1. Zidarski radovi - šta sve treba da znate?

Zidarski radovi uključuju izgradnju polaganjem pojedinačnih elemenata (opeke, cigle, betonskog bloka, kamena itd.). Elementi se obično polažu na cementni malter, koji ih veže da bi se stvorila ujednačena struktura. Zidarskim radovima mogu se napraviti solidni zidovi i podovi po vrlo prihvatljivim cenama. Zidarski radovi su fizički prilično zahtevni i intenzivni. Zbog prirode cementa, betona, cigle ili kamena, konstrukcija je vrlo izdržljiva i često zahteva malo održavanja.

1.1. Istorijat zidarstva

Kamen, opeka, malter i beton su materijali kojima se zidari odvajkad služe. Primarni i osnovni od ovih materijala je kamen, koji se od pamtiveka koristi za podove i staze ili za zidove, sa ili bez maltera. Ni opeka u istoriji građevinarstva ne zaostaje mnogo za kamenom. Ljudi su u nekom trenutku shvatili da se glina i pesak mogu mešati i oblikovati u pojedinačne elemente/kocke koje se mogu slagati. Negde u isto vreme, otkrili su i da vezivo poput maltera ubrzava i olakšava izgradnju. Prva veziva bila su obično blato, zatim kreč, pa pesak. Osnovna komponenta modernog maltera je portlandski cement, koji je i aktivni sastojak betona.

1.2. Zidanje traži čvrstu podlogu - temeljenje

Svim zidanim materijalima zajedničko je da su teški i čvrsti, ali i da su podložni pucanju. Ako se površina na kojoj je postavljena zidana konstrukcija pomera, cigle će na kraju popucati. Svi zidovi moraju biti izgrađeni bilo na stabilnom tlu, bilo na tvrdim, nefleksibilnim podlogama, bilo na sabijenom nasipu. U većini slučajeva temelji moraju biti u dubini, ispod nivoa smrzavanja. Kada se tlo zaledi, voda u njemu se širi jer se pretvara u led, a to može rezultirati tolikom silom da podigne objekat ili izazove pucanje krutih materijala.

1.2.1. Pojasni temelji, temeljne ploče

Na stabilnom zemljištu, zidane konstrukcije grade se na pojasnim temeljima ili temeljnim pločama. U najvećem broju slučajeva to su armirano-betonske konstrukcije, mada tamponi od sabijenih frakcija ili lomljenog kamena takođe mogu da posluže. Temelji, koji su uvek širi od izgrađenih zidova, raspoređuju težinu zida na većoj površini kako bi se sprečilo neravnomerno sleganje i pucanje zida. Širina pojasnog temelja zavisi od težine koju podupire i nosivosti tla. Većina pojasnih temelja je približno upola manje dubine od širine, čime se obezbeđuje da podloga može da bude nosilac težine.

1.2.2. Podloga temelja

Betonske ili kamene ploče ili staze od opeke, takođe treba da budu oslonjene na čvrsto tlo, mada se umesto betonske podloge za njih često koristi lomljeni kamen. Poput temelja, i lomljeni kamen raspoređuje, odnosno, ravnomerno prenosi težinu, na primer, parkiranog automobila. Pesak se koristi za drenažu i manje-više kompaktnu površinu koja može da nosi gornju konstrukciju. Takođe omogućava horizontalno kretanje betona, kamena ili opeke iznad njega. Cela konstrukcija se po prirodi širi i skuplja shodno temperaturnim promenama i ako se to zbog nečega ne dešava, ispucaće.

1.3. Šta je beton?

