasvim izvesno da će se pojaviti. Otpornost se ne može postići stalnim poboljšanjem performansi. Zavisi i od naizgled nepotrebnih viškova, zaliha, obilaznica, praznog hoda. Dakle od različitosti, a ne od „žilavosti“.

Četiri postulata megatrenda Nova poslovna realnost

1. Pitanje smisla postaje centralno

Novi posao pruža priliku za razvoj ličnih potencijala i interesovanja. Mašine će u budućnosti obavljati najnapornije, monotone i repetitivne radne procese. S tim će ponovo doći do izražaja i dobiti na značaju osnovne ljudske sposobnosti, kao što su kreativnost i empatija.

2. 30-časovna radna nedelja biće posao sa punim radnim vremenom

Kada je u pitanju radno vreme, skandinavske zemlje već žive radni ideal budućnosti: manje je više. Radno vreme se više ne shvata kao nedeljni kontinuum, već kao fleksibilna suma koja se može prilagoditi pojedinačnim situacijama i fazama života. 30-časovna radna nedelja povećava produktivnost i smanjuje bolovanja.

3. Rad na daljinu čini kancelariju privlačnijom

Dok rad na daljinu karakterišu koncentrisane duboke faze rada, kancelarija budućnosti se transformiše iz radnog mesta u centar za ko-kreaciju i saradnju, za stvarne međuljudske odnose i pravu korporativnu kulturu. Kancelarija budućnosti je prostor gde se žive korporativne vrednosti, stvara osećaj jedinstva i zajednički stvaraju nove stvari.

4. Preplitanje umesto ravnoteže između posla i privatnog života

Večna potraga za ravnotežom između posla i slobodnog vremena uvek je bila puna konflikta, budući da je jednog ili drugog uvek bilo premalo. Njihovo kontinuirano prožimanje može da uravnoteži taj kontrast: tamo gde nestaje granica između posla i privatnog života, lične potrebe se mogu bolje ispuniti tokom dana. Ovo ne samo da stvara rasterećenje i poboljšava kvalitet života, već i povećava radost rada.