Beton koji se koristi za temelje je mešavina šljunka, peska i portlandskog cementa. Portlandski cement je kombinacija gline i krečnjaka, koji se peče na vrlo visokoj temperaturi i zatim melje u fini prah. Voda se dodaje smeši na licu mesta. Portlandski cement i voda se mešaju i lepe pesak i šljunak. Istovremeno, voda hemijski reaguje sa portlandskim cementom i cela smesa počinje da se stvrdnjava. U smešu treba dodati samo minimalnu količinu vode - višak vode slabi beton. Sušenje betona traje oko 28 dana; za to će vreme potpuno očvrsnuti, iako obično postaje prohodan u roku od 12 do 24 sata. U zavisnosti od namene betona, u smešu se mogu dodati i aditivi. Vlakna smanjuju šanse za pucanje. Omekšivači omogućavaju dodavanje manje vode, a da se pritom dobije upotrebljiv beton. Određena sredstva usporavaju proces očvršćavanja, što može biti korisno na visokim temperaturama kada bi prebrzo stvrdnjavanje dovelo do pucanja betona. Suprotno tome, akceleratori ubrzavaju stvrdnjavanje, što je od koristi kada je vreme hladno i beton ne može da se suši. Kada su u pitanju veći projekti, beton se naručuje u fabrici i isporučuje kamionima-mikserima. Pun mikser ima oko 10 kubika mokrog betona ili oko 20 tona materijala. Posao za koji je potrebno manje od jednog kubnog metra betona obično se obavlja ručnim mešanjem betonskih mešavina koje se kupuju u vrećama.

1.4. Šta je malter?

Malter je mešavina portlandskog cementa i peska, a koristi se za zidanje betonskim blokovima, opekom i kamenom. Tradicionalni malter takođe sadrži kreč, zbog čega je lepljiv. Malteri korišćeni pre kraja 19. veka sastojali su se samo od kreča i peska. Današnji malteri imaju druge aditive kojima se dobijaju razna korisna svojstva i prodaju se kao gotove formule za zidanje opekom, betonskim blokovima ili kamenom.

1.5. Različiti materijali za zidanje

Ako se konstrukcija podiže od građevinskih blokova i maltera to se može smatrati zidarskim radovima. Malter igra važnu ulogu u zidanim strukturama i deluje kao lepak ili vezivo koje sve drži zajedno. Malter je dostupan u mnogim verzijama, sa različitim stepenom čvrstoće.

1.5.1. Opeka

Opeka je danas najpopularniji zidarski materijal. Poznato je da je cigla izdržljiva i lepog izgleda, da traje generacijama i da je uvek u modi. Cigle su takođe dostupne u raznim verzijama, od tradicionalnijih do modernih, različitih tekstura i boja. Cigle se mogu postavljati na različite načine i od njih se mogu praviti razni oblici. Opeka se obično pravi od gline, peska, vode, a ponekad i od kreča ili pepela. Različite vrste cigle mogu sadržati različite sastojke, koji se mešaju, a zatim ulivaju u kalup. Nakon što se tako oblikuju, ubacuju se u specijalne peći i peku kako bi očvrsle.

1.5.2. Kamen

Dve vrste kamenja se mogu koristiti za izradu zidova - obrađeno ili neobrađeno. Obrađen kamen je ujednačene veličine i različite teksture. Neobrađen ili grubi kamen, izgleda rustičnije, a tako izgleda i zid. Neobrađen kamen deluje autentičnije ili prirodnije, možda neurednije, ali zapravo sasvim unikatno.

1.5.3. Betonski blokovi

Betonski blokovi se postavljaju slično ciglama, s tim što se oni zbijaju jedan uz drugi u uređenom obliku. Budući da su betonski blokovi mnogo veći od opeke, potrebno je manje vremena da se postave. Zbog ovog i drugih svojstava, betonski elementi su vrlo popularni građevinski materijali. Obično su jeftiniji, a i vatrootporni. Betonski blokovi su različitih veličina i oblika pa su samim tim višenamenski građevinski materijal. Veće zgrade poput škola, fabrika i stambenih zgrada često su izrađene od betonskih blokova.

2. Izaberite pravog izvođača radova!

2.1. Možete li sami da zidate?

Većina zidarskih radova je posao za profesionalce. Za veće projekte, pored znanja i iskustva koje usavršavaju tokom godina, potrebne su i teške mašine i specijalizovani alati. Zidanje se smatra jednom od pristupačnijih veština, pa mnogi žele da se u tome oprobaju. Međutim, zadatak nije lak, pogotovo ako su u pitanju noseći zidovi. Najlakši način za postizanje sjajnih rezultata je angažovanje dobrog zidara. Ovo je ujedno i najisplativija opcija, jer će rad biti brz, a mogućnost grešaka minimalna. Ipak, postoji mnogo zidarskih poslova koje, uz malo veštine, možete sami da obavite. Izrada/popločavanje vrtne staze može, na primer, biti takav „uradi sam“ projekat ili brojne zidarske popravke koje spretan čovek može sam da uradi sa nekoliko alata i pravih proizvoda. Tu je i krpljenje oštećenog maltera ili betona recimo ili obnavljanje istrošene betonske ploče ili pločnika. Montažni betonski blokovi otvaraju neke mogućnosti prilikom izrade kamina ili terasa itd.

3. Vrste zidarskih radova

Termin zidanje se koristi vrlo široko i nije uvek potpuno razumljiv. Zidarska konstrukcija obuhvata sve što je napravljeno spajanjem različitih materijala uz pomoć maltera. Malter je cementna smeša koja kada se osuši deluje kao vezivo za zgrade i konstrukcije od opeke, betona, kamena, mermera i drugih materijala. Zidarski materijali mogu biti veštački ili prirodni. Opisaćemo različite vrste zidarskih radova i dati objašnjenje za svaki od njih.

3.1. Zidanje kao oblaganje površina ili zidanje kao konstrukcija

Oblaganje zidova i podova obično ima estetsku svrhu za razliku od gradnje zidova ili drugih čvrstih i nosivih konstrukcija. Takvi radovi uključuju oblaganje i lepljenje materijala na spoljnu stranu nosećih zidova ili zidova i podova. Noseći zid, međutim, mora da bude izdržljiv i otporan na spoljne uticaje; samostojeći je i nije vezan ni za šta drugo.

3.2. Različite vrste zidarskih radova

Iako još uvek postoje zanatlije osposobljene za izvođenje svih vrsta zidarskih radova, profesija postaje sve više specijalizovana. Dug spisak zidarskih radova pokazuje da svaka pojedinačna vrsta posla zahteva stručnost i puno iskustva:

• postavljanje opeke i drugih građevinskih elemenata,
• izgradnja i popravka dimnjaka,
• renoviranje i popravka zidova od opeke,
• postavljanje kamena s malterom ili suvim slaganjem,
• izlivanje temelja, temeljnih ploča, stubova, podnih ploča,
• popravke cementa,
• cementni premazi,
• izrada oplate, šalovanje,
• postavljanje hidroizolacije,
• podizanje kamenih ili ciglenih zidova, potpornih/upornih zidova, stubova, dekorativnih ili funkcionalnih struktura,
• postavljanje zidnih obloga od prirodnog ili veštačkog kamena,
• sečenje betona,
• postavljanje/obnova ukrasa od krečnjaka ili prirodnog kamena i arhitektonskih detalja,
• pravljenje kamenih ili betonskih staza, verandi, terasa, roštilja, kamina i stepeništa,
• popločavanje dvorišta,
• izlivanje betonskih stepenica,
• pravljenje betonskih, kamenih ili asfaltnih prilaza,
• obnova građevinskog nasleđa, što uključuje ponovno stvaranje originalnih materijala i modela, uključujući i bojene maltere.

4. Zidarski radovi - Kako se zida zid

4.1. Količina opeke

Naravno, ako želite da se sami upustite u zidarski projekat, preporučili bismo da se prvo latite manjeg posla na kome ćete vežbati osnovne veštine. Isprobavanje zidanja baštenskih zidova može biti sjajan početak. Pre nego što počnete, morate izračunati koliko je cigli potrebno. Standardna veličina opeke je 25x12x6,5 cm. Treba da imate u vidu i sloj maltera od 10 mm. Dakle, za tačan proračun uzmite u obzir sledeće dimenzije: 25x12x6,5 cm+10 mm. Na dobijen broj mora se dodati još oko 5%, što je otprilike višak zbog ukrajanja.

4.2. Kakav je alat neophodan?

• Mistrija, gladilice velika i mala
• Zidarska kašika
• Stara daska ili tabla za oplatu
• Drveni metar
• Libela i visak
• Kanap
• Lopata
• Macola
• Okovi (spojne i vezne ploče)
• Tvrda četka

4.3. 11 koraka do zida od opeke

Korak 1: Zid od opeke započnite na uglovima

Prvo postavite cigle na oba kraja zida, na mestu gde su stubovi. To treba da se radi nakon pripreme temelja, ako je potreban. Između te dve cigle razapnite kanap tako da dobijete ravnu liniju koju ćete prilikom zidanja pratiti.

Korak 2: Zamešajte malter

Na staru dasku ili tablu (OSB) sipajte pet lopata peska i jednu lopatu cementa. Mešajte lopatom dok ne dobijete ujednačenu smesu, odnosno, boju. U sredini gomile napravite udubljenje i u njega ulijte vodu, pa počnite da mutite. Radite sve dok ne dobijete glatku i kremastu smesu, ali nikako previše retku.

Korak 3: Nanesite prvi sloj maltera

Duž konopca koji ste razvukli između krajnjih cigli, nabacite zidarskom kašikom 1-2 cm maltera. Počnite od jednog kraja, postavljanjem prve cigle koju treba lagano da pritisnete da bi se „ugnjezdila“ u malter. Sledeću ciglu namažite malterom i postavite uz prvu. Nastavite tako s ređenjam duž kanapa kako biste održali pravu liniju.

Korak 4: Napravite stubove od opeke

Na mestu gde želite da budu stubovi, postavite ciglu sa strane, na kraju zida. Prilikom zidanja zida, svaki sledeći stub od opeke mora biti postavljen u suprotnom smeru.

Korak 5: Sečenje cigli

Kada pravite stubove, na određene delove treba da se postavi samo po pola cigle. Da biste ciglu prepolovili, okrenite je na užu stranu, postavite dleto na mesto rascepa i snažno udarite čekićem. Cigla treba da se prepolovi od prvog udarca.

Korak 6: Stubovi uvek treba da budu viši od zida

Na stubovima uvek treba dodati bar jedan red cigala u odnosu na ostatak zida. Pritom, pomerite kanap nagore i utisnite u malter na stubovima. Za nosače, kraj svake cigle postavlja se iznad sredine donje.

Korak 7: Uverite se da su fugne širine 10 mm

Horizontalni i vertikalni spojevi maltera treba da budu širine 10 mm. Za standardne cigle to znači da od vrha donje do vrha gornje treba da bude 7,5 cm.

Korak 8: Završetak stubova

Vrhove stubova možete, da bi izgledali atraktivnije, napraviti tako što ćete cigle ređati na bočnu stranu.

Korak 9: Završite zid

Za zanimljiv završetak zida od opeke, okrenite cigle vertikalno i tako ih poređajte celom dužinom zida. Za to upotrebite drugi kanap koji će vam takođe pomoći da linija ostane prava.

Korak 10: Kako da uradite fugne?

Da biste završili spojeve, koristite zaobljenu ravnu mistriju i njome sastružite višak maltera i napravite lepe fugne. Počnite sa horizontalnim spojevima, a zatim pređite na vertikalne - na ovaj način se višak maltera lakše uklanja.

Korak 11: Očistite cigle

Na kraju, fino očistite zid i ostružite malter koji je pao na zemlju, pre nego što se sasvim skori. Cement možete isprati vodom, ali pazite da ne zaprljate nov zid!